Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Društvo

19.04.2020 u 22:00

Vaskrs utrnulog sveta

„Sada, kada treba da sačuvamo jedni druge i sebe same, naš narod protestuje, jer ne može da dođe u crkvu. Mi treba da se čuvamo kako crkva ne bi bila ta koja bi, sada, izazivala neko iskušenje. Niko nas ne može odvojiti od molitve u srcu i duši u svom domu”, rekla je igumanija Pećke Patrijaršije mati Haritina za Radio „Svetigoru” sa Cetinja. Pandemija virusa korona stavila je prostor Kosova i Metohije u gotovo savršenu izolaciju. Etnička izolovanost, strah od drugoga i formiranje geta već dvadeset godina postali su srpski način života i model opstanka. Dok hrišćanski svet i cela planeta dočekuju najusamljeniji Vaskrs u istoriji, Srbi na Kosovu i Metohiji su dvostruko usamljeniji. Kako je ovde bilo u prošlosti kada su se pojavljivale ovakve ili slične bolesti?

Politika

27.03.2020 u 20:20

Srbi na Kosovu u dvostrukoj izolaciji

Pravila na putu: ne idi nigde ako ne moraš, do detalja planiraj svaki svoj put i svaku mogućnost susreta, imaj uvek rezervni put, ako na putu imaš neki problem ili ti stane automobil, zoveš onog ko ti je fizički najbliži i čekaš kao da se ništa ne dešava. Kada nam se, pre nekoliko meseci, pokvario automobil na putu prema Pećkoj patrijaršiji, poznati muzičar dr Nele Karajlić bio je iznenađen jer je odmah pozvan Miloš Dimitrijević da dođe iz Goraždevca i da, pre svega, bude obavešten gde se trenutno nalazimo. Pravila u susretima: obilazi i ne primiči se ljudima, čekaj da govori onaj ko ti dolazi u susret, ne pitaj ako nije sigurno, ne prilazi grupama ljudi, kupuj kod onih koje poznaješ i po preporuci. Posebno je 1999. i do 2004. važilo pravilo: ne odgovaraj na pitanje koliko je sati.

Politika

24.03.2020 u 21:00

Bomba iznad života

Prvo je nastupio period mučne i duge tišine koja je izgledala kao postepeno gašenje života. Svi su počeli da se povlače i čekaju znakove najavljene katastrofe. Nestala je struja, čuo se reski zvuk odmotavanja selotejp trake. Poslednji „neodgovorni” pojedinci lepili su je preko svojih prozora da „spremno” dočekaju bombe i da se staklo ne raspadne od njihovog udara. Bleda svetlost je obasjala Prištinu, onda su stakla počela da drhte, zvukovi su se vratili, čuo zvuk prve bombe. Rat je počeo. „Prijatelju, ovo neće potrajati ni nedelju dana. Sve će se srediti, mi smo u Evropi”, ponavljao je istoričar Nikola Narančić i skretao razgovor na sasvim druge teme. Kako je vreme odmicalo, tako se ona svetlost od udara primicala velikom gradu iz pravca izletišta Grmije, sasvim jasno je gorelo brdo

Društvo

18.03.2020 u 21:00

Zašto ste ubili grad

Sve što su Srbi imali u duhovnom, nacionalnom i državnom životu pogođeno je direktno u srce u Pogromu 17. marta 2004. godine. Zajedno sa celim nasleđem pogođen je život koji 16 godina kasnije, protivno svedočanstvima, dokumentima, izveštajima i analizama i političkim rešenjima ne može da prebroji ožiljke i posledice razaranja. Sve što je pripadalo gradu i multietničnosti uništeno je u dva dana 17. i 18. marta 2004. Male gradske oaze u kojima su se zadržali Srbi nakon 1999. i minimum suživota, očišćene su do poslednjeg čoveka. Zgrada „Ju programa” u Prištini pretvorena je u crnu mrlju bivšeg grada

Društvo

08.03.2020 u 19:00

Svitanje Lovćena

Gračanica – Oslobodi se Crna Gora! A kad ćemo mi, kaže Dejan Krstić iz Gračanice. Posle dva meseca protesta, njihove snage i iznenađujuće žilavosti, većini u regionu, naročito uključujući one koji su ugroženi, čini se da je Crna Gora slobodna. „Ovi ljudi u litijama ne pristaju na društvo u kome su poniženi i označeni kao građani drugog reda. U stvari litije liče na pobunu robova, a da je reč o navodnoj slobodi veroispovesti, robovi se ne bi bunili, pre će biti da je ovaj zakon trebalo da označi potvrdu tog robovlasničkog prava”, smatra književnik iz Podgorice Radomir Uljarević.

