Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.47	103.08	102.77
126.75	127.52	127.13

Kultura

19.07.2020 u 21:00

Halo, Beograde, ovde Bojsi

Kada je nedavno na tviter nalogu engleskog glumca Džona Čalisa, popularnog Bojsija iz kultne serije „Mućke”, osvanula nova profilna fotografija na kojoj se nalazi njegova karikatura, dok su u pozadini Hram Svetog Save, Geneks kula, Beograđanka, Pobednik, Beli dvor i Titova limuzina, reakcije Srba, večno opterećenih time da ih niko u svetu ne voli, bile su očekivane. „Beograd te voli”, „Ti si car” i slične poruke dočekale su ovaj crtež na kome se Bojsi, znatno mlađi nego što je sada, to jest upravo onakav kakvog ga pamtimo iz „Mućki”, smeši sa cigarom među zubima. Istini za volju, ovaj simpatični Čalisov gest nije prvi kad je reč o pokazivanju simpatija prema Srbima. Nedavno je poslao poruku podrške Beogradu povodom pandemije kovida 19, a u vreme poplava 2014. godine pridružio se brojnim

Kultura

01.07.2020 u 18:15

Plan B će zavisiti od situacije

Beogradski sajam je na vreme poslao poziv sa pratećom dokumentacijom izdavačima da se prijave za učešće na ovogodišnjoj manifestaciji, većina je sve uredno popunila, ali mnogi su spremni da potvrde da ukoliko situacija ostane ovakva kakva jeste, od njihovog učešća neće biti ništa. Ne samo što je epidemiološka situacija neizvesna već su izdavači bili neprijatno iznenađeni i cenom štandova. Zbog svega toga, za danas je zakazan sastanak na kome će biti razmotrene mogućnosti sajma knjiga, a kome bi trebalo da prisustvuju predstavnici Beogradskog sajma, Odbora sajma knjiga, gradski sekretar za kulturu i predstavnik Ministarstva za kulturu, kao i sve tri grupacije izdavača (Udruženje profesionalnih izdavača Srbije, Udruženje izdavača i knjižara Srbije i Samostalni izdavači). – Svi smo

Kultura

21.06.2020 u 17:26

Više pažnje poklanjamo učenju stranih jezika nego srpskog

Prvi korak koji se može načiniti u popravljanju stanja pismenosti i kulture izražavanja jeste povećanje broja časova srpskog jezika u školama, ili bar razdvajanje nastave jezika od časova književnosti. Kolege iz „Društva za srpski jezik i književnost” iznele su ovih dana podatak da smo po broju časova maternjeg jezika na najnižoj lestvici u Evropi, kaže za naš list Rada Stijović, dobitnica značajnog priznanja Matice srpske – Povelje za negovanje srpske jezičke kulture. Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik, spada u red najboljih srpskih leksikografa. Urednik je „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan je od autora „Rečnika srpskoga jezika” u izdanju Matice srpske i autor dva dijalekatska rečnika. Osim leksikografijom, bavi se

Kultura

10.06.2020 u 20:00

Neke stvari će se možda zauvek promeniti

Život u Nemačkoj vraća se u uobičajene tokove. Prodavnice i muzeji su otvoreni, takođe i kafei i restorani, ali samo do deset uveče, dok je većina hotela i dalje zatvorena. Deca se vraćaju u škole, ali ne sva odjednom, a na putevima je veća gužva nego pre recimo mesec i po dana, mada i dalje manja nego obično. Ovako Engleskinja Ketrin Hikli, koja već godinama živi i radi u Berlinu, inače vodeća svetska novinarka na polju umetničkih dela koja su opljačkali nacisti i autorka knjige „Minhensko skriveno umetničko blago”, opisuje dane posle karantina, navodeći da se ljudi i dalje drže na fizičkoj distanci. Ipak, kaže, dozvoljeno je da se sastaju male grupe ljudi, pa je tako za vreme vikenda i ona išla na planinarenje sa četvoro prijatelja. Knjiga „Minhensko skriveno umetničko blago”,

Kultura

09.06.2020 u 20:00

Desankino delo mora da ostane kao obavezna lektira

Predlog da se izbaci najvažnija Desankina zbirka „Tražim pomilovanje” iz lektire za četvrti razred srednje škole, kao i izbor njenih pesama iz čitanki za treći, doživela sam kao veliku uvredu ne samo za našu poeziju i sve pesnike, već posebno za pesnikinje. Treba li napomenuti da je Desanka Maksimović jedina pesnikinja čije su pesme ušle u gradivo za srednju školu i jedna od retkih naših spisateljica uopšte, čije se delo proučava, kaže Ana Ristović, pesnikinja i dobitnica nagrade „Desanka Maksimović” za 2018, ali i profesorka književnosti u srednjoj školi. Ona dodaje da je kao duboku uvredu doživela i nesuvislo obrazloženje članova komisije koji su pravili ovaj program, da se njeno delo ne uklapa u „duh epohe” i da je bliže srednjovekovlju nego današnjici, i zato što je „van vremena”.

