Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Мијалковић

Култура

29.05.2019 у 10:25

Виртуози на историјским инструментима

И ове године ће Београд и Нови Сад угостити домаће и стране ансамбле и солисте који ће представити позната, али и ређе извођена дела композитора средњег века, ренесансе и барока на 14. Фестивалу ране музике, свирајући на историјским инструментима. Већина концерата се одржава у главном граду, у Цркви Светог Петра у Македонској улици. На отварању, 20. маја, наступио је вокални ансамбл „Антифонус” под управом Томислава Фачинија, којем се придружио и „Њу тринити барок” на оргуљама, барокном виолончелу и теорби. Следећи наступ је био у суботу, 25. маја, кад је „Њу тринити барок” извео дела за флауту, виолину, виолу, гамбу и чембало Телемана, Хендла и Букстехудеа. У недељу је ансамбл „Ил росињоло” из Италије, наступом чембалисте и флаутисткиње, обележио 20 година постојања, а у понедељак

Путовања

25.05.2019 у 12:25

Медвед – главна „звезда”

Мрки медвед, најјача звер на европском континенту, једна је од заштићених врста на Тари, где је забележено шездесетак мужјака, женки и младунаца. Одрасли медвед у просеку има око 150 килограма (мада се повремено појави и понеки двоструко тежи) али кад стигне на свет, ушушкан и заштићен у свом зимском склоништу – брлогу, нема више од 150 до 350 грама. До пролећа порасте и ојача, па с мајком и осталим младунцима креће у потрагу за храном – и игром. Разиграни, умиљати, весели медведићи, а обично их се окоти по двоје, под непрекидним су надзором брижне мајке, спремне да насрне на свакога ко би могао да представља по њих опасност. Ту спада и човек. Зато се свима који у природи наиђу на љупко мече препоручује да му ипак не прилазе. Наизглед тром и незграпан, медвед је у ствари веома

Магазин

24.05.2019 у 10:29

Најпривлачнији српски бренд

Ако се нешто, у очима странаца, може сматрати једним од најпривлачнијих српских „брендова”, онда су то свакако кафане. Оне праве, старинске, где су специјалитети традиционалне домаће кухиње само један од разлога да се ту дође. А главни је – атмосфера. Она не зависи од изгледа локала, јер намештај је крајње једноставан, столњаци обични, бели или карирани, неуштиркани и помало флекави, нема беспотребних украса, а сервис и прибор за јело су најчешће наслеђени из времена старе Југославије. Не красе наше кафане ни углађеност и уштогљеност, као у скупим, финим ресторанима који нуде гастрономску егзотику, већ срдачност, духовитост и присност, али од оне добре врсте, која укључује познавање навика сталних гостију. Редовне муштерије чини веома разнолика група, како по друштвеном и економском

Магазин

11.05.2019 у 12:00

Најбоље је оно што је природно

Када су 1999. године НАТО бомбе са осиромашеним уранијумом засуле Србију, стручњаци су упозорили да ће последице по здравље људи и природу бити несагледиве и дугорочне, ако не и трајне. Загађено земљиште и дубински водотокови, мутиране биљке, малигне промене у генетском материјалу живих организама... Двадесет година касније, научници су, изгледа, закључили да стање баш и није толико застрашујуће – барем кад је реч о животној средини. Чак се све више говори о „чистим, нетакнутим” пределима у којима се може покренути органска производња. Уместо накнаде за оранице, потоке и шуме уништене за време бомбардовања, добијамо финансијску и саветодавну помоћ за узгајање органске хране, која је све траженија и врло профитабилна роба и на страном и на домаћем тржишту. Недавно је национално

Путовања

28.04.2019 у 14:00

Место сусрета пет народа и пет вера

Историјске везе Печуја са Србијом сежу далеко у прошлост. Има у тој причи и победа и пораза, и величанствених и мрачних тренутака, па ипак, овај очаравајући панонски град, можда један од најлепших у Мађарској, постао је посебно занимљив нашим људима тек 2010. Тада је проглашен за једну од три европске престонице културе. Дотле је био мање-више занимљива „тачка за разгледање” на маршрути аутобуса којима су главна одредишта биле мађарске бање и тржни центри, а онда су се паре Европске уније великодушно улиле у печујску касу, одакле је плаћена не само обнова фасада, тргова и улица него и изградња цркава – а међу њима се нашла и српска православна. Печуј, који се и раније одликовао упечатљивом архитектуром, разноврсним културним садржајима, неговао уметност и толеранцију свих врста,

