Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранка Васиљевић

Београд

23.12.2021 у 15:51

Никао понтон на Ади Хуји

Мост са понтоном и пристаништем за чамце изненада је пре неколико дана „никао” на Дунаву уз обалу Аде Хује, прекопута фабрике за прераду папира. Први су га приметили спортски риболовци и о томе обавестили чланове Удружења „Еко-Панчевачки рит” јер им није било јасно за шта понтон служи и како нема табле о извођењу радова. Испоставило се да је овај понтон будуће „стајалиште” за јавни градски превоз на рекама. – Риболовци су нам рекли да су у Дунаву постављена два шипа и да монтажу металног моста и понтона обављају особе које немају никаква обележја. Одмах смо на Светог Николу изашли на реку и видели да је пристан постављен. О овоме смо обавестили надлежне па је на терен врло брзо стигла речна полиција и легитимисала особе које су ту радиле – каже Зоран Јанковић, из Удружења

Београд

21.12.2021 у 14:44

Контејнери чистији од кухињског сунђера

Да београдски контејнери нису чисти није вест, али да су чистији од кухињског сунђера, е то већ није очекивано. Истраживање које је недавно спровела лабораторија ЈКП „Градска чистоћа” показује да су контејнери у односу на кухињски сунђер ипак у бољем положају када је реч о загађењу микроорганизмима. У Београду постоји око 30.000 контејнера и они се углавном перу једном месечно. – Запослени у нашој лабораторији анализирали су узорке узете са 1.000 београдских контејнера непосредно пре и после прања ових судова за одлагање отпада. Добијене налазе упоредили су са резултатима анализе узорка кухињског сунђера и бриса узетог са женске ташне. На једном од 1.000 контејнера забележена је бројност колонија микроорганизама већа него на осталим, и то 45 милиона микроорганизама, али кухињски сунђер

Београд

16.12.2021 у 12:04

Под тежином снега страдало углавном здраво дрвеће

„Зеленилу – Београд” је од недеље до јуче до 14 часова због изваљеног и поломљеног дрвећа, али и грана обрушених на улице, тротоаре, возила… упућено 1.700 пријава. Екипе овог предузећа успеле су да уклоне 1.437 снегом оштећених стабала. Овог пута под теретом „беле капе” углавном је страдало здраво дрвеће. То не чуди јер, како кажу стручњаци „Зеленила”, крошње под овако тешким и влажним снегом какав је сад био трпе оптерећење веће од једне тоне. – За поломљена и оштећена стабла на површинама које одржава наше предузеће добили смо од недеље до јуче 1.244 пријаве, а на приватним парцелама и онима које нису у нашем одржавању 193. Људи су нас највише звали јер су гране или стабла оштетили аутомобиле, фасаде, клима-уређаје, гелендере на спољашњим степеништима… На површинама у нашем одржавању

Београд

13.12.2021 у 18:15

Остао само „Гребен”

Једини наш ледоломац који је „преживео” све приватизације предузећа јер се, срећом, налази у власништву „Електропривреде Србије” јесте „Гребен”. Његов задатак је да брани Хидроелектрану „Ђердап” од леда. Ради то врло успешно већ годинама, а ових дана je, као и сваког децембра, већ обавио пробну вожњу како би био спреман за евентуална замрзавања реке. – Ледоломац „Гребен” произведен је 1966. године у бродоградилишту у Апатину као тегљач и уз финансијско учешће ЕПС-а, за потребе речног бродарства „Крајина” из Прахова. Сваке године од 25. децембра до 1. марта он је на располагању ХЕ „Ђердап 1” ради одбране од леда на потезу од ушћа Нере у Дунав ка Београду и даље по потреби. На потезу од ушћа Нере до ХЕ „Ђердап 2” своју обавезу одбране од леда има румунски партнер – кажу у

Београд

03.12.2021 у 13:32

Манастир Раковица није на друштвеним мрежама

Да на друштвеним мрежама постоји много лажних профила није неуобичајено, али да се неко дрзнуо и направио лажни профил манастира Раковица, за многе је непријатно изненађење. Осим што се на тој фејсбук групи под именом „Манастир Раковица” могу наћи фотографије, различите рекламе, има и непримерених коментара и ставова који не приличе нити су у духу манастирског живота и традиције. Због тога су и неки од верника звали да провере да ли манастир има свој фејсбук налог. У манастиру су оштро демантовали постојање било каквих профила и налога, истичући да се они не оглашавају на друштвеним мрежама. Наглашавају да сестринство манастира и игуманија немају било какве везе с постојећом групом на „Фејсбуку” и сматрају то својеврсном злоупотребом. У манастиру кажу да свако има право на своје

Београд

02.12.2021 у 18:15

Станари поред Дунава неће убудуће страховати од поплава

У Земуну је у току реализација десетак инфраструктурних пројеката чија je вредност већа од педесет милиона евра. То су пројекти које финансирају Влада Републике Србије и Град Београд. Међу њима је и пројекат изградње фабрике вакцина „Синофарм” са пратећим саобраћајницама и комуналном инфраструктуром, пружни прелаз, надвожњак у Батајници преко брзе пруге, саобраћајнице око интермодалног терминала и логистички центар у Батајници. – Када говоримо о централној зони један од важних пројеката је изградња секундарне канализационе мреже, коју ће добити становници Старог језгра Земуна. То је простор ограничен Дунавом, улицама Стевана Марковића, Николаја Островског, 22. октобра, Вртларском, Угриновачком, Ћуковачким путем, улицама цара Душана, Земунским гробљем, као и улицама Сибињанин Јанка и

Београд

01.12.2021 у 15:38

И ове зиме без новог ледоломца

Каква нас зима чека, да ли ће бити ледених дана, докле ће се спуштати минус, метеоролози не могу са сигурношћу да кажу. Да ли ће се температуре спуштати испод нуле и да ли ће утицати да реке окује лед, није сигурно, али је извесно да ћемо и ову зиму дочекати без нашег новог ледоломца. Тако ће нас и ове године бранити мађарски специјални бродови и наш „Гребен”, који је у надлежности „Електродистрибуције Србије”. Трилатерални уговор између нас, Мађара и Хрвата о одбрани Дунава у случају леда требало би да буде потписан наредних дана. Иако је тендер за градњу брода посебне намене – ледоломца био расписан у пролеће 2019. године, од тaда до данас ствар се није помакла са мртве тачке. На расписану јавну набавку Републичке дирекције за воде при Министарству пољопривреде, шумарства и

Београд

29.11.2021 у 14:00

Од извора загађења до зелене површине

Уместо некадашње депоније на којој су се виделе гомиле отпада и јата птица, а са које се ширио дим и непријатан мирис, сада се само назире земљом прекривена „планина”. Тако изгледа „еколошка црна тачка Европе” – једнo од највећих светских несанитарних отпада – некадашња градска депонија у Винчи. Ово ђубриште, на коме се, према неким проценама, годишње одлагало око 510.000 тона смећа, у августу је отишлo у пензију. И то после 44 година рада. Тренутно је завршен први корак у њеној санацији. После пожара који је избио у августу и трајао више од две недеље она је прекривена слојем земље како би се колико-толико спречила могућност избијања веће неконтролисане ватре. У наредним годинама предвиђена је њена санација, па би када све буде завршено ова стара депонија требало да постане зелена

Друштво

28.11.2021 у 18:00

У Прахову откривено још 14 потопљених немачких бродова

На месту где су у Прахову на Дунаву прошле године почела истраживања потопљене немачке флотиле, уместо раније позната 24 пловила, у току ове године пронађено је још 14. Она су део откривене прошлости коју моћни Дунав покрива већ 77 година, од краја Другог светског рата, када су пo налогу немачког генерала Валтера фон Штетнера у акваторији лука Прахово и Радујевац потопљени сви немачки бродови. – Првобитно је, осим потопљених пловила, на дну Дунава специфичним истраживањима откривено неколико хиљада предмета који су детектовани као метали. После додатних снимања и анализа откривено је око 600 потенцијалних неексплодираних убојних средстава (НУС) већих од 25 килограма- каже Вељко Ковачевић, в. д. помоћника министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и истиче

Београд

28.11.2021 у 10:25

Поново ради часовник на Сахат-кули

Уместо што су седам месеци на сату чувене Сахат-куле на Београдској тврђави гледали у казаљке поклопљене на 15 часова и 15 минута посетиоци парка Калемегдан од сада ће на кули моћи да проверавају тачно време. Коначно је поправљен сат на коме је био оштећен механизам. – Часовник на Сахат-кули престао је да ради у мају и то због удара грома. Иако постоји громобран том приликом су уништене све инсталације које се налазе у овој чувеној кули. Како се радило о поправци за коју постоји мали број стручњака, било је неопходно да се сачека долазак једног од малобројних признатих мајстора – кажу у ЈП „Београдска тврђава” и истичу да је поправка изведена стручно и квалитетно. Сахат- кула је изграђена у периоду од 1740. до 1789. године на југоисточном бедему Горњег града изнад капије

Претходна Следећа

Почетна / Бранка Васиљевић

22.06.2026 у 07:24

Реми Уругваја и Зеленортских Острва на Светском првенству

22.06.2026 у 07:18

Велики пожари у Јакутији захватили 1200 хектара шуме

22.06.2026 у 07:05

Репрезентација Египта убедљиво савладала Нови Зеланд после преокрета

22.06.2026 у 06:58

Дечака ударио трамвај, младић избоден ножем на Новом Београду

22.06.2026 у 06:50

Припадник хрватских „зенги” осуђен на 15 година затвора

22.06.2026 у 06:45

Пробој Коридора 1992. био је најхуманији подвиг Војске РС