Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

23.12.2021 u 15:51

Nikao ponton na Adi Huji

Most sa pontonom i pristaništem za čamce iznenada je pre nekoliko dana „nikao” na Dunavu uz obalu Ade Huje, prekoputa fabrike za preradu papira. Prvi su ga primetili sportski ribolovci i o tome obavestili članove Udruženja „Eko-Pančevački rit” jer im nije bilo jasno za šta ponton služi i kako nema table o izvođenju radova. Ispostavilo se da je ovaj ponton buduće „stajalište” za javni gradski prevoz na rekama. – Ribolovci su nam rekli da su u Dunavu postavljena dva šipa i da montažu metalnog mosta i pontona obavljaju osobe koje nemaju nikakva obeležja. Odmah smo na Svetog Nikolu izašli na reku i videli da je pristan postavljen. O ovome smo obavestili nadležne pa je na teren vrlo brzo stigla rečna policija i legitimisala osobe koje su tu radile – kaže Zoran Janković, iz Udruženja

Beograd

21.12.2021 u 14:44

Kontejneri čistiji od kuhinjskog sunđera

Da beogradski kontejneri nisu čisti nije vest, ali da su čistiji od kuhinjskog sunđera, e to već nije očekivano. Istraživanje koje je nedavno sprovela laboratorija JKP „Gradska čistoća” pokazuje da su kontejneri u odnosu na kuhinjski sunđer ipak u boljem položaju kada je reč o zagađenju mikroorganizmima. U Beogradu postoji oko 30.000 kontejnera i oni se uglavnom peru jednom mesečno. – Zaposleni u našoj laboratoriji analizirali su uzorke uzete sa 1.000 beogradskih kontejnera neposredno pre i posle pranja ovih sudova za odlaganje otpada. Dobijene nalaze uporedili su sa rezultatima analize uzorka kuhinjskog sunđera i brisa uzetog sa ženske tašne. Na jednom od 1.000 kontejnera zabeležena je brojnost kolonija mikroorganizama veća nego na ostalim, i to 45 miliona mikroorganizama, ali

Beograd

16.12.2021 u 12:04

Pod težinom snega stradalo uglavnom zdravo drveće

„Zelenilu – Beograd” je od nedelje do juče do 14 časova zbog izvaljenog i polomljenog drveća, ali i grana obrušenih na ulice, trotoare, vozila… upućeno 1.700 prijava. Ekipe ovog preduzeća uspele su da uklone 1.437 snegom oštećenih stabala. Ovog puta pod teretom „bele kape” uglavnom je stradalo zdravo drveće. To ne čudi jer, kako kažu stručnjaci „Zelenila”, krošnje pod ovako teškim i vlažnim snegom kakav je sad bio trpe opterećenje veće od jedne tone. – Za polomljena i oštećena stabla na površinama koje održava naše preduzeće dobili smo od nedelje do juče 1.244 prijave, a na privatnim parcelama i onima koje nisu u našem održavanju 193. Ljudi su nas najviše zvali jer su grane ili stabla oštetili automobile, fasade, klima-uređaje, gelendere na spoljašnjim stepeništima… Na površinama u našem održavanju

Beograd

13.12.2021 u 18:15

Ostao samo „Greben”

Jedini naš ledolomac koji je „preživeo” sve privatizacije preduzeća jer se, srećom, nalazi u vlasništvu „Elektroprivrede Srbije” jeste „Greben”. Njegov zadatak je da brani Hidroelektranu „Đerdap” od leda. Radi to vrlo uspešno već godinama, a ovih dana je, kao i svakog decembra, već obavio probnu vožnju kako bi bio spreman za eventualna zamrzavanja reke. – Ledolomac „Greben” proizveden je 1966. godine u brodogradilištu u Apatinu kao tegljač i uz finansijsko učešće EPS-a, za potrebe rečnog brodarstva „Krajina” iz Prahova. Svake godine od 25. decembra do 1. marta on je na raspolaganju HE „Đerdap 1” radi odbrane od leda na potezu od ušća Nere u Dunav ka Beogradu i dalje po potrebi. Na potezu od ušća Nere do HE „Đerdap 2” svoju obavezu odbrane od leda ima rumunski partner – kažu u

Beograd

03.12.2021 u 13:32

Manastir Rakovica nije na društvenim mrežama

Da na društvenim mrežama postoji mnogo lažnih profila nije neuobičajeno, ali da se neko drznuo i napravio lažni profil manastira Rakovica, za mnoge je neprijatno iznenađenje. Osim što se na toj fejsbuk grupi pod imenom „Manastir Rakovica” mogu naći fotografije, različite reklame, ima i neprimerenih komentara i stavova koji ne priliče niti su u duhu manastirskog života i tradicije. Zbog toga su i neki od vernika zvali da provere da li manastir ima svoj fejsbuk nalog. U manastiru su oštro demantovali postojanje bilo kakvih profila i naloga, ističući da se oni ne oglašavaju na društvenim mrežama. Naglašavaju da sestrinstvo manastira i igumanija nemaju bilo kakve veze s postojećom grupom na „Fejsbuku” i smatraju to svojevrsnom zloupotrebom. U manastiru kažu da svako ima pravo na svoje

Beograd

02.12.2021 u 18:15

Stanari pored Dunava neće ubuduće strahovati od poplava

U Zemunu je u toku realizacija desetak infrastrukturnih projekata čija je vrednost veća od pedeset miliona evra. To su projekti koje finansiraju Vlada Republike Srbije i Grad Beograd. Među njima je i projekat izgradnje fabrike vakcina „Sinofarm” sa pratećim saobraćajnicama i komunalnom infrastrukturom, pružni prelaz, nadvožnjak u Batajnici preko brze pruge, saobraćajnice oko intermodalnog terminala i logistički centar u Batajnici. – Kada govorimo o centralnoj zoni jedan od važnih projekata je izgradnja sekundarne kanalizacione mreže, koju će dobiti stanovnici Starog jezgra Zemuna. To je prostor ograničen Dunavom, ulicama Stevana Markovića, Nikolaja Ostrovskog, 22. oktobra, Vrtlarskom, Ugrinovačkom, Ćukovačkim putem, ulicama cara Dušana, Zemunskim grobljem, kao i ulicama Sibinjanin Janka i

Beograd

01.12.2021 u 15:38

I ove zime bez novog ledolomca

Kakva nas zima čeka, da li će biti ledenih dana, dokle će se spuštati minus, meteorolozi ne mogu sa sigurnošću da kažu. Da li će se temperature spuštati ispod nule i da li će uticati da reke okuje led, nije sigurno, ali je izvesno da ćemo i ovu zimu dočekati bez našeg novog ledolomca. Tako će nas i ove godine braniti mađarski specijalni brodovi i naš „Greben”, koji je u nadležnosti „Elektrodistribucije Srbije”. Trilateralni ugovor između nas, Mađara i Hrvata o odbrani Dunava u slučaju leda trebalo bi da bude potpisan narednih dana. Iako je tender za gradnju broda posebne namene – ledolomca bio raspisan u proleće 2019. godine, od tada do danas stvar se nije pomakla sa mrtve tačke. Na raspisanu javnu nabavku Republičke direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i

Beograd

29.11.2021 u 14:00

Od izvora zagađenja do zelene površine

Umesto nekadašnje deponije na kojoj su se videle gomile otpada i jata ptica, a sa koje se širio dim i neprijatan miris, sada se samo nazire zemljom prekrivena „planina”. Tako izgleda „ekološka crna tačka Evrope” – jedno od najvećih svetskih nesanitarnih otpada – nekadašnja gradska deponija u Vinči. Ovo đubrište, na kome se, prema nekim procenama, godišnje odlagalo oko 510.000 tona smeća, u avgustu je otišlo u penziju. I to posle 44 godina rada. Trenutno je završen prvi korak u njenoj sanaciji. Posle požara koji je izbio u avgustu i trajao više od dve nedelje ona je prekrivena slojem zemlje kako bi se koliko-toliko sprečila mogućnost izbijanja veće nekontrolisane vatre. U narednim godinama predviđena je njena sanacija, pa bi kada sve bude završeno ova stara deponija trebalo da postane

Društvo

28.11.2021 u 18:00

U Prahovu otkriveno još 14 potopljenih nemačkih brodova

Na mestu gde su u Prahovu na Dunavu prošle godine počela istraživanja potopljene nemačke flotile, umesto ranije poznata 24 plovila, u toku ove godine pronađeno je još 14. Ona su deo otkrivene prošlosti koju moćni Dunav pokriva već 77 godina, od kraja Drugog svetskog rata, kada su po nalogu nemačkog generala Valtera fon Štetnera u akvatoriji luka Prahovo i Radujevac potopljeni svi nemački brodovi. – Prvobitno je, osim potopljenih plovila, na dnu Dunava specifičnim istraživanjima otkriveno nekoliko hiljada predmeta koji su detektovani kao metali. Posle dodatnih snimanja i analiza otkriveno je oko 600 potencijalnih neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS) većih od 25 kilograma- kaže Veljko Kovačević, v. d. pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i ističe

Beograd

28.11.2021 u 10:25

Ponovo radi časovnik na Sahat-kuli

Umesto što su sedam meseci na satu čuvene Sahat-kule na Beogradskoj tvrđavi gledali u kazaljke poklopljene na 15 časova i 15 minuta posetioci parka Kalemegdan od sada će na kuli moći da proveravaju tačno vreme. Konačno je popravljen sat na kome je bio oštećen mehanizam. – Časovnik na Sahat-kuli prestao je da radi u maju i to zbog udara groma. Iako postoji gromobran tom prilikom su uništene sve instalacije koje se nalaze u ovoj čuvenoj kuli. Kako se radilo o popravci za koju postoji mali broj stručnjaka, bilo je neophodno da se sačeka dolazak jednog od malobrojnih priznatih majstora – kažu u JP „Beogradska tvrđava” i ističu da je popravka izvedena stručno i kvalitetno. Sahat- kula je izgrađena u periodu od 1740. do 1789. godine na jugoistočnom bedemu Gornjeg grada iznad kapije

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević