Subota, 20.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Branko Pejović

Srbija
05.05.2018 u 11:00
Čovečni prema pobeđenom neprijatelju
U Velikom ratu, a i pre njega, srpska vojska je prema pobeđenom neprijatelju neretko iskazivala viteško ponašanje i čovečnost. Naše vojskovođe su, kako piše zlatiborski istoričar Milisav R. Đenić, svoju oficirsku čast prenosile na svoje ratnike zahtevajući poštovanje međunarodnih pravila o ratovanju, što je dovelo da kao narod budemo od protivnika poštovani, a od saveznika cenjeni i voljeni. U prilog tome Đenić najpre pominje 1885. godinu, vreme najžešćih borbi između Srbije i Bugarske, kada je po Evropi prikupljana pomoć u lekovima i sanitetskom materijalu za našeg protivnika. Konvoji su bili spremni da robu prevezu do Sofije, ali se isprečio front sa srpskom vojskom. Tada na molbu Međunarodnog crvenog krsta kralj Milan Obrenović odobrava Vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat,
Srbija
25.04.2018 u 21:33
Gojazni tinejdžeri za tri nedelje izgube oko šest kilograma
Zlatibor – Raste broj gojazne dece u nas, višak kilograma stvara zdravstvene probleme, pa i lekari aktivnosti prilagođavaju upozoravajućim saznanjima. Prvi kongres dečje endokrinologije u Srbiji, sa nizom tema o gojaznosti mladih i endokrinološkim problemima s njom u vezi (bolesti štitaste žlezde i dijabetes kod dece, poremećaji rasta), počinje u četvrtak, u „Čigoti” na Zlatiboru. Ministarstvo zdravlja Srbije pokrovitelj je tog skupa, na kome će tokom trodnevnog rada biti predstavljeno više od 40 predavanja stručnjaka. Ovaj iskorak u dečjoj endokrinologiji ne događa se slučajno u zlatiborskoj „Čigoti”: ta specijalna bolnica u saradnji s državom već deceniju organizovano radi na lečenju i prevenciji gojaznosti mladih. Za 10 godina rada programa „Čigotica”, osnovanog kao državni projekat
Magazin
28.04.2018 u 08:15
Tvorac evropskog muzeja i Divčevog oproštaja
Dovoljno je u ovim našim političkim vremenima, kad partije vedre i oblače, kao nestranačka ličnost zadržati se 25 godina na direktorskom mestu jedne kulturne ustanove pa da se kaže da je čovek uspeo u karijeri. Slavoljub Bato Pušica četvrt veka vodi Muzej u Prijepolju, najuspešniji u Srbiji, ovenčan evropskim priznanjem, angažovan je u nacionalno mešovitoj sredini gde na rad ove kulturne ustanove niko nema zamerke. On je zaslužan za obnovu mnogih manastira i spomenika prošlosti. Slavoljub Bato Pušica, čovek – institucija, kako Prijepoljci zovu svog sugrađanina je preduzimljivi istoričar koji je na čelu muzeja maltene od njegovog osnivanja, a na jesen ide u penziju. Pisalo se o Pušici kada su izvornom lepotom ponovo zasjali manastiri Davidovica i Kumanica, obnovljene vrednosti u
Srbija
23.04.2018 u 11:22
Život od filmskog do slikarskog platna
