Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Društvo

09.08.2021 u 13:45

Ova zemlja traži vaše ruke

U Osojanu kod Istoka u Metohiji obeleženo je dvadeset godina od najuspešnijeg povratka raseljenih Srba na Kosovo i Metohiju. Pre dve decenije ništa nije obećavalo da će tako biti: rigorozne kontrole Kfora, potpuno uništene kuće i zarasla imanja, zatrpani bunari i posečeno voće, izrazito neprijateljsko okruženje, bodljikava žica i španski tenkovi… Namnoženi glodari ulaze u šatore UNHCR-a i povratnici koji se kolebaju da li da se vrate i pobegnu od svega. „Tih dana nismo bili nigde, svako je ostavio nekog svog u centralnoj Srbiji. Uslovi strašni”, svedoči Mališa Đurić, predsednik privremenog organa opštine Istok. Bilo je samo pitanje trenutka kada će ova grupa nevoljnika napustiti ovaj kraj, a onda se između razvalina pojavio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Odslužio je

Društvo

27.07.2021 u 21:00

Poniženo i razrušeno mora da se obnavlja

Uporedo sa serijom napada, incidenata, grafita s lošim porukama, sa zabranom ulaska na Kosovo – odvija se jedan potpuno drugačiji proces, okuplja se veliki broj ljudi i šalju se sasvim drugačije poruke. Noć je uoči praznika Svetog arhangela Gavrila i stotine ljudi dolazi u šume iznad Gnjilana, gde se nalazi manastir Draganac. Ova svetinja, podizana u doba kneza Lazara i obnavljana krajem devetnaestog veka, postala je ključna tačka okupljanja Srba Kosovskog Pomoravlja. Ovde dolaze različiti ljudi – nastavnici, lekari, umetnici, političari. Šta ih privlači? Obnovljene stare veze između svetinje i vernika, trenutak retke sigurnosti ili mir kojim odiše ovo mesto? Unutar manastira je sve u izgradnji jer izgleda kao da svako ima potrebu da se ovde nekako ostvari. Duhovni napredak je osnova svega. U skladu

Društvo

16.07.2021 u 22:00

Metohijska ostrva slobode

Šta se krije iza čitavog niza incidenata koji se ovih meseci događaju u Metohiji? Otkuda se odjednom pojavljuju neke ličnosti spremne da, posle dvadeset godina od sukoba, postanu žrtve? Šta ih podstiče da stave sve na kocku, uključujući i sopstveni život? Dragica Gašić iz Đakovice se vratila u svoj stan i to je postala svetska vest. Na jednu ženu ustao je čitav grad, institucije, palo je na nju i dugo ćutanje stranaca, kao i njihovo čekanje ko će prvi da izađe sa saopštenjem i osudom lavine koja se sručila na njenu odluku. Iako izgleda da se gospođa Gašić pojavila iznenada i niotkuda situacija na terenu je potpuno drugačija. Zaboravljeni, poniženi, odvojeni od sveta srpski povratnici u ove sredine, na različite načine godinama preživljavaju i opstaju. U njihovim životima sve je redukovano i svedeno

Društvo

12.07.2021 u 19:45

(H)Ristovo Kosovo

Dve nedelje u kosovskim zatvorima boravi jedan Risto. Spektakularno je uhapšen na kapiji Gazimestana na Vidovdan ove godine. Pratili su ga kosovski policajci u civilu, slušali šta govori, šta peva, pratili s kim razgovara i pred kamerama namestili trenutak da ga liše slobode. Panciri, duge cevi, hladna i ćutljiva sila – to je slika koja je otišla sa Gazimestana. Risto je otišao u zatvor i ponavljao: „Operisan sam, operisan sam!” Ko je Risto? Dete Jovanovića iz Osredaka, sela iznad manastira Morača. Momak sa podgoričkog asfalta, vernik iz crkvenih dvorišta, čovek sa litija, otac jedne Zorke koja će ove srede napuniti mesec dana... Šta radi na Kosovu? Traži ono o čemu u Crnoj Gori govori. On je hodočasnik i ljubi onaj kamen na Gazimestanu o kom su mu pričali u zavičaju, u crkvenoj porti,

Društvo

01.07.2021 u 15:02

Neka nas ne uče miru oni koji seju razdore

Gračanica - Rano je jutro i mnogo, većinom, mladih ljudi na ulicama. Široko je otvorena kapija manastira Gračanica. Iz lokala preko puta pesma i promukli glasovi. - Ovi, izgleda nisu ni spavali - zaključuje sveštenik koji je svoju grupu doveo iz centralne Srbije. Vidovdan je u Gračanici, a već dva dana nema slobodnog kreveta u celoj okolini. Banjaluka, Podgorica, Tetovo, Skoplje, Kraljevo, Beograd, Smederevo, Berane, različiti natpisi na majicama, hodočasnici traže da spavaju na pozorišnoj sceni Doma kulture. Nervozni policajac viče da se kontroliše agresivni vozač na putu koji prolazi pored manastirske kapije. Sedam vekova je od izgradnje jedne od najlepših srpskih crkava i sedam vekova od smrti njenog graditelja kralja Milutina. Ovde je sve posvećeno tom jubileju, jer zbog

