Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

ТВ ревија

09.08.2018 у 08:00

Однедавно „Знање имање”, једна од најстаријих емисија РТС-а, и Александра Нинковић Ташић, председница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”, поклањају библиотекама сеоских школа „Звездобројце”, у издању „Агапе књиге”. За Александру Нинковић Ташић давање ове књиге деци је мисија од посебног значаја. Зашто? Зато што су „Звездобројци” чаробна књига од које се постаје бољи и већи. Свака реч у њој је истинита и свака је написана да помогне младом човеку да пронађе прави пут. Она је златни путоказ. Важи за свако доба, мами осмех и радост сваког срца, али постаје чаробна само у рукама детета. – У њој живе приче Михајла Пупина, Николе Тесле и Милутина Миланковића – каже наша саговорница. – Приче које су наши научници записали када су постали славни; остављајући запис о својим

ТВ ревија

31.07.2018 у 13:00

У породичном портрету

Прошле недеље, међу познатим ТВ лицима и гостима, у емисији „Шездесет узбудљивих година Телевизије”, биле су мајка и ћерка, Љиљана и Дубравка – Дуца Марковић. Лепо је било видети их заједно. Оне су део историје телевизије која је њихово породично занимање. Чувена спикерка Љиљана Марковић појавила се на малом екрану пре него што је Београд добио своју телевизију. Догодило се то далеке 1956. на изложби-експерименту на Електротехничком факултету, на тој својеврсној демонстрацији технике ТВ. Била је то тек мала „искра”. Њен покојни супруг Александар – Саша Марковић био је уредник тог програма. У историју телевизије је ушао и као први репортер. Тог 28. августа 1958. с микрофоном је шетао испред хале Београдског сајма и говорио гледаоцима о Сајму технике и рађању новог чуда – телевизије.

ТВ ревија

17.07.2018 у 13:00

Широм отворених очију

Као лутајући репортер и новинар, Данило Машојевић зна шта је важно и занимљиво. Још није сео да разговарамо а он каже: – Можда вас занима како сам почео? На дохват руке оставља мобилни телефон, пуњаче, слушалице и почиње причу. Рођен је 1987. године у Прибоју, на Лиму. Као дечак окушао је срећу у многим спортовима, у фудбалу, кошарци, одбојци, све је пробао, осим рукомета, али се нигде није пронашао. Није мировао и даље је трагао „за самим собом”. Чак је ишао и на часове фолклора, и, на крају, завршио – у позоришту. Заиграо је са једанаест година у представама аматерског позоришта у родном граду. Радио је и на Радио Прибоју, у дечјој емисији „Велики одмор” и омладинском програму. У школи му је добро ишла хемија, такмичио се, писао истраживачке радове, и то је

ТВ ревија

11.07.2018 у 08:00

Волим топле људске приче

Данас је први доктор наука из те области у нас! Уз њено име стоји „др” и на телевизијској шпици Јутарњег програма. Скромна је, не воли то да истиче. Три и по година радила је на докторској тези, није јој било лако, ипак... Велику помоћ имала је у својим колегама са РТС-а и професорима са Факултета организационих наука у Београду. Тако је спојила науку и телевизију, односно врхунску технику и љубав – новинарство. И ето, сада може да се похвали да је аутор апликације која може да се угради, осим на сајту РТС-а за који је урађена, и на другим телевизијама. Ако је, на пример, реч о програму спољне продукције, директно ће их водити до аутора, понудиће контакт и остале потребне информације. – Био је тешко, али се исплатило – каже наша саговорница. Гледатељка поклонила

ТВ ревија

21.06.2018 у 13:00

Глумачке истине и лажи

Сећам се, само су ме позвали из продукције и рекли: „Снимаћемо серију, желимо да дођете на аудицију.” Послали су текст да се припремим. На проби сам прву сцену одиграо са глумцем Жарком Степановим. За њега се већ знало да ће играти Слобу Кокота, Николиног и Кристининог најбољег пријатеља. Видео сам да су били задовољни у комисији. Мада у то никад не можете да будете сто посто сигурни. Могу да буду јако љубазни, иако не задовољавате све критеријуме. Све је игра судбине. Одахнуо сам тек када сам сазнао да сам добио улогу Николе Исидоровића. А када сам чуо да се серија „Истине и лажи”, за ТВ Прва, снима више од десет месеци, мојој срећи није било краја. Осећао сам се као да сам добио милион долара од тетке из Америке. Тако прича глумац Зоран Пајић, који је дипломирао на Академији

ТВ ревија

30.05.2018 у 13:00

Добар дан, домаћине!