Si­ro­goj­no – „Ruj­ni Zla­ti­bor” zo­ve se upra­vo otvo­re­na iz­lo­žba sli­ka u Mu­ze­ju „Sta­ro se­lo” u Si­ro­goj­nu auto­ra Ra­do­mi­ra Ver­go­vi­ća (79), užič­kog umet­ni­ka za­ni­mlji­ve ka­ri­je­re. Iza nje­ga je vi­še od po­la ve­ka sli­ka­nja i de­se­ti­ne iz­lo­žbi, mno­štvo na­gra­da me­đu ko­ji­ma je i ULU­PUDS-ova za ži­vot­no de­lo, ali ne­ki ga i sa­da, šest de­ce­ni­ja ot­kad se to do­go­di­lo, u jav­no­sti po­mi­nju kao glum­ca, pr­vog film­skog part­ne­ra Mi­le­ne Dra­vić u nje­noj ve­li­koj ka­ri­je­ri na fil­mu. To­li­ko po­mi­nja­na jed­na ulo­ga iz Ver­go­vi­će­vih mla­da­lač­kih da­na 1959. go­di­ne, mal­te­ne če­šće ne­go nje­go­vo po­lu­ve­kov­no iz­u­zet­no sli­kar­sko stva­ra­la­štvo. Film, iz­gle­da, ni­je tek sed­ma umet­nost ka­ko ga po­pu­lar­no
Srbija
22.04.2018 u 09:57
Poslednji zapis kaplara iz Gostinice
Ratovao je, propatio i silno želeo povratak s vojskom u Srbiju, u rodno selo, kaplar Mirko Savić, ratnik iz Gostinice kod Užica. Ali oslobođenje nije dočekao, uoči srpske pobede pao je na solunskom bojištu. Vodio je Mirko u ratu dnevnik, beležio stradanja, opisana su u njemu i tri poslednja dana uoči pogibije. Svedoči o tome knjiga „Junaci Karađorđeve zvezde užičkog kraja”, koju je 2015. objavio dr Rade Poznanović. U njoj je taj zapis o Mirku Saviću (1868–1918) koji je imao šestoro dece: dva sina i četiri kćeri (od kojih su mu jedan sin i tri ćerke kao deca umrli). Mobilisan je Mirko sa svojim sinom Velimirom, ali je Velimir poginuo na početku Velikog rata. Nesrećni otac je nastavio da ratuje i u prekidu dejstava, onako uzgred, neku vrstu dnevnika pisao. Poginuo je kaplar Mirko
Srbija
15.04.2018 u 11:01
Repriza života u Godečevu
Go­de­če­vo – Ka­žu da ži­vot ne­ma re­pri­zu, ali to ne va­ži u Go­de­če­vu, brd­skom se­lu iz­me­đu Ko­sje­ri­ća i Ba­ji­ne Ba­šte, gde se je­di­na ka­fa­na zo­ve „Re­pri­za ži­vo­ta”. Ta­ko su je na­zva­li pre dve de­ce­ni­je, a ne­pre­kid­no ra­di još od 1912.  Pr­vi njen ga­zda pre 106 go­di­na zvao se Gru­jo, sa­da­šnjem je ta­ko­đe ime Gru­jo. Iz­me­đu njih ka­fa­nu su vo­di­la dva Mi­lo­ša, je­dan za dru­gim. Če­ti­ri vla­sni­ka srod­stvom po­ve­za­na, na mla­đi­ma je ka­fa­na osta­ja­la i op­sta­ja­la – kao re­pri­za ži­vo­ta.  – Ta­kvo ime dao sam joj za­to što se vla­sni­štvo pre­no­si­lo s ko­le­na na ko­le­no jer se njo­me i ži­vot na­sta­vljao. Ima još je­dan raz­log: kad lju­di za­sed­nu i ma­lo po­pi­ju, po­či­nju pri­če i aneg­do­te o ka­fa­na­ma, pa se
Srbija
12.04.2018 u 22:00
Glava u jednoj, noge u drugoj državi
Sastavci – U selima pribojske mesne zajednice Sastavci, gde u brdima na levoj obali Lima živi srpsko i bošnjačko stanovništvo, ima domaćina kojima je kuća u Srbiji, a štala i okućnica u Bosni. Pokojnik je sahranjen u seoskom groblju, neka mu je laka zemlja, ali mu je glava u jednoj, a noge u drugoj državi. Čudno iscrtana državna granica na tom delu, koju u Sastavcima niko ne vidi, a svi znaju kuda vodi, napravila je ovde „bosansko ostrvo” okruženo Srbijom: ova međa, bez ijedne vidljive granične oznake, neobično seče livade i groblja, ide potocima i proplancima, deli imanja braće i rođaka, teritorije opština Priboj iz Srbije i Rudo iz BiH... Ovde su policija, pošta, ambulanta i škola zvanično ustanove Srbije, a nalaze se na bosanskoj teritoriji. U seoskoj prodavnici, nazvanoj „Sloga”,
Kultura
01.04.2018 u 22:00
Te­o­lo­gi­ju stu­di­ra­ju, Nu­ši­ća i Eg­zi­pe­ri­ja igra­ju
