Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Мијалковић

Магазин

17.03.2021 у 11:04

Између уметности и стварности

Уметност, изгледа, највише узбурка кад за своју тему одабере историју, боље речено, неке стварне догађаје или личности из прошлости – и што су нам они временски ближи, то су и реакције на њих емотивније. Такав је случај и с филмом „Дара из Јасеновца”, који се бави страдањем Срба под усташком влашћу у Хрватској за време Другог светског рата, кроз судбину једне девојчице и њене породице. Лик Даре заснован је на стварној личности, она је жива и још се добро сећа свега што је проживела. Неке приче никад не застаревају. Нажалост, ни опречна мишљења о томе да ли их је потребно „баш сада” и „баш овако” испричати. Много пута се, у српској и југословенској кинематографији, догађало слично. И тада је било гласова који су хвалили храброст и принципијелност аутора, и оних који су оспоравали или

Здравље

05.03.2021 у 14:19

Технологија у служби здравља

Најсавременија дигитална технологија и вештачка интелигенција користе се све више у служби здравља. Дигиталне справице помажу људима да прате и мењају своје животне навике, пре свега успостављајући уравнотежен метаболички систем. Поступак је једноставан. На руку се стави, као кончић, танка справица, која 24 сата мери ниво шећера у крви, преносећи податке на „паметни” телефон, тако да се у сваком тренутку може видети како одређена врста хране коју сте појели, физичка активност, одмор и стрес утичу на организам. Ово је нарочито корисно, рецимо, да се утврди које намирнице брзо „подижу”, а које „спуштају” шећер – тако је јасније зашто се после оброка неке особе осећају тромо и поспано. Такође, помаже да се утврди како шетња, рекреативне вежбе или спорт регулишу ниво шећера. Резултати

Гастрономија

23.02.2021 у 13:08

Мезе из француске гастрономије

Француска кухиња стекла је планетарну популарност и место на Унесковој листи заштићене светске нематеријалне баштине поред осталог и због своје разноврсности. Свака област ове земље има сопствену гастрономску традицију и специјалитете по којима се прославила. За Алзас и Лорену то су тарт и киш. Ова два јела, која имају и слатку и слану варијанту, у ствари су нека врста пите с подлогом од масног теста (велики је грех заменити га смрзнутим, готовим лиснатим тестом, што неки упорно покушавају) и надевом од воћа или поврћа, а потоњем се могу додати сир, сланина или, ређе, месо. Маслац и павлака, без којих се галско кулинарство апсолутно не може замислити, и овде су обавезни састојци. Тесто за тарт с јабукама или шљивама може се замесити и с квасцем. Сличности између киша и тарта су веће

Магазин

22.02.2021 у 14:50

У банку – „из куће”, фебруар без Феста

Времешна госпођа из унутрашњости Србије, већ у деветој деценији, ових дана је пријатељици у другом граду послала рођендански поклон курирском поштом, а услугу је средила од куће, преко интернета. – Раније смо се састајале у кафани да прославимо, али због пандемије ни она ни ја више не путујемо, ретко излазимо из куће, веће друштво наравно не долази у обзир, срећом имам „паметни” телефон и уз помоћ млађих укућана успела сам да бар на овај начин очувам традицију – каже ова сналажљива бака. Наручивање хране, лекова, одеће и обуће, кућних апарата, намештаја, књига, цвећа, па и разних услуга – од помоћи у кући, часова страних језика или математике па до мађионичара, забављача деце, масаже, физиотерапеута и астролога – одавно су део наше свакодневице, али још никад у толиком обиму као у

Магазин

16.02.2021 у 12:40

Некада жртвени јарац, данас жртва система

Свакоме од нас, готово свакодневно, склизне с језика неки израз који користимо целог живота, а да заправо не знамо одакле потиче и у којим је околностима првобитно употребљен. Зашто, на пример, кажемо да нам је неко учинио „медвеђу услугу” или нас „оставио на цедилу”? Ко су ти које помињемо кад изустимо „цврц, Милојка”, „шио ми га Ђура” или „лупа као Максим по дивизији”? Откуд киша обилази управо око Крагујевца? Какве везе корпа има с неузвраћеном симпатијом, путер на глави с нечистом савешћу, а секира у меду с нечијом срећом? Већини ових фраза знамо значење, постоје и речници у којима можемо то да проверимо, па ипак, ретке су књиге посвећене њиховом пореклу. Једна од таквих је „Зашто се каже?” познатог лингвисте др Милана Шипке (1931–2011), у којој он објашњава како је настало 130