Јубилеј, 60 година постојања телевизије у Србији, Јавни сервис обележава кроз више различитих програма, прилога и културних догађаја. У склопу значајне годишњице је и 45. рођендан емисије „Знање-имање” коју води и уређује Јасмина Никитовић Стојичић из редакције Програма актуелности, на чије је чело недавно дошла Бранка Керкез, одговорна уредница. Четрнаест година од првог ТВ сигнала у Србији, почела је да се приказује емисија чије име и садржај и данас носи исту поруку: знање је имање. Косара Балабановић, први уредник и водитељ, осмислила је концепт, a Захарије Трнавчевић наставио да ствара легенду. Преузео ју је 1981, водио и уређивао све до пензије, 1987. Од почетка, емисија је била друштвена и културолошка мисија. Окупљала је научнике, културне раднике, стручњаке. Као и

ТВ ревија

30.05.2018 у 08:00

Увек у шареном друштву

Млекар, пекар, апотекар... Па, још правници и свештеници, зидари и видари, везиље и плетиље, сликари и вајари, певачи и свирачи... Млади и стари... Широм Србије, а на једном месту – суботом и недељом – у „Жикиној шареници”. И тако већ тринаест година... Живорад – Жика Николић исписао је 1.297 ТВ прича на РТС-у. Лети је са емисијом гостовао широм земље, окупљао домаћине и доводио им госте, позивао да покажу шта знају и имају. Међутим... Пре три године овај новинар интересантне биографије стекао је услов за пензију (продуживан му је радни однос два пута), а последњих годину дана је радио као пензионер под уговором у РТС-у. Растанак је био неминован, сада је на ТВ Пинк. И, ево, пре неку недељу се уживо јавио из Крагујевца поводом јубилеја (на Ђурђевдан 1818. године књаз

ТВ ревија

22.05.2018 у 14:00

Како се организујеш, тако ћеш и живети

Глумац Бранко Јанковић, кога ових дана поново гледамо као симпатичног Живојина Џаковића у „Војној академији” (РТС 1, 20.05), у свом родном селу Гуњаци, надомак Ваљева, ради нешто посебно, рекло би се, наше а светско: прерађује козју сурутку онако како већ деценијама ради НАСА у оквиру програма исхране космонаута. Како је до тога дошао? После отказа који је дао у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци пре три године, изградио је нови живот. Оженио се, добио сина Вукадина и ћерку Ковиљку, наставио да снима „Војну академију”, глумио у више телевизијских серија („Синђелићи”, „Луд, збуњен, нормалан”, „Месо”...) и позоришних представа („Клошмерл” Кокана Младеновића, БДП, и „Осама – касаба у Њујорку” Дарка Бајића, Звездара театар). Истовремено, у Гуњацима на имању својих

ТВ ревија

16.05.2018 у 08:00

Квизови „Пријатеља звезда”

Мој рођак Љуба Гођевац је први у Београду имао фабрику која је састављала радио-апарате. Поседовао је лиценцу „Ориона”. Радио је био наша породична прича. Био сам ђак београдске гимназије „Свети Сава”, која је још од 1936. године имала своју радио-станицу и легендарни директор Александар Ципруш нам је дозвољавао да правимо мале емисије о томе шта раде разне секције, какве се радне акције припремају, читали смо и песме..., а ја сам правио своје прве радио-квизове, игрице... Када је Ципруш отишао, а на место директора дошла Наталија Станковић, десило се да тада популарни лист „Спорт и свет” организује први домаћи тест-квиз. Сећам се да ме је те 1960. позвала директорка и упитала да ли мој разред може да учествује у тестирању. „Добили смо позив, учествује 200 гимназија из целе

ТВ ревија

09.05.2018 у 08:00

Глума је њена бајка

Могла је да постане фармацеут, сви су у породици то од ње очекивали, али Маја Шиповац одлучила се за своју бајку – да постане глумица. Рођена је 1990. године у Сарајеву, а ратне околности условиле су да две године живи у Немачкој. Завршила је Академију сценских уметности у Београду, у класи професора Небојше Брадића. „Надреална телевизија” је њена прва серија, а „Santa Maria della Salute” први филм. Глуму је заволела као гимназијалка, читајући Јесењина и Пушкина на сцени Руског дома, где је играла у многим представама на руском језику, које је организовала Прва београдска гимназија. Њена професорка руског језика Слатка Вучинић била је одушевљена Мајиним интерпретацијама чувених дела руских писаца, а сличног мишљења била је и професорка књижевности Весна Шами, која се на једном часу

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Љиљана Петровић