Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живојин Ракочевић

Друштво

09.08.2021 у 13:45

Ова земља тражи ваше руке

У Осојану код Истока у Метохији обележено је двадесет година од најуспешнијег повратка расељених Срба на Косово и Метохију. Пре две деценије ништа није обећавало да ће тако бити: ригорозне контроле Кфора, потпуно уништене куће и зарасла имања, затрпани бунари и посечено воће, изразито непријатељско окружење, бодљикава жица и шпански тенкови… Намножени глодари улазе у шаторе УНХЦР-а и повратници који се колебају да ли да се врате и побегну од свега. „Тих дана нисмо били нигде, свако је оставио неког свог у централној Србији. Услови страшни”, сведочи Малиша Ђурић, председник привременог органа општине Исток. Било је само питање тренутка када ће ова група невољника напустити овај крај, а онда се између развалина појавио митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Одслужио је

Друштво

27.07.2021 у 21:00

Понижено и разрушено мора да се обнавља

Упоредо са серијом напада, инцидената, графита с лошим порукама, са забраном уласка на Косово – одвија се један потпуно другачији процес, окупља се велики број људи и шаљу се сасвим другачије поруке. Ноћ је уочи празника Светог архангела Гаврила и стотине људи долази у шуме изнад Гњилана, где се налази манастир Драганац. Ова светиња, подизана у доба кнеза Лазара и обнављана крајем деветнаестог века, постала је кључна тачка окупљања Срба Косовског Поморавља. Овде долазе различити људи – наставници, лекари, уметници, политичари. Шта их привлачи? Обновљене старе везе између светиње и верника, тренутак ретке сигурности или мир којим одише ово место? Унутар манастира је све у изградњи јер изгледа као да свако има потребу да се овде некако оствари. Духовни напредак је основа свега. У складу

Друштво

16.07.2021 у 22:00

Метохијска острва слободе

Шта се крије иза читавог низа инцидената који се ових месеци догађају у Метохији? Откуда се одједном појављују неке личности спремне да, после двадесет година од сукоба, постану жртве? Шта их подстиче да ставе све на коцку, укључујући и сопствени живот? Драгица Гашић из Ђаковице се вратила у свој стан и то је постала светска вест. На једну жену устао је читав град, институције, пало је на њу и дуго ћутање странаца, као и њихово чекање ко ће први да изађе са саопштењем и осудом лавине која се сручила на њену одлуку. Иако изгледа да се госпођа Гашић појавила изненада и ниоткуда ситуација на терену је потпуно другачија. Заборављени, понижени, одвојени од света српски повратници у ове средине, на различите начине годинама преживљавају и опстају. У њиховим животима све је редуковано и сведено

Друштво

12.07.2021 у 19:45

(Х)Ристово Косово

Две недеље у косовским затворима борави један Ристо. Спектакуларно је ухапшен на капији Газиместана на Видовдан ове године. Пратили су га косовски полицајци у цивилу, слушали шта говори, шта пева, пратили с ким разговара и пред камерама наместили тренутак да га лише слободе. Панцири, дуге цеви, хладна и ћутљива сила – то је слика која је отишла са Газиместана. Ристо је отишао у затвор и понављао: „Оперисан сам, оперисан сам!” Ко је Ристо? Дете Јовановића из Осредака, села изнад манастира Морача. Момак са подгоричког асфалта, верник из црквених дворишта, човек са литија, отац једне Зорке која ће ове среде напунити месец дана... Шта ради на Косову? Тражи оно о чему у Црној Гори говори. Он је ходочасник и љуби онај камен на Газиместану о ком су му причали у завичају, у црквеној порти,

Друштво

01.07.2021 у 15:02

Нека нас не уче миру они који сеју раздоре

Грачаница - Рано је јутро и много, већином, младих људи на улицама. Широко је отворена капија манастира Грачаница. Из локала преко пута песма и промукли гласови. - Ови, изгледа нису ни спавали - закључује свештеник који је своју групу довео из централне Србије. Видовдан је у Грачаници, а већ два дана нема слободног кревета у целој околини. Бањалука, Подгорица, Тетово, Скопље, Краљево, Београд, Смедерево, Беране, различити натписи на мајицама, ходочасници траже да спавају на позоришној сцени Дома културе. Нервозни полицајац виче да се контролише агресивни возач на путу који пролази поред манастирске капије. Седам векова је од изградње једне од најлепших српских цркава и седам векова од смрти њеног градитеља краља Милутина. Овде је све посвећено том јубилеју, јер због пандемије

Друштво

24.06.2021 у 20:00

Дан медицинских радника страдалих на Космету

На данашњи дан, 24. јуна, 1999. године нестао је проф. др Андрија Томановић. Тог дана је постало јасно да Срби неће моћи да имају здравствене институције у градовима и да ће серија отмица и убистава здравствених радника ове установе преселити у изоловане сеоске средине. Клиничко-болнички центар Приштина пресељен је по селима око овог града, ради по металним контејнерима, баракама и неусловним, импровизованим објектима. Страх и етнички прогон из градова најлакше је уочљив управо у здравственом систему. Овде све изгледа сведено и замрзнуто. На Хируршкој клиници „Симонида” у Грачаници стоји бело спомен-обележје отетим и убијеним радницима КБЦ Приштина. На њему се великим словима истиче реченица: „Усправни људи.” На њему је и име професора Андрије Томановића. Испод табле пролазе они које

Друштво

13.06.2021 у 22:04

Кога мрзи Исус

Експлозија претњи и великих речи, колективна хистерија јавности и носилаца власти, заједничке акције студената и професора, мобилизација науке и паранаучних кругова, надметање у подизању тензија и тражењу термина да се покаже зло – захватили су протеклих дана Косово. У епицентру мржње и напада нашао се Храм Христа Спаса у Приштини. Тачније, повод је једна обична литургија, служба, каква се може видети у хиљадама храмова широм света. Тихо, без икакве помпе и објаве, у прохладно јутро дошао је владика Теодосије са свештеницима у своју цркву. Дочекао га је један верник који живи у Приштини, укључујући и десетак људи који воле овај град и враћају му се сваком приликом. „Оно што смо имали најбоље од срца принели смо Богу”, рекао је епископ Теодосије. Ђурђа је спремила колач, доктори Биља и

Друштво

04.05.2021 у 19:00

„Честитка” Албина Куртија

Шта је у подељеним и одвојеним националним, верским и идеолошким световима свих ових деценија на Косову и Метохији имало трунку искрености? Где се могла чути једноставна људска природна и преко потребна порука да се обратиш другима? Како се, макар, једног јединог дана могла осетити жеља да је неко некоме пожелео: срећу, мир, благостање – па чак и љубав? „Срећан Васкрс, Срећан Божић”, обраћале су се – на првом месту – православним Србима различите институције, а и појединци ових деценија на Косову. „Сретан Ускрс”, понављало се свих ових година католицима Албанцима, Хрватима, Јањевцима. „Срећан Рамазан, Бајрам – почетак поста...”, узвраћали су једни другима преко косовских зидова ретке и преко потребне жеље, комшијску обзирност, традиционалну форму, куртоазне флоскуле... Међутим, овог

Друштво

02.05.2021 у 12:11

Светлост, страх и порицање

На литици на улазу у малу осликану пећину, високо у брдима Шар-планине изнад Призрена, велика, светла шака благосиља над провалијом. Фреска „Исус васкрсава Лазара”, као да је јуче настала, виси над понором. Около окомите стене, хук Коришке реке, снег при врховима Шаре и поглед на Метохију. У ту пећину је у тринаестом веку побегао од тадашње светске вреве, од родитеља, од сестре и од људи пустињак Петар Коришки. „На једну високу стену се пропе, прихватајући се прстима, и тако као на стуб са муком узашав, обрете високо на овој стени једну пештеру (пећину), као од Бога спремљену, и веома Богу захваливши узвесели се због ње”, пише о овом необичном човеку и месту, почетком четрнаестог века, Теодосије Хиландарац. О пећини, личности и подвигу одбеглог пустињака настао је дубоки, драматични –

Политика

17.03.2021 у 08:31

Свет претворен у пепео – 17 година од погрома над Србима 17. марта

На бетонској греди између два зида стоје десетине књига у калуђерској соби у Манастиру Светих арханђела код Призрена. Када их додирнете руком, оне се истог трена претварају у пепео. Ватра и температура у спаљеном манастиру уништиле су све, а књиге су сагореле и сачувале свој облик и последњу успомену о себи калуђеру који их је сложио, читао или их је користио за молитву. Он је, заједно са својом сабраћом, евакуисан од стране припадника војника Кфора у оближњу немачку војну базу. За њима је остала светиња у пламену у погрому 17. и 18. марта 2004. године. Велики број већином млађих људи припремљен је дошао из Призрена, савладали су колутове бодљикаве жице и уништили све до последњег камена. Немачки „Шпигл” је своје војнике назвао зечевима с Косова јер је у њиховој зони одговорности, у

Претходна Следећа

Почетна / Живојин Ракочевић

08.06.2026 у 12:36

Живковић: Упркос угљеничкој такси, инвестиције ЕПС‒а нису угрожене

08.06.2026 у 12:33

Елек: Српска листа упркос притисцима расте из избора у изборе

08.06.2026 у 12:32

Кркобабић: Навијам за државу социјалне правде, Вучићева политика је уметност

08.06.2026 у 12:31

Трамп је дозволио могућност увођења специјалних снага у Иран у случају пропасти преговора

08.06.2026 у 12:30

Трамп укључује јерусалимског патријарха у посредовање између Русије и Украјине

08.06.2026 у 12:27

Срђан Благојевић више није тренер Партизана