Магазин

01.02.2021 у 14:07

Под ударом олује теорија завера

За др Далибора Петровића, социолога, главна поука пандемије је да модеран начин живота неће нестати преко ноћи, чак ни у случају тако драматичних промена у различитим сферама живота какве смо искусили. – Да нам је неко пре годину дана рекао да ћемо живети у свету у којем практично неће бити могуће да путујемо, да ће нам чак и кретање у земљи бити ограничено, да ћемо бити принуђени да радимо од куће, да ће школе и факултети бити затворени, а сваки вид блискости и интимности практично прогнан из наше свакодневице, вероватно да би мало ко поверавао у тако дистопијски сценарио. Па опет, иако се много тога наизглед променило, делује да је у нашим потребама, тежњама, надањима и очекивањима све исто као и пре. Најважнија ствар коју смо из пандемије научили јесте то да модеран начин живота

Магазин

29.01.2021 у 21:50

Мушкарци шетају чиваве само на филму

Распрострањено је мишљење да жене бирају псе мале расе, а мушкарци оне што веће. Многи памте сцену из филма „Истините лажи”, у којој снагатор Арнолд Шварценегер шета мајушну чиваву – прозор је и замишљен управо да изазове урнебесни смех у биоскопској сали. Познати психолог др Стенли Корен, професор на Универзитету Британска Колумбија и аутор више књига из популарне психологије (у некима су тема управо пси), решио је да истражи те стереотипе, а о сазнањима до којих је дошао пише у часопису „Психолоџи тудеј”. Како није успео да нађе довољно студија на ову тему (мада је, каже, више анкета додуше показало да заиста постоје одређени мушкарци који желе да буду виђени искључиво с агресивним псима, попут питбул теријера или ротвајлера), одлучио је да сам спроведе анализу – и то на основу

Магазин

22.01.2021 у 20:30

Жене су мангупи и траже своје место у друштву

Милицу Вучковић можемо представити на неколико начина: као Београђанку, која воли свој град, не намерава да га напусти, већ у њему покушава да преживи и „остане нормална”; као академску сликарку која иза себе има десетак изложби; као награђивану списатељицу; као мајсторицу тетоваже. У свакој од тих улога она се по нечему издваја од других, а ипак као да говори „заједничким гласом” уметника своје генерације, отворено, без улепшавања. Све је почело од лампе – Почела сам да цртам од малих ногу. Имали смо једну жуту лампу у родитељском стану, сада је она код мене у кући, увек сам цртала ту лампу. Умела сам да је прикажем у простору, тродимензионално, и када одемо негде у госте, па кад сви родитељи хвале своје мале „генијалце”, знате већ како то иде, за мене би моји рекли: „Наша

Гастрономија

11.01.2021 у 13:45

Шпагете у свим годишњим добима

Италијанска кухиња се у свету прославила по најмаштовитијим и најукуснијим јелима од тестенина, а њихова незванична престоница је Грањано, град у близини Напуља. Главна улица тог места била је намерно „изувијана” како би током целог дана паста могла да се суши на сунцу, струјањем ваздуха. Маштовите занатлије су стално смишљале нове облике тестенина, надахнуте природом (пужићи, лептирићи, спирале, шкољке, пера), одећом (машнице, шеширићи) па и људима (невеста, будала, дизач), а познати кувари су за сваки од њих смислили посебне рецепте. Најпознатије су, ипак, танке дугуљасте шпагете, нарочито оне болоњезе, миланезе и карбонара, као и дугачке шупље макароне. Лејла Манкузи Сорентино, ауторка књиге „Кратка историја макарона”, подсећа да је на многим местима у Напуљу, све до масовне

Гастрономија

05.01.2021 у 14:27

Сваки ручак мала светковина

Замислите мало, мирно приморско место. Замислите кућицу са двориштем пуним цвећа, окружену баштом у којој се смењују сезонско воће и поврће и, мало даље, шуму препуну печурака и миришљавог зачинског биља. Замислите у близини луку у којој рибари свакодневно из својих чамаца истоварују свеж улов. А онда у сред те идиле поставите једну вредну, маштовиту жену која обожава кување. Она се зове Марина Стрмотић (на друштвеним мрежама љубитељима кулинарства познатија као Марина Марс), живи у Валтури, градићу седам километара удаљеном од Пуле, једном од најстаријих у Истри, о чему сведочи и оближње археолошко налазиште Незакциј, некадашња престолница Хистра, народа по којем је Истра добила име. Родом из Ораховице испод Папука, Марина је већи део живота провела у Београду – бивши је ђак Друге

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Александра Мијалковић

08.06.2026 у 09:08

Цена нафте иде ка граници од 100 долара по барелу

08.06.2026 у 09:01

ИРГЦ ударио на Израел: ракетиране стратешке базе Неватим и Тел-Ноф

08.06.2026 у 09:00

Проширење ЕУ je стратешка неопходност за Европу

08.06.2026 у 08:59

Почеле пријаве за упис нове генерације студената на Факултет организационих наука

08.06.2026 у 08:57

Ђоковић пао на седмо место АТП листе

08.06.2026 у 08:56

Евро стабилан на 117,38, динар ослабио према долару за 0,7 одсто