Petak, 12.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Dana Stanković

Gastronomija

13.01.2021 u 11:48

Aromatični karanfilić

Karanfilić ili klinčić ime je dobio po specifičnom obliku male, dugačke peteljke, poput klina koji na gornjem kraju ima okruglo zadebljanje, kao pupoljak, čiji miris podseća na karanfil. Kuvano vino, omiljeni napitak u zimskom periodu, bez njega je nezamislivo, ali koristi se i za aromatizovanje drugih napitaka (likera i punčeva), keksa, medenjaka, voćnih kolača, kompota, ušećerenog voća, pa i nekih slanih jela. Dobro se slaže s dinstanom govedinom, svinjskim pečenjem i mesom divljači, a može se dodati i nekim vrstama kobasice i salame, tamnim ragu supama, bujonima, marinatima, orijentalnim jelima s pirinčem i kari sosu. U kombinaciji s lovorom i crnim lukom daje finu harmoniju crvenom kiselom kupusu. Karanfilić ima oštar miris i gotovo ljut ukus. Ta snažna začinska svojstva potiču od visokog

Gastronomija

23.12.2020 u 16:37

Specijalitet s ukusom tradicije

Kačamak je specijalitet s ukusom tradicije: ko ga nije probao, ne zna koliko vredi i koliko je ukusan. Jelo je dijetalno, sadrži visok sadržaj vlakana i zato je višestruko dobro za zdravlje: čisti masne naslage na krvnim sudovima, reguliše probavu, ubrzava metabolizam, a veruje se i da povoljno utiče na dugovečnost. Reč je o tradicionalnom srpskom jelu, ali se nalazi i na meniju elitnih evropskih restorana. U davna vremena pripremao se samo za praznike i povodom seoskih slava. Pravio se od domaćeg, krupnije mlevenog kukuruznog brašna, žutog ili belog. Stvar je ukusa, a Zlatiborci, recimo, baš traže belo brašno. Danas se kačamak češće koristi kao zdrava prirodna hrana koja ne mora da se čuva u frižideru, već na „špajz” temperaturi. Služi se topao ili hladan. Način na koji se kačamak jede

Magazin

01.11.2020 u 16:09

Posveti se jednom

Manastiri u Srbiji, pa i Rukumija, u današnje vreme postali su duhovno utočište i mesto gde se verom obnavlja snaga. Utehu u manastiru Rukumija traži mnogo ljudi, vernika, pravoslavaca. Iz godine u godinu broj nevoljnika se povećava. – Dolaze i mladi i stari da pronađu rešenja za svoje teško razrešive životne probleme. Muke imaju svi, samo što nisu iste. Neki pate od telesnih bolesti, neki su nervno oboleli ili su duševno rastrojeni, a neke muče zli duhovi. Ima i onih koji su prokleti od roditelja i ništa im ne ide u životu. Većina traži da im se čitaju odgovarajuće molitve, a neki kroz razgovore uspevaju da čuju rešenje za svoje do tada naizgled nerešive probleme. Naša „apoteka” za sve ima leka jer onaj koji leči je Gospod Isus Hristos, a svi ostali samo posreduju u lečenju – govori iguman

Gastronomija

24.08.2020 u 14:20

Samo hleb van frižidera

Nakon što su uživali u letnjoj gozbi, na kojoj je bilo švargli, kobasica, šunke i sličnih mesnih prerađevina, ili ćevapčića, pljeskavica, hamburgera, slatkiša od jaja i mleka: kremova, krempita, sladoleda, mnogi se susretnu sa zdravstvenim tegobama koje su posledica trovanja hrane. Mada manje-više znamo da je u letnjim mesecima rizično uzimati namirnice koje su dugo stajale na sobnoj temperaturi, i trovanja hranom nisu retka pojava i dokaz su da se sanitarno-higijenskim merama za čuvanje hrane ipak ne poklanja dovoljno pažnje. Dakle, iako ne mora da dođe do vidljivih promena boje, ukusa ili mirisa koji ukazuju na neispravnost, prehrambeni proizvodi koji se drže van rashladnih uređaja duže od 24 časa, a nekad i znatno kraće, opravdano postaju sumnjivi. Da bi se sprečilo kvarenje, sve

Gastronomija

13.08.2020 u 16:41

Balerinin desert

Za mnoge sladokusce torta Pavlova predstavlja savršenstvo ukusa. Ova snežnobela poslastica s hrskavim, vazdušastim belim koricama i nežnim kremom je osvežavajući i prefinjeni desert. Iako je recept jednostavan, da bi uspela, treba je pažljivo pripremati. Korice spolja hrskave, a unutra meke, moraju praktično da se „suše” dugo na niskoj temperaturi – od 120 stepeni Celzijusovih. Može da se priprema u bilo koje doba godine, jer se korice od belanaca odlično slažu s bilo kojom kombinacijom svežeg voća, počev od jagoda, borovnica, malina, kupina, banana.... Kažu da je prvi put napravljena u čast velike ruske balerine Ane Pavlove za vreme njene turneje po Australiji i Novom Zelandu. I baš te dve zemlje se gotovo sto godina bore oko „autorstva” nad ovom poslasticom. Čini se, ipak, da je

