Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kultura

29.05.2019 u 10:25

I ove godine će Beograd i Novi Sad ugostiti domaće i strane ansamble i soliste koji će predstaviti poznata, ali i ređe izvođena dela kompozitora srednjeg veka, renesanse i baroka na 14. Festivalu rane muzike, svirajući na istorijskim instrumentima. Većina koncerata se održava u glavnom gradu, u Crkvi Svetog Petra u Makedonskoj ulici. Na otvaranju, 20. maja, nastupio je vokalni ansambl „Antifonus” pod upravom Tomislava Fačinija, kojem se pridružio i „Nju triniti barok” na orguljama, baroknom violončelu i teorbi. Sledeći nastup je bio u subotu, 25. maja, kad je „Nju triniti barok” izveo dela za flautu, violinu, violu, gambu i čembalo Telemana, Hendla i Bukstehudea. U nedelju je ansambl „Il rosinjolo” iz Italije, nastupom čembaliste i flautistkinje, obeležio 20 godina postojanja, a u

Putovanja

25.05.2019 u 12:25

Medved – glavna „zvezda”

Mrki medved, najjača zver na evropskom kontinentu, jedna je od zaštićenih vrsta na Tari, gde je zabeleženo šezdesetak mužjaka, ženki i mladunaca. Odrasli medved u proseku ima oko 150 kilograma (mada se povremeno pojavi i poneki dvostruko teži) ali kad stigne na svet, ušuškan i zaštićen u svom zimskom skloništu – brlogu, nema više od 150 do 350 grama. Do proleća poraste i ojača, pa s majkom i ostalim mladuncima kreće u potragu za hranom – i igrom. Razigrani, umiljati, veseli medvedići, a obično ih se okoti po dvoje, pod neprekidnim su nadzorom brižne majke, spremne da nasrne na svakoga ko bi mogao da predstavlja po njih opasnost. Tu spada i čovek. Zato se svima koji u prirodi naiđu na ljupko meče preporučuje da mu ipak ne prilaze. Naizgled trom i nezgrapan, medved je u stvari veoma

Magazin

24.05.2019 u 10:29

Najprivlačniji srpski brend

Ako se nešto, u očima stranaca, može smatrati jednim od najprivlačnijih srpskih „brendova”, onda su to svakako kafane. One prave, starinske, gde su specijaliteti tradicionalne domaće kuhinje samo jedan od razloga da se tu dođe. A glavni je – atmosfera. Ona ne zavisi od izgleda lokala, jer nameštaj je krajnje jednostavan, stolnjaci obični, beli ili karirani, neuštirkani i pomalo flekavi, nema bespotrebnih ukrasa, a servis i pribor za jelo su najčešće nasleđeni iz vremena stare Jugoslavije. Ne krase naše kafane ni uglađenost i uštogljenost, kao u skupim, finim restoranima koji nude gastronomsku egzotiku, već srdačnost, duhovitost i prisnost, ali od one dobre vrste, koja uključuje poznavanje navika stalnih gostiju. Redovne mušterije čini veoma raznolika grupa, kako po društvenom i ekonomskom

Magazin

11.05.2019 u 12:00

Najbolje je ono što je prirodno

Kada su 1999. godine NATO bombe sa osiromašenim uranijumom zasule Srbiju, stručnjaci su upozorili da će posledice po zdravlje ljudi i prirodu biti nesagledive i dugoročne, ako ne i trajne. Zagađeno zemljište i dubinski vodotokovi, mutirane biljke, maligne promene u genetskom materijalu živih organizama... Dvadeset godina kasnije, naučnici su, izgleda, zaključili da stanje baš i nije toliko zastrašujuće – barem kad je reč o životnoj sredini. Čak se sve više govori o „čistim, netaknutim” predelima u kojima se može pokrenuti organska proizvodnja. Umesto naknade za oranice, potoke i šume uništene za vreme bombardovanja, dobijamo finansijsku i savetodavnu pomoć za uzgajanje organske hrane, koja je sve traženija i vrlo profitabilna roba i na stranom i na domaćem tržištu. Nedavno je nacionalno

Putovanja

28.04.2019 u 14:00

Mesto susreta pet naroda i pet vera

Istorijske veze Pečuja sa Srbijom sežu daleko u prošlost. Ima u toj priči i pobeda i poraza, i veličanstvenih i mračnih trenutaka, pa ipak, ovaj očaravajući panonski grad, možda jedan od najlepših u Mađarskoj, postao je posebno zanimljiv našim ljudima tek 2010. Tada je proglašen za jednu od tri evropske prestonice kulture. Dotle je bio manje-više zanimljiva „tačka za razgledanje” na maršruti autobusa kojima su glavna odredišta bile mađarske banje i tržni centri, a onda su se pare Evropske unije velikodušno ulile u pečujsku kasu, odakle je plaćena ne samo obnova fasada, trgova i ulica nego i izgradnja crkava – a među njima se našla i srpska pravoslavna. Pečuj, koji se i ranije odlikovao upečatljivom arhitekturom, raznovrsnim kulturnim sadržajima, negovao umetnost i toleranciju svih vrsta,