Društvo

24.06.2021 u 20:00

Dan medicinskih radnika stradalih na Kosmetu

Na današnji dan, 24. juna, 1999. godine nestao je prof. dr Andrija Tomanović. Tog dana je postalo jasno da Srbi neće moći da imaju zdravstvene institucije u gradovima i da će serija otmica i ubistava zdravstvenih radnika ove ustanove preseliti u izolovane seoske sredine. Kliničko-bolnički centar Priština preseljen je po selima oko ovog grada, radi po metalnim kontejnerima, barakama i neuslovnim, improvizovanim objektima. Strah i etnički progon iz gradova najlakše je uočljiv upravo u zdravstvenom sistemu. Ovde sve izgleda svedeno i zamrznuto. Na Hirurškoj klinici „Simonida” u Gračanici stoji belo spomen-obeležje otetim i ubijenim radnicima KBC Priština. Na njemu se velikim slovima ističe rečenica: „Uspravni ljudi.” Na njemu je i ime profesora Andrije Tomanovića. Ispod table prolaze oni

Društvo

13.06.2021 u 22:04

Koga mrzi Isus

Eksplozija pretnji i velikih reči, kolektivna histerija javnosti i nosilaca vlasti, zajedničke akcije studenata i profesora, mobilizacija nauke i paranaučnih krugova, nadmetanje u podizanju tenzija i traženju termina da se pokaže zlo – zahvatili su proteklih dana Kosovo. U epicentru mržnje i napada našao se Hram Hrista Spasa u Prištini. Tačnije, povod je jedna obična liturgija, služba, kakva se može videti u hiljadama hramova širom sveta. Tiho, bez ikakve pompe i objave, u prohladno jutro došao je vladika Teodosije sa sveštenicima u svoju crkvu. Dočekao ga je jedan vernik koji živi u Prištini, uključujući i desetak ljudi koji vole ovaj grad i vraćaju mu se svakom prilikom. „Ono što smo imali najbolje od srca prineli smo Bogu”, rekao je episkop Teodosije. Đurđa je spremila kolač, doktori Bilja i

Društvo

04.05.2021 u 19:00

„Čestitka” Albina Kurtija

Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Kosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Kako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav? „Srećan Vaskrs, Srećan Božić”, obraćale su se – na prvom mestu – pravoslavnim Srbima različite institucije, a i pojedinci ovih decenija na Kosovu. „Sretan Uskrs”, ponavljalo se svih ovih godina katolicima Albancima, Hrvatima, Janjevcima. „Srećan Ramazan, Bajram – početak posta...”, uzvraćali su jedni drugima preko kosovskih zidova retke i preko potrebne želje, komšijsku obzirnost, tradicionalnu formu, kurtoazne

Društvo

02.05.2021 u 12:11

Svetlost, strah i poricanje

Na litici na ulazu u malu oslikanu pećinu, visoko u brdima Šar-planine iznad Prizrena, velika, svetla šaka blagosilja nad provalijom. Freska „Isus vaskrsava Lazara”, kao da je juče nastala, visi nad ponorom. Okolo okomite stene, huk Koriške reke, sneg pri vrhovima Šare i pogled na Metohiju. U tu pećinu je u trinaestom veku pobegao od tadašnje svetske vreve, od roditelja, od sestre i od ljudi pustinjak Petar Koriški. „Na jednu visoku stenu se prope, prihvatajući se prstima, i tako kao na stub sa mukom uzašav, obrete visoko na ovoj steni jednu pešteru (pećinu), kao od Boga spremljenu, i veoma Bogu zahvalivši uzveseli se zbog nje”, piše o ovom neobičnom čoveku i mestu, početkom četrnaestog veka, Teodosije Hilandarac. O pećini, ličnosti i podvigu odbeglog pustinjaka nastao je duboki,

Politika

17.03.2021 u 08:31

Svet pretvoren u pepeo – 17 godina od pogroma nad Srbima 17. marta

Na betonskoj gredi između dva zida stoje desetine knjiga u kaluđerskoj sobi u Manastiru Svetih arhanđela kod Prizrena. Kada ih dodirnete rukom, one se istog trena pretvaraju u pepeo. Vatra i temperatura u spaljenom manastiru uništile su sve, a knjige su sagorele i sačuvale svoj oblik i poslednju uspomenu o sebi kaluđeru koji ih je složio, čitao ili ih je koristio za molitvu. On je, zajedno sa svojom sabraćom, evakuisan od strane pripadnika vojnika Kfora u obližnju nemačku vojnu bazu. Za njima je ostala svetinja u plamenu u pogromu 17. i 18. marta 2004. godine. Veliki broj većinom mlađih ljudi pripremljen je došao iz Prizrena, savladali su kolutove bodljikave žice i uništili sve do poslednjeg kamena. Nemački „Špigl” je svoje vojnike nazvao zečevima s Kosova jer je u njihovoj zoni odgovornosti, u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Živojin Rakočević