Magazin

12.04.2020 u 21:16

Na probi su bliskost i humanost

Već šest nedelje traje borba s virusom korona, a nema nagoveštaja kada će se i kako završiti. Strah, uznemirenje, strepnja, tuga, pa i neki stepen nepoverenja normalni su za ovakvu situaciju pandemije, koja nije ni prva, ni poslednja s kojom se čovečanstvo suočava, kaže profesor dr Milan Milić, specijalista psihijatrije. On podseća da u uslovima vanredne situacije moramo da se ponašamo tako da ne dovodimo u opasnost ni sebe, ni druge. Ipak, razumljivo je što ovu vrstu izolacije neki doživljavaju kao stvarni kućni pritvor, neki vid kazne: – Naravno da zatvoren prostor plaši. Nije slučajno što je zatvor jedna od najvećih kazni za čoveka. Često kritikujem višak okrenutosti ka drugima, ali drugi su nam neophodni, jer je čovek bez drugog čoveka osuđen na propast. Čim ga izolujete, budi se taj

Magazin

22.02.2020 u 12:00

Uspeh ima cenu

Svima je poznata priča o Alisi u zemlji čuda koja se, lutajući kroz nepoznate predele, u jednom trenutku našla na velikoj raskrsnici. Osvrćući se, primetila je mačka koji je mirno sedeo pa je zastala i zamolila ga da joj kaže kojim putem da krene. „To zavisi od toga gde si naumila da stigneš”, odgovorio je mačak. „Ali, ja ne znam gde sam naumila da stignem”, odgovorila je Alisa. „Onda je sasvim svejedno kojim ćeš putem krenuti.” Polazeći s tog stanovišta, Kenan Crnkić, doktor ekonomskih nauka i profesor na ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, pokušao je dublje da pronikne u tajne uspeha i ta svoja zapažanja izneo je u knjizi „Sedam tajni uspeha” (u izdanju „Data status” iz Beograda), često se pozivajući na mudre misli poznatih ljudi, kao što je Džon Rokfeler, koji se smatra

Magazin

05.02.2020 u 20:30

Glumčeva senka

Neko šapuće s drugom u školskoj klupi, neko nežne reči na jastuku, neko kad saopštava tajne u poverenju, a postoje i oni kojima je šaputanje – profesija. Oni su glumčeva vokalna senka od samog početka pripreme predstave. O toj tesnoj saradnji glumaca na sceni i „dežurnih šaptača” iza kulisa govori Gordana Perovski, suflerka Narodnog pozorišta u Beogradu sa zavidnim iskustvom. Kada se za jednu pozorišnu predstavu, na tabli, istakne podela uloga, počinju čitaće probe. Tada su u Gordaninom tekstu do najsitnijeg detalja čitko upisane sve promene koje je reditelj odredio. Čak bi ubeležila i anegdote, lapsuse... Ovako u najkraćim crtama objašnjava značaj svoje „uloge”. Gordana kaže kako je normalno da svakom nekad na sceni – stane misao. – Pogotovo moram mnogo da pazim kada dođe neko novi, dok

Zdravlje

14.01.2020 u 15:29

„Fras” nije bauk

Povišena telesna temperatura kod dece nije razlog za paniku, jer je to fiziološki mehanizam koji uglavnom ima povoljne efekte u borbi protiv infekcije. Međutim, kada se desi da usled porasta temperature deca dožive febrilne konvulzije, u narodu poznate kao „fras”, roditelji se izbezume, jer je klinička slika vrlo dramatična! – Dete je bez svesti, pogled mu je obično fiksiran, uperen naviše, ekstremiteti su mu zgrčeni ili ima trzaje. Pošto ne mogu da ga dozovu, roditelji ga obično polivaju vodom i pljeskaju ga po obrazima, ali i da sve to ne rade, ono bi se samo povratilo. Iako izgleda kao večnost, to stanje uglavnom traje dva do tri minuta (maksimalno se toleriše 15 minuta), nakon toga spontano prođe – ističe dr Biljana Jeremić, specijalista pedijatrije. Postoje deca kojima se fras

Gastronomija

09.01.2020 u 15:35

Medni užitak

Med je jedan od najčudesnijih i najsavršenijih prirodnih proizvoda. Od kako je počeo da se koristi, više mu se nije moglo odoleti. Blagotvorna svojstva meda od davnina su poznata čoveku. Ne može se precizno reći da li je bolji kao hrana ili kao lek. Koristio se u ishrani, kao jedini izvor šećera, ali i za negu kože i kose. Služio je za spravljanje pića koje se zvalo medovina, u Egiptu se upotrebljavao za balsamovanje, u staroj Indiji za konzerviranje voća i pravljenje kolača, a pominje se i u Bibliji i spisima stare Grčke. Svako ko je pokušao sam da ga proizvede uverio se da je to prava nauka, iako izgleda da pčelama da stvore ovaj nektar treba od „opreme” samo košnica i cvetna livada. Ali ne bi ova mala stvorenja uspela da proizvedu tolike tone meda ako im se ne obezbedi

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5

Početna / Dana Stanković

12.06.2026 u 10:52

Nemački nautičar pronađen u zadarskom arhipelagu

12.06.2026 u 10:46

Veća energija za Belgijance

12.06.2026 u 10:41

Arijana Grande tražila da Bela kuća ne koristi njenu pesmu u spotu za lov na migrante

12.06.2026 u 10:38

Dvoje poginulih na protestu, uhapšeno najmanje 30 žena u Avganistanu

12.06.2026 u 10:33

SAD povlače trećinu borbenih aviona iz Evrope

12.06.2026 u 10:31

Ilon Mask postao prvi bilioner