Среда, 08.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.47	103.08	102.77
	126.75	127.52	127.13

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Гордана Поповић

Култура

19.07.2020 у 21:00

Хало, Београде, овде Бојси

Када је недавно на твитер налогу енглеског глумца Џона Чалиса, популарног Бојсија из култне серије „Мућке”, осванула нова профилна фотографија на којој се налази његова карикатура, док су у позадини Храм Светог Саве, Генекс кула, Београђанка, Победник, Бели двор и Титова лимузина, реакције Срба, вечно оптерећених тиме да их нико у свету не воли, биле су очекиване. „Београд те воли”, „Ти си цар” и сличне поруке дочекале су овај цртеж на коме се Бојси, знатно млађи него што је сада, то јест управо онакав каквог га памтимо из „Мућки”, смеши са цигаром међу зубима. Истини за вољу, овај симпатични Чалисов гест није први кад је реч о показивању симпатија према Србима. Недавно је послао поруку подршке Београду поводом пандемије ковида 19, а у време поплава 2014. године придружио се бројним

Култура

01.07.2020 у 18:15

План Б ће зависити од ситуације

Београдски сајам је на време послао позив са пратећом документацијом издавачима да се пријаве за учешће на овогодишњој манифестацији, већина је све уредно попунила, али многи су спремни да потврде да уколико ситуација остане оваква каква јесте, од њиховог учешћа неће бити ништа. Не само што је епидемиолошка ситуација неизвесна већ су издавачи били непријатно изненађени и ценом штандова. Због свега тога, за данас је заказан састанак на коме ће бити размотрене могућности сајма књига, а коме би требало да присуствују представници Београдског сајма, Одбора сајма књига, градски секретар за културу и представник Министарства за културу, као и све три групације издавача (Удружење професионалних издавача Србије, Удружење издавача и књижара Србије и Самостални издавачи). – Сви смо били

Култура

21.06.2020 у 17:26

Више пажње поклањамо учењу страних језика него српског

Први корак који се може начинити у поправљању стања писмености и културе изражавања јесте повећање броја часова српског језика у школама, или бар раздвајање наставе језика од часова књижевности. Колеге из „Друштва за српски језик и књижевност” изнеле су ових дана податак да смо по броју часова матерњег језика на најнижој лествици у Европи, каже за наш лист Рада Стијовић, добитница значајног признања Матице српске – Повеље за неговање српске језичке културе. Проф. др Рада Стијовић, научни саветник, спада у ред најбољих српских лексикографа. Уредник је „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” Српске академије наука и уметности, један је од аутора „Речника српскога језика” у издању Матице српске и аутор два дијалекатска речника. Осим лексикографијом, бави се

Култура

10.06.2020 у 20:00

Неке ствари ће се можда заувек променити

Живот у Немачкој враћа се у уобичајене токове. Продавнице и музеји су отворени, такође и кафеи и ресторани, али само до десет увече, док је већина хотела и даље затворена. Деца се враћају у школе, али не сва одједном, а на путевима је већа гужва него пре рецимо месец и по дана, мада и даље мања него обично. Овако Енглескиња Кетрин Хикли, која већ годинама живи и ради у Берлину, иначе водећа светска новинарка на пољу уметничких дела која су опљачкали нацисти и ауторка књиге „Минхенско скривено уметничко благо”, описује дане после карантина, наводећи да се људи и даље држе на физичкој дистанци. Ипак, каже, дозвољено је да се састају мале групе људи, па је тако за време викенда и она ишла на планинарење са четворо пријатеља. Књига „Минхенско скривено уметничко благо”, чији је поднаслов

Култура

09.06.2020 у 20:00

Десанкино дело мора да остане као обавезна лектира

Предлог да се избаци најважнија Десанкина збирка „Тражим помиловање” из лектире за четврти разред средње школе, као и избор њених песама из читанки за трећи, доживела сам као велику увреду не само за нашу поезију и све песнике, већ посебно за песникиње. Треба ли напоменути да је Десанка Максимовић једина песникиња чије су песме ушле у градиво за средњу школу и једна од ретких наших списатељица уопште, чије се дело проучава, каже Ана Ристовић, песникиња и добитница награде „Десанка Максимовић” за 2018, али и професорка књижевности у средњој школи. Она додаје да је као дубоку увреду доживела и несувисло образложење чланова комисије који су правили овај програм, да се њено дело не уклапа у „дух епохе” и да је ближе средњовековљу него данашњици, и зато што је „ван времена”.

