Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живојин Ракочевић

Друштво

19.04.2020 у 22:00

Васкрс утрнулог света

„Сада, када треба да сачувамо једни друге и себе саме, наш народ протестује, јер не може да дође у цркву. Ми треба да се чувамо како црква не би била та која би, сада, изазивала неко искушење. Нико нас не може одвојити од молитве у срцу и души у свом дому”, рекла је игуманија Пећке Патријаршије мати Харитина за Радио „Светигору” са Цетиња. Пандемија вируса корона ставила је простор Косова и Метохије у готово савршену изолацију. Етничка изолованост, страх од другога и формирање гета већ двадесет година постали су српски начин живота и модел опстанка. Док хришћански свет и цела планета дочекују најусамљенији Васкрс у историји, Срби на Косову и Метохији су двоструко усамљенији. Како је овде било у прошлости када су се појављивале овакве или сличне болести?

Политика

27.03.2020 у 20:20

Срби на Косову у двострукој изолацији

Правила на путу: не иди нигде ако не мораш, до детаља планирај сваки свој пут и сваку могућност сусрета, имај увек резервни пут, ако на путу имаш неки проблем или ти стане аутомобил, зовеш оног ко ти је физички најближи и чекаш као да се ништа не дешава. Када нам се, пре неколико месеци, покварио аутомобил на путу према Пећкој патријаршији, познати музичар др Неле Карајлић био је изненађен јер је одмах позван Милош Димитријевић да дође из Гораждевца и да, пре свега, буде обавештен где се тренутно налазимо. Правила у сусретима: обилази и не примичи се људима, чекај да говори онај ко ти долази у сусрет, не питај ако није сигурно, не прилази групама људи, купуј код оних које познајеш и по препоруци. Посебно је 1999. и до 2004. важило правило: не одговарај на питање колико је сати. Тихо и

Политика

24.03.2020 у 21:00

Бомба изнад живота

Прво је наступио период мучне и дуге тишине која је изгледала као постепено гашење живота. Сви су почели да се повлаче и чекају знакове најављене катастрофе. Нестала је струја, чуо се рески звук одмотавања селотејп траке. Последњи „неодговорни” појединци лепили су је преко својих прозора да „спремно” дочекају бомбе и да се стакло не распадне од њиховог удара. Бледа светлост је обасјала Приштину, онда су стакла почела да дрхте, звукови су се вратили, чуо звук прве бомбе. Рат је почео. „Пријатељу, ово неће потрајати ни недељу дана. Све ће се средити, ми смо у Европи”, понављао је историчар Никола Наранчић и скретао разговор на сасвим друге теме. Како је време одмицало, тако се она светлост од удара примицала великом граду из правца излетишта Грмије, сасвим јасно је горело брдо према

Друштво

18.03.2020 у 21:00

Зашто сте убили град

Све што су Срби имали у духовном, националном и државном животу погођено је директно у срце у Погрому 17. марта 2004. године. Заједно са целим наслеђем погођен је живот који 16 година касније, противно сведочанствима, документима, извештајима и анализама и политичким решењима не може да преброји ожиљке и последице разарања. Све што је припадало граду и мултиетничности уништено је у два дана 17. и 18. марта 2004. Мале градске оазе у којима су се задржали Срби након 1999. и минимум суживота, очишћене су до последњег човека. Зграда „Ју програма” у Приштини претворена је у црну мрљу бившег града

Друштво

08.03.2020 у 19:00

Свитање Ловћена

Грачаница – Ослободи се Црна Гора! А кад ћемо ми, каже Дејан Крстић из Грачанице. После два месеца протеста, њихове снаге и изненађујуће жилавости, већини у региону, нарочито укључујући оне који су угрожени, чини се да је Црна Гора слободна. „Ови људи у литијама не пристају на друштво у коме су понижени и означени као грађани другог реда. У ствари литије личе на побуну робова, а да је реч о наводној слободи вероисповести, робови се не би бунили, пре ће бити да је овај закон требало да означи потврду тог робовласничког права”, сматра књижевник из Подгорице Радомир Уљаревић.

Хроника

18.02.2020 у 19:19

Опушак одао Фљорима Ејупија

На пању, на ливади поред магистралног пута Подујево–Куршумлија, седео је Фљорим Ејупи. Пушио је и чекао аутобус „Ниш-експреса”. Када је цигарета догорела, опушак је угурао у пукотину на пању. Када је аутобус пристигао, он и његова терористичка група дигли су га експлозивом у ваздух. Одмах су се повукли без трага, а иза њих је остао онај опушак. Одсечен је предњи део аутобуса, штрче метални шиљци, а унутрашњост је црна рупа испуњена остацима тела и стварима путника, махом расељених особа, које су под војничком пратњом Кфора долазили на задушнице. „Прво чега се сећам је мали Данило, лежи у трави, а около свуда раскомадана тела. Сваки пут, на данашњи дан, рачунам колико би Данило имао година”, каже Горица Шћепановић

Регион

16.01.2020 у 22:55

Православље је преживело у Црној Гори

Један од највећих скупова у историји Црне Горе одржан је у недељу, дванаестог јануара, а сасвим сигурно је то био највећи неорганизовани скуп у њеној историји. Без подршке власти и служби, без кампање, организованог превоза, сендвича, дневница и обећања, на подгоричке улице слило се између двадесет пет и тридесет хиљада људи. После седамдесет пет година различитих тоталитаризама и његових нијанси, у Црној Гори се појавио нови модел отпора и једно од нових решења за Србе на постјугословенском простору. То решење се може назвати моделом четири принципа, јер су се на једном месту нашли вера, национална идеја, слобода и демократија.

Друштво

07.01.2020 у 21:55

Манастир Светог Марка и милостиви чика Сима

Један дечак, сироче из грађанске богате призренске куће оставио је свој дом и отишао у Манастир Светог Марка изнад села Кориша. Био је вршњак Првог српског устанка, чије су последице и турски прогон допринели раној смрти његовог оца. Мајка је умрла, а он је отишао своме старијем брату игуману, школовао се, почео велике послове од Одесе, Кијева, Цариграда и Београда. Призренци су га по брату, игуману Аксентију, прозвали Игуманов. Под тим надимком су га и тражили у Одеси, па је он свом имену Сима Андрејевић тамо додао и надимак Игуманов. Тај дечак постао је највећи просветни и црквени добротвор Старе Србије и једна од централних личности народног живота и националне свести

Друштво

20.12.2019 у 17:00

Да се кандило не угаси

Пет Срба који стално живе у Приштини и око сто педесет бивших житеља овог града, гостију и верника са разних страна окупило се јуче у храму Светог Николе. Већ двадесет година, без обзира на стање у којем се овај храм у центру Приштине налази, овде се слави слава и реже колач. Приштинским Србима је и на згаришту после 17. марта 2004. године било важно да, како кажу, не забораве Светог Николу, који се прославља и као градска слава и заштитник града. „Лепо је кад нам људи дођу. Радујемо се свакоме, али није лако кад се остане сам, а ми смо најчешће сами”, каже Милева Ковачевић из Приштине. Наслоњена на сто за продају свећа, гледа ко долази у њену цркву. Двориште и овај храм су нека врста острва где постоји слобода

Друштво

16.12.2019 у 22:55

И на најстрашнијем месту се може опстати ако има љубави

Девич – Испред је тешка метална рампа, около су колутови бодљикаве жице, замршени и нагомилани од многих додавања. Из металног контејнера излази полицајац, одмахује руком, што значи да се може ући у манастир Девич код Србице. Празник је. На манастирску славу је дошло око две хиљаде Срба. У протеклих тридесет година овде се није окупило толико света. Шта их је привукло у девичку пустињу? Зашто на њих није утицало опште мишљење да се у Дреницу не долази, да је опасно и небезбедно? „Ми смо овде одрасли”, каже Мирослав Стевић из Србице. Пет дана пре потписивања мировног споразума 1999. родитељи су га послали код ујака у централну Србију

Претходна Следећа

Почетна / Живојин Ракочевић

12.06.2026 у 18:02

Неуспешна продаја одмаралишта Рашка на Копаонику

12.06.2026 у 17:57

Вујић: Венецијанска комисија потврдила да је Србија унапредила сет правосудних закона

12.06.2026 у 17:51

Немања Протић остаје у Златибору

12.06.2026 у 17:48

Објављени подаци о америчком финансирању више од 120 биолабораторија широм света

12.06.2026 у 17:43

Аракчи: Мировни споразум САД и Ирана никада није био ближи

12.06.2026 у 17:40

Фејсбук, Месинџер и Инстаграм поново раде после прекида: решен технички проблем