Култура

22.04.2019 у 20:00

Успони и падови у италијанском друштву

Шта се догађа са демократијом кадa су грађани разочарани, изневерени и немоћни да политичким средствима заштите своје интересе? Дешава се оно што је италијанска редитељка Клаудија Този показала у свом новом документарном филму „Имала сам сан”, посвећеном двема изузетним женама, Мануели и Данијели, активисткињама које су, вођене сном о праведнијем и бољем друштву, покренуле борбу за промене, прво у свом непосредном окружењу, а онда и у институцијама система. Њихова истрајност, енергија, посвећеност и честитост нису им, међутим, помогле да, после многих покушаја, суочене са предрасудама, корупцијом, неодговорношћу и бахатошћу власти, остваре оно о чему су маштале и на чему су неуморно радиле пуну деценију. Иако прича нема „срећан крај”, она ипак даје наду да ниједна борба за бољитак,

Култура

14.04.2019 у 20:20

О пчелама и људима у „Земљи меда”

Невероватна популарност документараца, запажена прво на све посећенијим фестивалима, а затим и у биоскопским дворанама, може се објаснити, с једне стране, напретком технологије, који омогућава да се на терену „уживо” снимају сцене за какве би раније била потребна сложена студијска опрема, а с друге стране, открићем људи да је стварност око њих узбудљивија и чуднија од свега што може да смисли машта. Изврстан доказ за оба објашњења је македонски филм „Земља меда” у режији Тамаре Котевске и Љубомира Стефанова, којим је отворен овогодишњи фестивал документарног филма „Седам величанствених“ у београдској Комбанк дворани. Не само да је пројекција била попуњена до последњег места, већ је и на каснијем сусрету публике, новинара и домаћих филмских стваралаца са ауторима, у мањој сали, више њих

Магазин

14.04.2019 у 10:00

Чврст сан нема замену

Оног тренутка кад спустимо главу на јастук, у тишини и спокоју своје спаваће собе, предајемо сну не само накупљени умор већ и све оно што је током дана држало напетим наша чула, емоције и психу. Кад заспимо, као да смо се искључили из својих свакодневних активности, односно своје тело привремено пребацили из „он” у „оф” стање – или се, барем, тако доскора веровало. Најновија истраживања, међутим, показују да је спавање све, само не то! Научници су, наиме, утврдили да се у току сна у нашем организму дешавају многи занимљиви и важни процеси, битно другачији него док смо будни. Они омогућавају телу, а пре свега мозгу, да се обнови. Чим склопимо очи, мозак почиње ужурбани „ноћни рад”: читаве легије неурона крећу у акцију, у савршеном складу одашиљу електричне импулсе, „процесори

Магазин

13.04.2019 у 12:00

Сакура – празник трешњиног цвета

Раздобље цветања трешње у Јапану један је од најлепших догађаја у овој земљи, тврде срећници који су имали прилике да му присуствују. Овај величанствен призор очаравајуће, а ипак привремене лепоте, од појаве првих пупољака, па до тренутка кад и последње латице опадну са дрвета, назива се сакура, његово посматрање исто има име – ханами, а све траје две-три седмице, можда мало дуже, с обзиром на то да се јапански архипелаг протеже дужином од 3.000 километара, од крајњег севера до југа, а на сваком од острва цветање почиње у различито време. Прво у Окинави, крајем фебруара, па преко Кјота и Токија у марту и априлу до Хокаида у мају... Ни боја цветова није свуда иста – од беле, преко бледо ружичасте, па до готово љубичасте, јер у „земљи излазећег сунца” постоји барем десетак врста

Култура

09.04.2019 у 19:00

„Земља меда” отвара фестивал

Незванични мото овогодишњег, 15. по реду фестивала документарног филма „Седам величанствених” могао би бити – свет виђен „на женски начин”. И не само зато што се испоставило да међу редитељима седам остварења која ће бити приказана од вечерас до 15. априла у Комбанк дворани преовлађују ауторке (иако то, наравно, није био критеријум за одабир), већ и зато што су у средишту њихових прича најчешће такође жене. Пчеларка Хатиџе, јунакиња филма „Земља меда” којим ће фестивал бити отворен, уводи посматрача у исконско време непосредног додира човека и природе, открива рањиву лепоту вољене планине и бригу за њен опстанак јер је угрожавају „дивљаци који не разликују дрво од камена и човека од телевизора” и хоће да је претворе у корпорацију. О „Земљу меда” македонских редитеља Тамаре Котевске

Претходна Следећа

Почетна / Александра Мијалковић

11.06.2026 у 17:06

Холандија: више особа повређено када је ауто ударио у бициклисте

11.06.2026 у 16:57

Фолксваген смањује број радника у Немачкој

11.06.2026 у 16:56

Селаковић потписао уговор о обнови Дома културе у Сивцу

11.06.2026 у 16:55

Додик: Српски народ се мора ослањати на православне и традиционалне вредности

11.06.2026 у 16:53

Београдска филхармонија: видовдански концерт под вођством виолинисте Сретена Крстића

11.06.2026 у 16:52

Козарев: Дипломатија је данас сложенија и захтевнија него икада