Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

TV revija

09.08.2018 u 08:00

Zvezdobrojci – nadarena deca

Odnedavno „Znanje imanje”, jedna od najstarijih emisija RTS-a, i Aleksandra Ninković Tašić, predsednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin”, poklanjaju bibliotekama seoskih škola „Zvezdobrojce”, u izdanju „Agape knjige”. Za Aleksandru Ninković Tašić davanje ove knjige deci je misija od posebnog značaja. Zašto? Zato što su „Zvezdobrojci” čarobna knjiga od koje se postaje bolji i veći. Svaka reč u njoj je istinita i svaka je napisana da pomogne mladom čoveku da pronađe pravi put. Ona je zlatni putokaz. Važi za svako doba, mami osmeh i radost svakog srca, ali postaje čarobna samo u rukama deteta. – U njoj žive priče Mihajla Pupina, Nikole Tesle i Milutina Milankovića – kaže naša sagovornica. – Priče koje su naši naučnici zapisali kada su postali slavni; ostavljajući

TV revija

31.07.2018 u 13:00

U porodičnom portretu

Prošle nedelje, među poznatim TV licima i gostima, u emisiji „Šezdeset uzbudljivih godina Televizije”, bile su majka i ćerka, Ljiljana i Dubravka – Duca Marković. Lepo je bilo videti ih zajedno. One su deo istorije televizije koja je njihovo porodično zanimanje. Čuvena spikerka Ljiljana Marković pojavila se na malom ekranu pre nego što je Beograd dobio svoju televiziju. Dogodilo se to daleke 1956. na izložbi-eksperimentu na Elektrotehničkom fakultetu, na toj svojevrsnoj demonstraciji tehnike TV. Bila je to tek mala „iskra”. Njen pokojni suprug Aleksandar – Saša Marković bio je urednik tog programa. U istoriju televizije je ušao i kao prvi reporter. Tog 28. avgusta 1958. s mikrofonom je šetao ispred hale Beogradskog sajma i govorio gledaocima o Sajmu tehnike i rađanju novog čuda – televizije.

TV revija

17.07.2018 u 13:00

Širom otvorenih očiju

Kao lutajući reporter i novinar, Danilo Mašojević zna šta je važno i zanimljivo. Još nije seo da razgovaramo a on kaže: – Možda vas zanima kako sam počeo? Na dohvat ruke ostavlja mobilni telefon, punjače, slušalice i počinje priču. Rođen je 1987. godine u Priboju, na Limu. Kao dečak okušao je sreću u mnogim sportovima, u fudbalu, košarci, odbojci, sve je probao, osim rukometa, ali se nigde nije pronašao. Nije mirovao i dalje je tragao „za samim sobom”. Čak je išao i na časove folklora, i, na kraju, završio – u pozorištu. Zaigrao je sa jedanaest godina u predstavama amaterskog pozorišta u rodnom gradu. Radio je i na Radio Priboju, u dečjoj emisiji „Veliki odmor” i omladinskom programu. U školi mu je dobro išla hemija, takmičio se, pisao istraživačke radove, i to je

TV revija

11.07.2018 u 08:00

Volim tople ljudske priče

Danas je prvi doktor nauka iz te oblasti u nas! Uz njeno ime stoji „dr” i na televizijskoj špici Jutarnjeg programa. Skromna je, ne voli to da ističe. Tri i po godina radila je na doktorskoj tezi, nije joj bilo lako, ipak... Veliku pomoć imala je u svojim kolegama sa RTS-a i profesorima sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Tako je spojila nauku i televiziju, odnosno vrhunsku tehniku i ljubav – novinarstvo. I eto, sada može da se pohvali da je autor aplikacije koja može da se ugradi, osim na sajtu RTS-a za koji je urađena, i na drugim televizijama. Ako je, na primer, reč o programu spoljne produkcije, direktno će ih voditi do autora, ponudiće kontakt i ostale potrebne informacije. – Bio je teško, ali se isplatilo – kaže naša sagovornica. Gledateljka poklonila

TV revija

21.06.2018 u 13:00

Glumačke istine i laži

Sećam se, samo su me pozvali iz produkcije i rekli: „Snimaćemo seriju, želimo da dođete na audiciju.” Poslali su tekst da se pripremim. Na probi sam prvu scenu odigrao sa glumcem Žarkom Stepanovim. Za njega se već znalo da će igrati Slobu Kokota, Nikolinog i Kristininog najboljeg prijatelja. Video sam da su bili zadovoljni u komisiji. Mada u to nikad ne možete da budete sto posto sigurni. Mogu da budu jako ljubazni, iako ne zadovoljavate sve kriterijume. Sve je igra sudbine. Odahnuo sam tek kada sam saznao da sam dobio ulogu Nikole Isidorovića. A kada sam čuo da se serija „Istine i laži”, za TV Prva, snima više od deset meseci, mojoj sreći nije bilo kraja. Osećao sam se kao da sam dobio milion dolara od tetke iz Amerike. Tako priča glumac Zoran Pajić, koji je diplomirao na Akademiji

TV revija

30.05.2018 u 13:00

Dobar dan, domaćine!