Kultura

22.04.2019 u 20:00

Usponi i padovi u italijanskom društvu

Šta se događa sa demokratijom kada su građani razočarani, iznevereni i nemoćni da političkim sredstvima zaštite svoje interese? Dešava se ono što je italijanska rediteljka Klaudija Tozi pokazala u svom novom dokumentarnom filmu „Imala sam san”, posvećenom dvema izuzetnim ženama, Manueli i Danijeli, aktivistkinjama koje su, vođene snom o pravednijem i boljem društvu, pokrenule borbu za promene, prvo u svom neposrednom okruženju, a onda i u institucijama sistema. Njihova istrajnost, energija, posvećenost i čestitost nisu im, međutim, pomogle da, posle mnogih pokušaja, suočene sa predrasudama, korupcijom, neodgovornošću i bahatošću vlasti, ostvare ono o čemu su maštale i na čemu su neumorno radile punu deceniju. Iako priča nema „srećan kraj”, ona ipak daje nadu da nijedna borba za boljitak,

Kultura

14.04.2019 u 20:20

O pčelama i ljudima u „Zemlji meda”

Neverovatna popularnost dokumentaraca, zapažena prvo na sve posećenijim festivalima, a zatim i u bioskopskim dvoranama, može se objasniti, s jedne strane, napretkom tehnologije, koji omogućava da se na terenu „uživo” snimaju scene za kakve bi ranije bila potrebna složena studijska oprema, a s druge strane, otkrićem ljudi da je stvarnost oko njih uzbudljivija i čudnija od svega što može da smisli mašta. Izvrstan dokaz za oba objašnjenja je makedonski film „Zemlja meda” u režiji Tamare Kotevske i Ljubomira Stefanova, kojim je otvoren ovogodišnji festival dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih“ u beogradskoj Kombank dvorani. Ne samo da je projekcija bila popunjena do poslednjeg mesta, već je i na kasnijem susretu publike, novinara i domaćih filmskih stvaralaca sa autorima, u manjoj

Magazin

14.04.2019 u 10:00

Čvrst san nema zamenu

Onog trenutka kad spustimo glavu na jastuk, u tišini i spokoju svoje spavaće sobe, predajemo snu ne samo nakupljeni umor već i sve ono što je tokom dana držalo napetim naša čula, emocije i psihu. Kad zaspimo, kao da smo se isključili iz svojih svakodnevnih aktivnosti, odnosno svoje telo privremeno prebacili iz „on” u „of” stanje – ili se, barem, tako doskora verovalo. Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da je spavanje sve, samo ne to! Naučnici su, naime, utvrdili da se u toku sna u našem organizmu dešavaju mnogi zanimljivi i važni procesi, bitno drugačiji nego dok smo budni. Oni omogućavaju telu, a pre svega mozgu, da se obnovi. Čim sklopimo oči, mozak počinje užurbani „noćni rad”: čitave legije neurona kreću u akciju, u savršenom skladu odašilju električne impulse, „procesori

Magazin

13.04.2019 u 12:00

Sakura – praznik trešnjinog cveta

Razdoblje cvetanja trešnje u Japanu jedan je od najlepših događaja u ovoj zemlji, tvrde srećnici koji su imali prilike da mu prisustvuju. Ovaj veličanstven prizor očaravajuće, a ipak privremene lepote, od pojave prvih pupoljaka, pa do trenutka kad i poslednje latice opadnu sa drveta, naziva se sakura, njegovo posmatranje isto ima ime – hanami, a sve traje dve-tri sedmice, možda malo duže, s obzirom na to da se japanski arhipelag proteže dužinom od 3.000 kilometara, od krajnjeg severa do juga, a na svakom od ostrva cvetanje počinje u različito vreme. Prvo u Okinavi, krajem februara, pa preko Kjota i Tokija u martu i aprilu do Hokaida u maju... Ni boja cvetova nije svuda ista – od bele, preko bledo ružičaste, pa do gotovo ljubičaste, jer u „zemlji izlazećeg sunca” postoji barem desetak

Kultura

09.04.2019 u 19:00

„Zemlja meda” otvara festival

Nezvanični moto ovogodišnjeg, 15. po redu festivala dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih” mogao bi biti – svet viđen „na ženski način”. I ne samo zato što se ispostavilo da među rediteljima sedam ostvarenja koja će biti prikazana od večeras do 15. aprila u Kombank dvorani preovlađuju autorke (iako to, naravno, nije bio kriterijum za odabir), već i zato što su u središtu njihovih priča najčešće takođe žene. Pčelarka Hatidže, junakinja filma „Zemlja meda” kojim će festival biti otvoren, uvodi posmatrača u iskonsko vreme neposrednog dodira čoveka i prirode, otkriva ranjivu lepotu voljene planine i brigu za njen opstanak jer je ugrožavaju „divljaci koji ne razlikuju drvo od kamena i čoveka od televizora” i hoće da je pretvore u korporaciju. O „Zemlju meda” makedonskih reditelja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković