Технологија у служби здравља

Најсавременија дигитална технологија и вештачка интелигенција користе се све више у служби здравља. Дигиталне справице помажу људима да прате и мењају своје животне навике, пре свега успостављајући уравнотежен метаболички систем.

Поступак је једноставан. На руку се стави, као кончић, танка справица, која 24 сата мери ниво шећера у крви, преносећи податке на „паметни” телефон, тако да се у сваком тренутку може видети како одређена врста хране коју сте појели, физичка активност, одмор и стрес утичу на организам. Ово је нарочито корисно, рецимо, да се утврди које намирнице брзо „подижу”, а које „спуштају” шећер – тако је јасније зашто се после оброка неке особе осећају тромо и поспано. Такође, помаже да се утврди како шетња, рекреативне вежбе или спорт регулишу ниво шећера.

Резултати без „боцкања”

Некима ће овакав начин праћења здравственог стања организма можда спасити живот: справица ће их упозорити на повећан ризик од дијабетеса типа 2 и других обољења метаболизма.

Континуирано праћење глукозе у крви уз дигитални мониторинг примењује се, уз лекарски надзор као стандардна процедура већ деценијама код пацијената с дијабетесом типа 1 како би контролисали болест, а да не морају неколико пута дневно да „боцкају” прст ради узимања узорка крви. Сада овај метод улази у масовну употребу, а доноси милијарде долара зараде „индустрији здравља”.

– Континуирана контрола нивоа шећера у крви, уз помоћ минијатурне дигиталне „личне лабораторије”, важан је део превентиве. Свако сам добија убедљиве аргументе да одлучује о свом здрављу и навикама – хвали свој производ др Кејси Минс, кооснивач једне од компанија за дигитални здравствени мониторинг у разговору за лист „Њујорк тајмс”.

Већина људи већ зна да ће слаткиши и газирано пиће изазивати скок шећера у крви, али није свесна да и неке друге врсте хране могу слично утицати – додуше, не код свакога. Једна студија, спроведена 2015. у Израелу, на 800 одраслих становника који су недељу дана непрекидно јели исту врсту „нездраве” хране – поред осталог хлеб, чоколаду и маслац – показала је да није свако исто реаговао: код неких је запажено значајно повећање гликемијског индекса, код других не. Истраживачи су закључили да је скуп фактора који одређују стање организма јединствен за сваког појединца, али утицај појединих намирница зависи од много тога: тежине те особе, генетике, осетљивости на инсулин, животних навика, цревних микробиома.

Нормалан ниво шећера у крви, мерен ујутру, на празан стомак после ноћног „поста”, износи 100 милиграма по децилитру. Лекари кажу и да је сасвим у реду да се ниво шећера мало повећа након оброка, али не и да достигне алармантни ниво, што су истраживачи Универзитета Станфорд открили да већина учесника студије сматра прихватљивим. Осим што су такви „скокови” пречица за инфаркт и шлог, они воде и ка артритису, раку, депресији и деменцији.

Сваки трећи Американац има знаке преддијабетеса и чак 84 одсто њих појма нема у каквом се стању налази. Зато генетичар, др Мајкл Снајдер с Универзитета Станфорд сматра да је редовно праћење нивоа шећера у крви, управо уз модерну технологију и справице, добар начин да се животне навике и начин исхране промене пре него што изазову трајне последице по здравље. Он је и један од оснивача компаније за дигитални здравствени мониторинг „Јануар”, која користи вештачку интелигенцију како би помогла клијентима да изаберу најбољи начин исхране и унапред предвиде како ће одређена врста хране на њих утицати.

Свака физичка активност, чак и кратка шетња, благотворно утиче на ниво шећера у крви, спуштајући га на прихватљив ниво и после обилнијег оброка.

Др Арон Најнстајн, ендокринолог с Универзитета Калифорнија, пацијентима са шећерном болешћу редовно прописује континуирани мониторинг глукозе у крви, а и сам се подвргао истој процедури. Користећи дигиталну справицу прикачену за руку установио је, на сопствено изненађење, да „лака супица”, коју свакодневно наручује у болничком ресторану, код њега изазива нагли скок шећера у крви, па је прешао на друга јела. Он предвиђа да ће до 2025. свака особа с ризиком од добијања дијабетеса користити такав апарат, јер је много нездраве хране око нас, а епидемија дијабетеса и осталих метаболичких болести је евидентна.

За две недеље – 395 долара

Овај програм, међутим, није јефтин и није „покривен” здравственим осигурањем. Постављање две справе за мониторинг током две седмице кошта од 175 до 395 долара.

Према речима неких од првих корисника, тај се трошак сасвим исплати! Један од њих је, рецимо, захваљујући дигиталној справици на руци, открио да његова дијетална исхрана нема ефекта, зато што салату с рибом прелива балзамовим сирћетом, које садржи доста шећера, па га је заменио винским. Ово је добар наук и за друге поклонике нискокалоричне исхране, који једу доста салате, бареног и сировог поврћа и посне рибе, али их зачине заслађеним сосом или дресингом, а да тога и нису свесни. Слично је с доручком од интегралних житарица, омиљених овсених и других пахуљица или „воћних муслија” у којима су зашећерени додаци.