Култура

22.05.2020 у 22:00

Живот ипак побеђује

Дани после изолације биће тежи од самог карантина, јер је притисак још већи и захтева од свих понашање и рад у условима који „ометају” илузију да се живот нормализовао, каже Јармила Вешовић, сликарка, која већ годинама живи и ради у Паризу. Док је у време изолације посматрала Париз са своје терасе са које пуца поглед од Нотр Дама до Монтружа, град јој је изгледао као мртав у застрашујућој тишини. – Ни звука, ни гласа! А тишина говори о смрти – каже за „Политику” сликарка која са два своја дела учествује на аукцији слика чији приход иде за француске медицинаре. Париз је у време изолације био као мртав у застрашујућој тишини Јармила Вешовић ових дана у свом атељеу у Паризу Аукција почиње управо данас на интернету пошто нема окупљања, а обављаће је комесар из аукцијске

Култура

16.05.2020 у 20:00

Преумљење је неопходно

На нашу уморну а препотентну цивилизацију, и на људску душу, дабоме, вирус корона има позитивно дејство, јер без препрека нема динамизма живота и стварања, нема игре, нема света, каже песник Ненад Грујичић, чија је књига „Сремскокарловачке терцине” објављена пред сам почетак пандемије (у издању „Бранковог кола”). Стицање нове психолошке и животне позиције, ређање нових фигура, остварење победе и освајање слободе, постизање духовне метаноје (покајања) и катарзе, то јест преумљења, што ће рећи и васкрснућа – све су то позитивни аспекти катастрофе која никад нема само аспект несреће и губитка, додаје он. – На самом почетку пандемије дошла ми је вест да сам постао лауреат награде „Златни Орфеј”, за укупно дело, Међународног фестивала поезије „Српско перо”. Домаћин, Педагошки факултет

Култура

05.05.2020 у 22:00

У години великих губитака треба славити живот

Живим у Аустралији, на маленом острву 80 километара јужно од Бризбејна. Моја тераса је над океаном, преко пута малог резервата птица. Плава дубина, брчкање делфина, поглед моје куце и мир цвркутаве природе. Захвална сам Богу што сам окружена децом и природом, каже Мерима Исаковић описујући своју изолацију која је услед пандемије вируса корона, постала планетарна појава. Некад позната глумица, која се после саобраћајне несреће посветила психологији, одселила се још деведесетих година на Нови Зеланд, где је докторирала и посветила се новој професији. Од 2010. године, са сином живи у Аустралији где као клинички психолог има своју приватну праксу. Потврђује нам да Аустралија и Нови Зеланд у овој ситуацији доста мудро одржавају баланс. – Нови Зеланд је земља скромних, креативних и

Култура

29.04.2020 у 22:00

Ревносни Швајцарци примају препоруке као указ

Седим на балкону, слушам цвркут пролећа у тихом предграђу без аутомобила под пречистим плавим небом. Грмљавина авиона који слећу на женевски аеродром је утихла, а гугутке су се вратиле. Некако се и овај хладни бетон савремених зграда за швајцарску чиновничку класу – ушушкао. Зечеви и лисице већ се виђају по парковима. Ако се ово чудо продужи, помислим, овај Морж, некада претрпани градић, личиће на опустели Припјат код Чернобиља, данас царство зеленила и звери. Овако Слободан Деспот (1967), писац нашег порекла који од детињства живи у Швајцарској, описује део свог дана у карантину. Аутор је десетак есеја, монографија и путописа, као и два романа објављена код француског издавача „Галимара”: „Мед” (Le Miel, награда за европску књижевност, 2014, српски превод изашао код „Геопоетике”) и

Култура

18.04.2020 у 20:00

Зарозани црвени тепих човечанства

Ово је кључни тренутак у људској историји, јер је време да спознамо дубоке мане света, дисфункционалне карактеристике читавог система који мора да се промени. Ово је знак упозорења и лекција коју морамо да научимо, поручио је Ноам Чомски недавно из карантина. Он наравно много разумније звучи од фаталистичких теорија о томе да је пандемија вируса корона „божја казна” за заблудело човечанство које је сувише огрезло у трци за капиталом, занемарујући основне вредности. Мада ако уклонимо патетику и научну неутемељеност ових теорија, остаје оно што и Чомски каже. Да се више улагало у науку, културу и уметност, а мање у забаву, не би данима на друштвеним мрежама кружила изјава: „Дате фудбалеру милион евра месечно а научнику 1.800. Сад хоћете лек. Идите код Роналда и Месија да вам они нађу

Претходна Следећа

Почетна / Гордана Поповић

08.07.2026 у 11:34

Трамп прецртао Шпанију: „Изгубљен случај и ужасан партнер у НАТО-у”

08.07.2026 у 11:31

Мундијал: Швајцарци послали Колумбију кући после тешке драме

08.07.2026 у 11:28

ММФ: Србија међу пет најбрже растућих економија у Европи

08.07.2026 у 11:21

Ар Џеј Кол нови кошаркаш Олимпије из Милана

08.07.2026 у 11:18

Посланици наставили расправу о 18 тачака дневног реда ванредног заседања

08.07.2026 у 11:17

Калас: Размена ватре САД и Ирана компликује преговоре