Hronika

18.02.2020 u 19:19

Opušak odao Fljorima Ejupija

Na panju, na livadi pored magistralnog puta Podujevo–Kuršumlija, sedeo je Fljorim Ejupi. Pušio je i čekao autobus „Niš-ekspresa”. Kada je cigareta dogorela, opušak je ugurao u pukotinu na panju. Kada je autobus pristigao, on i njegova teroristička grupa digli su ga eksplozivom u vazduh. Odmah su se povukli bez traga, a iza njih je ostao onaj opušak. Odsečen je prednji deo autobusa, štrče metalni šiljci, a unutrašnjost je crna rupa ispunjena ostacima tela i stvarima putnika, mahom raseljenih osoba, koje su pod vojničkom pratnjom Kfora dolazili na zadušnice. „Prvo čega se sećam je mali Danilo, leži u travi, a okolo svuda raskomadana tela. Svaki put, na današnji dan, računam koliko bi Danilo imao godina”, kaže Gorica Šćepanović

Region

16.01.2020 u 22:55

Pravoslavlje je preživelo u Crnoj Gori

Jedan od najvećih skupova u istoriji Crne Gore održan je u nedelju, dvanaestog januara, a sasvim sigurno je to bio najveći neorganizovani skup u njenoj istoriji. Bez podrške vlasti i službi, bez kampanje, organizovanog prevoza, sendviča, dnevnica i obećanja, na podgoričke ulice slilo se između dvadeset pet i trideset hiljada ljudi. Posle sedamdeset pet godina različitih totalitarizama i njegovih nijansi, u Crnoj Gori se pojavio novi model otpora i jedno od novih rešenja za Srbe na postjugoslovenskom prostoru. To rešenje se može nazvati modelom četiri principa, jer su se na jednom mestu našli vera, nacionalna ideja, sloboda i demokratija.

Društvo

07.01.2020 u 21:55

Manastir Svetog Marka i milostivi čika Sima

Jedan dečak, siroče iz građanske bogate prizrenske kuće ostavio je svoj dom i otišao u Manastir Svetog Marka iznad sela Koriša. Bio je vršnjak Prvog srpskog ustanka, čije su posledice i turski progon doprineli ranoj smrti njegovog oca. Majka je umrla, a on je otišao svome starijem bratu igumanu, školovao se, počeo velike poslove od Odese, Kijeva, Carigrada i Beograda. Prizrenci su ga po bratu, igumanu Aksentiju, prozvali Igumanov. Pod tim nadimkom su ga i tražili u Odesi, pa je on svom imenu Sima Andrejević tamo dodao i nadimak Igumanov. Taj dečak postao je najveći prosvetni i crkveni dobrotvor Stare Srbije i jedna od centralnih ličnosti narodnog života i nacionalne svesti

Društvo

20.12.2019 u 17:00

Da se kandilo ne ugasi

Pet Srba koji stalno žive u Prištini i oko sto pedeset bivših žitelja ovog grada, gostiju i vernika sa raznih strana okupilo se juče u hramu Svetog Nikole. Već dvadeset godina, bez obzira na stanje u kojem se ovaj hram u centru Prištine nalazi, ovde se slavi slava i reže kolač. Prištinskim Srbima je i na zgarištu posle 17. marta 2004. godine bilo važno da, kako kažu, ne zaborave Svetog Nikolu, koji se proslavlja i kao gradska slava i zaštitnik grada. „Lepo je kad nam ljudi dođu. Radujemo se svakome, ali nije lako kad se ostane sam, a mi smo najčešće sami”, kaže Mileva Kovačević iz Prištine. Naslonjena na sto za prodaju sveća, gleda ko dolazi u njenu crkvu. Dvorište i ovaj hram su neka vrsta ostrva gde postoji sloboda

Društvo

16.12.2019 u 22:55

I na najstrašnijem mestu se može opstati ako ima ljubavi

Devič – Ispred je teška metalna rampa, okolo su kolutovi bodljikave žice, zamršeni i nagomilani od mnogih dodavanja. Iz metalnog kontejnera izlazi policajac, odmahuje rukom, što znači da se može ući u manastir Devič kod Srbice. Praznik je. Na manastirsku slavu je došlo oko dve hiljade Srba. U proteklih trideset godina ovde se nije okupilo toliko sveta. Šta ih je privuklo u devičku pustinju? Zašto na njih nije uticalo opšte mišljenje da se u Drenicu ne dolazi, da je opasno i nebezbedno? „Mi smo ovde odrasli”, kaže Miroslav Stević iz Srbice. Pet dana pre potpisivanja mirovnog sporazuma 1999. roditelji su ga poslali kod ujaka u centralnu Srbiju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Živojin Rakočević