Kultura

22.05.2020 u 22:00

Život ipak pobeđuje

Dani posle izolacije biće teži od samog karantina, jer je pritisak još veći i zahteva od svih ponašanje i rad u uslovima koji „ometaju” iluziju da se život normalizovao, kaže Jarmila Vešović, slikarka, koja već godinama živi i radi u Parizu. Dok je u vreme izolacije posmatrala Pariz sa svoje terase sa koje puca pogled od Notr Dama do Montruža, grad joj je izgledao kao mrtav u zastrašujućoj tišini. – Ni zvuka, ni glasa! A tišina govori o smrti – kaže za „Politiku” slikarka koja sa dva svoja dela učestvuje na aukciji slika čiji prihod ide za francuske medicinare. Pariz je u vreme izolacije bio kao mrtav u zastrašujućoj tišini Jarmila Vešović ovih dana u svom ateljeu u Parizu Aukcija počinje upravo danas na internetu pošto nema okupljanja, a obavljaće je komesar iz aukcijske

Kultura

16.05.2020 u 20:00

Preumljenje je neophodno

Na našu umornu a prepotentnu civilizaciju, i na ljudsku dušu, dabome, virus korona ima pozitivno dejstvo, jer bez prepreka nema dinamizma života i stvaranja, nema igre, nema sveta, kaže pesnik Nenad Grujičić, čija je knjiga „Sremskokarlovačke tercine” objavljena pred sam početak pandemije (u izdanju „Brankovog kola”). Sticanje nove psihološke i životne pozicije, ređanje novih figura, ostvarenje pobede i osvajanje slobode, postizanje duhovne metanoje (pokajanja) i katarze, to jest preumljenja, što će reći i vaskrsnuća – sve su to pozitivni aspekti katastrofe koja nikad nema samo aspekt nesreće i gubitka, dodaje on. – Na samom početku pandemije došla mi je vest da sam postao laureat nagrade „Zlatni Orfej”, za ukupno delo, Međunarodnog festivala poezije „Srpsko pero”. Domaćin,

Kultura

05.05.2020 u 22:00

U godini velikih gubitaka treba slaviti život

Živim u Australiji, na malenom ostrvu 80 kilometara južno od Brizbejna. Moja terasa je nad okeanom, preko puta malog rezervata ptica. Plava dubina, brčkanje delfina, pogled moje kuce i mir cvrkutave prirode. Zahvalna sam Bogu što sam okružena decom i prirodom, kaže Merima Isaković opisujući svoju izolaciju koja je usled pandemije virusa korona, postala planetarna pojava. Nekad poznata glumica, koja se posle saobraćajne nesreće posvetila psihologiji, odselila se još devedesetih godina na Novi Zeland, gde je doktorirala i posvetila se novoj profesiji. Od 2010. godine, sa sinom živi u Australiji gde kao klinički psiholog ima svoju privatnu praksu. Potvrđuje nam da Australija i Novi Zeland u ovoj situaciji dosta mudro održavaju balans. – Novi Zeland je zemlja skromnih, kreativnih i

Kultura

29.04.2020 u 22:00

Revnosni Švajcarci primaju preporuke kao ukaz

Sedim na balkonu, slušam cvrkut proleća u tihom predgrađu bez automobila pod prečistim plavim nebom. Grmljavina aviona koji sleću na ženevski aerodrom je utihla, a gugutke su se vratile. Nekako se i ovaj hladni beton savremenih zgrada za švajcarsku činovničku klasu – ušuškao. Zečevi i lisice već se viđaju po parkovima. Ako se ovo čudo produži, pomislim, ovaj Morž, nekada pretrpani gradić, ličiće na opusteli Pripjat kod Černobilja, danas carstvo zelenila i zveri. Ovako Slobodan Despot (1967), pisac našeg porekla koji od detinjstva živi u Švajcarskoj, opisuje deo svog dana u karantinu. Autor je desetak eseja, monografija i putopisa, kao i dva romana objavljena kod francuskog izdavača „Galimara”: „Med” (Le Miel, nagrada za evropsku književnost, 2014, srpski prevod izašao kod „Geopoetike”)

Kultura

18.04.2020 u 20:00

Zarozani crveni tepih čovečanstva

Ovo je ključni trenutak u ljudskoj istoriji, jer je vreme da spoznamo duboke mane sveta, disfunkcionalne karakteristike čitavog sistema koji mora da se promeni. Ovo je znak upozorenja i lekcija koju moramo da naučimo, poručio je Noam Čomski nedavno iz karantina. On naravno mnogo razumnije zvuči od fatalističkih teorija o tome da je pandemija virusa korona „božja kazna” za zabludelo čovečanstvo koje je suviše ogrezlo u trci za kapitalom, zanemarujući osnovne vrednosti. Mada ako uklonimo patetiku i naučnu neutemeljenost ovih teorija, ostaje ono što i Čomski kaže. Da se više ulagalo u nauku, kulturu i umetnost, a manje u zabavu, ne bi danima na društvenim mrežama kružila izjava: „Date fudbaleru milion evra mesečno a naučniku 1.800. Sad hoćete lek. Idite kod Ronalda i Mesija da vam oni nađu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gordana Popović