Jubilej, 60 godina postojanja televizije u Srbiji, Javni servis obeležava kroz više različitih programa, priloga i kulturnih događaja. U sklopu značajne godišnjice je i 45. rođendan emisije „Znanje-imanje” koju vodi i uređuje Jasmina Nikitović Stojičić iz redakcije Programa aktuelnosti, na čije je čelo nedavno došla Branka Kerkez, odgovorna urednica. Četrnaest godina od prvog TV signala u Srbiji, počela je da se prikazuje emisija čije ime i sadržaj i danas nosi istu poruku: znanje je imanje. Kosara Balabanović, prvi urednik i voditelj, osmislila je koncept, a Zaharije Trnavčević nastavio da stvara legendu. Preuzeo ju je 1981, vodio i uređivao sve do penzije, 1987. Od početka, emisija je bila društvena i kulturološka misija. Okupljala je naučnike, kulturne radnike, stručnjake. Kao

TV revija

30.05.2018 u 08:00

Uvek u šarenom društvu

Mlekar, pekar, apotekar... Pa, još pravnici i sveštenici, zidari i vidari, vezilje i pletilje, slikari i vajari, pevači i svirači... Mladi i stari... Širom Srbije, a na jednom mestu – subotom i nedeljom – u „Žikinoj šarenici”. I tako već trinaest godina... Živorad – Žika Nikolić ispisao je 1.297 TV priča na RTS-u. Leti je sa emisijom gostovao širom zemlje, okupljao domaćine i dovodio im goste, pozivao da pokažu šta znaju i imaju. Međutim... Pre tri godine ovaj novinar interesantne biografije stekao je uslov za penziju (produživan mu je radni odnos dva puta), a poslednjih godinu dana je radio kao penzioner pod ugovorom u RTS-u. Rastanak je bio neminovan, sada je na TV Pink. I, evo, pre neku nedelju se uživo javio iz Kragujevca povodom jubileja (na Đurđevdan 1818.

TV revija

22.05.2018 u 14:00

Kako se organizuješ, tako ćeš i živeti

Glumac Branko Janković, koga ovih dana ponovo gledamo kao simpatičnog Živojina Džakovića u „Vojnoj akademiji” (RTS 1, 20.05), u svom rodnom selu Gunjaci, nadomak Valjeva, radi nešto posebno, reklo bi se, naše a svetsko: prerađuje kozju surutku onako kako već decenijama radi NASA u okviru programa ishrane kosmonauta. Kako je do toga došao? Posle otkaza koji je dao u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci pre tri godine, izgradio je novi život. Oženio se, dobio sina Vukadina i ćerku Koviljku, nastavio da snima „Vojnu akademiju”, glumio u više televizijskih serija („Sinđelići”, „Lud, zbunjen, normalan”, „Meso”...) i pozorišnih predstava („Klošmerl” Kokana Mladenovića, BDP, i „Osama – kasaba u Njujorku” Darka Bajića, Zvezdara teatar). Istovremeno, u Gunjacima na imanju svojih

TV revija

16.05.2018 u 08:00

Kvizovi „Prijatelja zvezda”

Moj rođak Ljuba Gođevac je prvi u Beogradu imao fabriku koja je sastavljala radio-aparate. Posedovao je licencu „Oriona”. Radio je bio naša porodična priča. Bio sam đak beogradske gimnazije „Sveti Sava”, koja je još od 1936. godine imala svoju radio-stanicu i legendarni direktor Aleksandar Cipruš nam je dozvoljavao da pravimo male emisije o tome šta rade razne sekcije, kakve se radne akcije pripremaju, čitali smo i pesme..., a ja sam pravio svoje prve radio-kvizove, igrice... Kada je Cipruš otišao, a na mesto direktora došla Natalija Stanković, desilo se da tada popularni list „Sport i svet” organizuje prvi domaći test-kviz. Sećam se da me je te 1960. pozvala direktorka i upitala da li moj razred može da učestvuje u testiranju. „Dobili smo poziv, učestvuje 200 gimnazija iz cele

TV revija

09.05.2018 u 08:00

Gluma je njena bajka

Mogla je da postane farmaceut, svi su u porodici to od nje očekivali, ali Maja Šipovac odlučila se za svoju bajku – da postane glumica. Rođena je 1990. godine u Sarajevu, a ratne okolnosti uslovile su da dve godine živi u Nemačkoj. Završila je Akademiju scenskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nebojše Bradića. „Nadrealna televizija” je njena prva serija, a „Santa Maria della Salute” prvi film. Glumu je zavolela kao gimnazijalka, čitajući Jesenjina i Puškina na sceni Ruskog doma, gde je igrala u mnogim predstavama na ruskom jeziku, koje je organizovala Prva beogradska gimnazija. Njena profesorka ruskog jezika Slatka Vučinić bila je oduševljena Majinim interpretacijama čuvenih dela ruskih pisaca, a sličnog mišljenja bila je i profesorka književnosti Vesna Šami, koja se na jednom času

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ljiljana Petrović