Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дана Станковић

Гастрономија

13.01.2021 у 11:48

Ароматични каранфилић

Каранфилић или клинчић име је добио по специфичном облику мале, дугачке петељке, попут клина који на горњем крају има округло задебљање, као пупољак, чији мирис подсећа на каранфил. Кувано вино, омиљени напитак у зимском периоду, без њега је незамисливо, али користи се и за ароматизовање других напитака (ликера и пунчева), кекса, медењака, воћних колача, компота, ушећереног воћа, па и неких сланих јела. Добро се слаже с динстаном говедином, свињским печењем и месом дивљачи, а може се додати и неким врстама кобасице и саламе, тамним рагу супама, бујонима, маринатима, оријенталним јелима с пиринчем и кари сосу. У комбинацији с ловором и црним луком даје фину хармонију црвеном киселом купусу. Каранфилић има оштар мирис и готово љут укус. Та снажна зачинска својства потичу од високог

Гастрономија

23.12.2020 у 16:37

Специјалитет с укусом традиције

Качамак је специјалитет с укусом традиције: ко га није пробао, не зна колико вреди и колико је укусан. Јело је дијетално, садржи висок садржај влакана и зато је вишеструко добро за здравље: чисти масне наслаге на крвним судовима, регулише пробаву, убрзава метаболизам, а верује се и да повољно утиче на дуговечност. Реч је о традиционалном српском јелу, али се налази и на менију елитних европских ресторана. У давна времена припремао се само за празнике и поводом сеоских слава. Правио се од домаћег, крупније млевеног кукурузног брашна, жутог или белог. Ствар је укуса, а Златиборци, рецимо, баш траже бело брашно. Данас се качамак чешће користи као здрава природна храна која не мора да се чува у фрижидеру, већ на „шпајз” температури. Служи се топао или хладан. Начин на који се качамак једе

Магазин

01.11.2020 у 16:09

Посвети се једном

Манастири у Србији, па и Рукумија, у данашње време постали су духовно уточиште и место где се вером обнавља снага. Утеху у манастиру Рукумија тражи много људи, верника, православаца. Из године у годину број невољника се повећава. – Долазе и млади и стари да пронађу решења за своје тешко разрешиве животне проблеме. Муке имају сви, само што нису исте. Неки пате од телесних болести, неки су нервно оболели или су душевно растројени, а неке муче зли духови. Има и оних који су проклети од родитеља и ништа им не иде у животу. Већина тражи да им се читају одговарајуће молитве, а неки кроз разговоре успевају да чују решење за своје до тада наизглед нерешиве проблеме. Наша „апотека” за све има лека јер онај који лечи је Господ Исус Христос, а сви остали само посредују у лечењу – говори игуман

Гастрономија

24.08.2020 у 14:20

Само хлеб ван фрижидера

Након што су уживали у летњој гозби, на којој је било шваргли, кобасица, шунке и сличних месних прерађевина, или ћевапчића, пљескавица, хамбургера, слаткиша од јаја и млека: кремова, кремпита, сладоледа, многи се сусретну са здравственим тегобама које су последица тровања хране. Мада мање-више знамо да је у летњим месецима ризично узимати намирнице које су дуго стајале на собној температури, и тровања храном нису ретка појава и доказ су да се санитарно-хигијенским мерама за чување хране ипак не поклања довољно пажње. Дакле, иако не мора да дође до видљивих промена боје, укуса или мириса који указују на неисправност, прехрамбени производи који се држе ван расхладних уређаја дуже од 24 часа, а некад и знатно краће, оправдано постају сумњиви. Да би се спречило кварење, све намирнице, а пре

Гастрономија

13.08.2020 у 16:41

Балеринин десерт

За многе сладокусце торта Павлова представља савршенство укуса. Ова снежнобела посластица с хрскавим, ваздушастим белим корицама и нежним кремом је освежавајући и префињени десерт. Иако је рецепт једноставан, да би успела, треба је пажљиво припремати. Корице споља хрскаве, а унутра меке, морају практично да се „суше” дуго на ниској температури – од 120 степени Целзијусових. Може да се припрема у било које доба године, јер се корице од беланаца одлично слажу с било којом комбинацијом свежег воћа, почев од јагода, боровница, малина, купина, банана.... Кажу да је први пут направљена у част велике руске балерине Ане Павлове за време њене турнеје по Аустралији и Новом Зеланду. И баш те две земље се готово сто година боре око „ауторства” над овом посластицом. Чини се, ипак, да је

Магазин

12.04.2020 у 21:16

На проби су блискост и хуманост

Већ шест недеље траје борба с вирусом корона, а нема наговештаја када ће се и како завршити. Страх, узнемирење, стрепња, туга, па и неки степен неповерења нормални су за овакву ситуацију пандемије, која није ни прва, ни последња с којом се човечанство суочава, каже професор др Милан Милић, специјалиста психијатрије. Он подсећа да у условима ванредне ситуације морамо да се понашамо тако да не доводимо у опасност ни себе, ни друге. Ипак, разумљиво је што ову врсту изолације неки доживљавају као стварни кућни притвор, неки вид казне: – Наравно да затворен простор плаши. Није случајно што је затвор једна од највећих казни за човека. Често критикујем вишак окренутости ка другима, али други су нам неопходни, јер је човек без другог човека осуђен на пропаст. Чим га изолујете, буди се тај

Магазин

22.02.2020 у 12:00

Успех има цену

Свима је позната прича о Алиси у земљи чуда која се, лутајући кроз непознате пределе, у једном тренутку нашла на великој раскрсници. Осврћући се, приметила је мачка који је мирно седео па је застала и замолила га да јој каже којим путем да крене. „То зависи од тога где си наумила да стигнеш”, одговорио је мачак. „Али, ја не знам где сам наумила да стигнем”, одговорила је Алиса. „Онда је сасвим свеједно којим ћеш путем кренути.” Полазећи с тог становишта, Кенан Црнкић, доктор економских наука и професор на економском факултету Универзитета у Сарајеву, покушао је дубље да проникне у тајне успеха и та своја запажања изнео је у књизи „Седам тајни успеха” (у издању „Дата статус” из Београда), често се позивајући на мудре мисли познатих људи, као што је Џон Рокфелер, који се сматра

Магазин

05.02.2020 у 20:30

Глумчева сенка

Неко шапуће с другом у школској клупи, неко нежне речи на јастуку, неко кад саопштава тајне у поверењу, а постоје и они којима је шапутање – професија. Они су глумчева вокална сенка од самог почетка припреме представе. О тој тесној сарадњи глумаца на сцени и „дежурних шаптача” иза кулиса говори Гордана Перовски, суфлерка Народног позоришта у Београду са завидним искуством. Када се за једну позоришну представу, на табли, истакне подела улога, почињу читаће пробе. Тада су у Горданином тексту до најситнијег детаља читко уписане све промене које је редитељ одредио. Чак би убележила и анегдоте, лапсусе... Овако у најкраћим цртама објашњава значај своје „улоге”. Гордана каже како је нормално да сваком некад на сцени – стане мисао. – Поготово морам много да пазим када дође неко нови, док

Здравље

14.01.2020 у 15:29

„Фрас” није баук

Повишена телесна температура код деце није разлог за панику, јер је то физиолошки механизам који углавном има повољне ефекте у борби против инфекције. Међутим, када се деси да услед пораста температуре деца доживе фебрилне конвулзије, у народу познате као „фрас”, родитељи се избезуме, јер је клиничка слика врло драматична! – Дете је без свести, поглед му је обично фиксиран, уперен навише, екстремитети су му згрчени или има трзаје. Пошто не могу да га дозову, родитељи га обично поливају водом и пљескају га по образима, али и да све то не раде, оно би се само повратило. Иако изгледа као вечност, то стање углавном траје два до три минута (максимално се толерише 15 минута), након тога спонтано прође – истиче др Биљана Јеремић, специјалиста педијатрије. Постоје деца којима се фрас

Гастрономија

09.01.2020 у 15:35

Медни ужитак

Мед је један од најчудеснијих и најсавршенијих природних производа. Од како је почео да се користи, више му се није могло одолети. Благотворна својства меда од давнина су позната човеку. Не може се прецизно рећи да ли је бољи као храна или као лек. Користио се у исхрани, као једини извор шећера, али и за негу коже и косе. Служио је за справљање пића које се звало медовина, у Египту се употребљавао за балсамовање, у старој Индији за конзервирање воћа и прављење колача, а помиње се и у Библији и списима старе Грчке. Свако ко је покушао сам да га произведе уверио се да је то права наука, иако изгледа да пчелама да створе овај нектар треба од „опреме” само кошница и цветна ливада. Али не би ова мала створења успела да произведу толике тоне меда ако им се не обезбеди одговарајуће

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Дана Станковић

11.06.2026 у 08:52

Високи трошкови живота нарушавају основна права грађана Европске уније

11.06.2026 у 08:48

НАТО тражи хитну набавку дронова за надзор источних граница алијансе

11.06.2026 у 08:46

Нападнута трафостаница, нуклеарка Запорожје потпуно одсечена од мреже

11.06.2026 у 08:40

Број расељених због сукоба опао први пут у последњих 10 година

11.06.2026 у 08:37

Најмање седам особа погинуло у експлозији у Кини

11.06.2026 у 08:34

Влада Израела одобрава план за финансирање 61 насеља на Западној обали