Uži­ce – Gru­pa stu­de­na­ta be­o­grad­skog Pra­vo­slav­nog bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta od­i­gra­la je ne­dav­no na sce­ni užič­kog Grad­skog kul­tur­nog cen­tra svoj dram­ski ko­mad „Pla­vi de­čak”. Za­ni­mlji­vu pred­sta­vu o ži­vo­tu, de­li­ma i is­ku­še­nji­ma knji­žev­ni­ka An­to­a­na de Sent Eg­zi­pe­ri­ja, auto­ra „Ma­log prin­ca”. Na­stao je „Pla­vi de­čak” po tek­stu i re­ži­ji Ra­do­va­na Tre­ćeg Jo­vi­či­ća, stu­den­ta te­o­lo­gi­je ro­dom iz Uži­ca, po­zo­ri­šnog auto­ra ko­ji je još u sred­njo­škol­skim da­ni­ma sa svo­jim pred­sta­va­ma i eki­pom osvo­jio 12 na­gra­da na ama­ter­skim fe­sti­va­li­ma.  U ovom ko­ma­du uz Jo­vi­či­ća – ko­ji se na­zvao Ra­do­van Tre­ći jer je u svo­joj fa­mi­li­ji tre­ći s tim ime­nom i pre­zi­me­nom – igra­ju nje­go­ve ko­le­ge
Srbija
31.03.2018 u 20:53
Zemljodelac se spasao kad je potopljena lađa francuska
Kreće se lađa francuska, još se peva pesma iz Velikog rata. Pevao ju je i Vladislav V. Petronijević Aćimović (1885–1943), srpski ratnik iz zlatiborskog sela Golova, iako je jedva živu glavu sačuvao tokom plovidbe na jednoj takvoj lađi od Tulona ka Solunu i savezničkom frontu, koju je neprijatelj torpedovao i potopio. Danima je potom na nevelikom splavu plutao Vladislav s nekoliko vojnika po otvorenom moru, ali se čudom spasao i posle rata to do detalja opisao. Beleška Vladislava V. Petronijevića Aćimovića o tome, sačuvana u ličnoj arhivi Žarka Božanića sa Zlatibora, naslovljena je „Rat na moru“. Piše zemljodelac iz Golova da je sa drugim srpskim vojnicima 19. septembra 1916. došao u francuski Tulon, odakle je bio pokret savezničke vojske lađom „Galija“ za Solun. Postrojavanje na
Srbija
20.03.2018 u 22:00
Ordenje poslednje žene narodnog heroja predato muzeju
Užice – Nedavno je preminula i na beogradskom Novom groblju sahranjena Danica Dana Milosavljević (1925–2018), partizanska heroina hrabrošću iskazana u bitkama Drugog svetskog rata, poslednja žena u Srbiji sa Ordenom narodnog heroja. A u Užicu, njenom zavičaju, mnoga Danina odlikovanja i znamenja njena porodica predala je na čuvanje ovdašnjem Narodnom muzeju. Učinio je to Danin brat Aleksandar Lale Milosavljević došavši u muzej zajedno sa ćerkom i dvojicom unuka. Predali su ukupno 17 Daninih odlikovanja, ratnih i mirnodopskih, među kojima i Orden narodnog heroja, Orden zasluga za narod, Orden jugoslovenske zastave sa lentom i druga, kao i preko 20 drugih njenih medalja i priznanja. Tu je i ukaz predsednika Josipa Broza Tita iz 1953. kojim se Dani Milosavljević dodeljuje Orden narodnog
Početna / Branko Pejović
20.06.2026 u 23:09
SAD i Katar razmatraju aktiviranje 6 milijardi dolara iranskih sredstava
20.06.2026 u 22:48
Gabard: Fauči finansirao istraživanja u Vuhanu i uticao na obaveštajne procene
20.06.2026 u 22:45
Evakuacija na Eviji zbog velikog šumskog požara
20.06.2026 u 22:13
Muškarac poginuo u sudaru automobila i autobusa kod Niša
20.06.2026 u 22:07
Novi nestanak struje u nuklearnoj elektrani Zaporožje
20.06.2026 u 21:58
Obeleženo 13 godina rada KUD „Srpski vez” u Kumanovu
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation