Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.38
102.77	103.39	103.08
126.91	127.67	127.29

Колумнисти

18.10.2017 у 08:50

Култура заборављања или забрањено знање?

*Социолошкиња, научна саветница, Институт за криминолошка и социолошка истраживања ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

20.09.2017 у 10:00

Роботизација и робовизација

Научна саветница, Институт за криминолошка и социолошка истраживања ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

23.08.2017 у 09:00

Српски идентитет у 21. веку. Да ли је могуће ново разумевање заједништва

Научна саветница, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

26.07.2017 у 08:00

Феминизам у Србији: светлост на крају тунела

Када сам пре више месеци прихватила понуду да имам једном месечно своју колумну у „Политици“ у рубрици „Погледи“, била сам амбивалентна. „Политику“ повремено читам, највише суботом, и по правилу са закашњењем. Праћење дневних догађаја омета управо оно што желим да радим, а то је да ствари посматрам и анализирам на дубљем нивоу, нивоу друштвених структура и дубоких друштвених процеса и бавим се оним за шта сам и квалификована – социологијом. Стварна и лажна догађаност (спиновање) ометају видик. Исувише велика „информисаност“ ствара незнање. Задатак ми није био лак, јер је подразумевао својеврсно превођење од оног на чему је мој актуелни истраживачки и теоријски фокус, на језик, дискурс и свакодневицу Србије. Понуду сам ипак прихватила, из два разлога. Прво, зато што ми је стало до

Колумнисти

28.06.2017 у 08:00

Бунике и зјале: распад институција

Не треба да читате новине да бисте знали да су институције урушене. У ствари, обрнуто, ако их читате, можда и нећете схватити од општег глиба скандала, надмености, неукуса и манипулације. Али, зато они „нормални људи“, наши рођаци, пријатељи, комшије, изговарају у очају, неколико пута на дан, исту реченицу: „ништа више не функционише“. Живот је постао и непријатан, и неправедан, и прекомпликован, и многи се осећају усамљено и незаштићено у борби са великом немани која стоји испред њих, као комбинација несавладиве бирократије, бахатости, ароганције и незнања. Грађани постају све мањи, а та неман све већа, не могу јој се сагледати ни почетак ни крај. Осећај беспомоћности расте пропорционално са растом тог неухватљивог пенастог облика који нам заклања сунце и видик и који представља неку

Колумнисти

31.05.2017 у 08:58

Југославија у Србији – крађа историје

Не волим историју. Волим будућност и не мислим да закопавање у историју омогућује паметнију будућност. Напротив, будућност је ствар избора, слободе, а не једноставна последица већ учињеног. Чак и сама прошлост може да се тумачи као систем избора који су могли да буду другачији. Однос слободне воље и детерминизма остаје заувек отворено питање јер је тај однос увек и контекстуализован и увремењен. Оно што је потребно научити из историје је управо то – слободна воља као избор између различитих могућности и акумулација последица тог избора, могу да воде у рај или у пакао. На томе почива одговорност друштвених актера за „прављење“ историје. Али, ми овде, историју користимо за друге сврхе. Свеприсутна тривијализација историје служи да се одбране веома различите идеолошке позиције. Највише од

Колумнисти

03.05.2017 у 08:00

Утопија или неизбежност: основни приход за све?

Први мај је поново ставио на дневни ред оно што у ствари и не силази с дневног реда, а то је питање запослености, дневница, услова рада. Срећом, синдикати су све гласнији у исказивању отпора према „ропском раду“. Колико су моћни сасвим је друго питање. Али, оно што дефинише круг њихове моћи или немоћи није само постојећа дистрибуција моћи, већ је то и визија, или недостатак визије. Одустајање од визије је властито онемоћавање. Владајући јавни дискурс је јако сужен и намерно сведен на минимализам: минималне плате, минимални услови, минимално померање напред, минимално уздизање главе... Прихватајући га, и синдикати и становништво у целини, прихаватају своју немоћ и троше велику енергију за минимална померања, која пре свега имају симболички карактер и често су изругивање здравом разуму. А

Колумнисти

05.04.2017 у 08:00

Пролеће које то јесте

Једна моја дугогодишња саборкиња у борби за демократску Србију написала је у изборном дану на свом ФБ профилу: „Mоја домовина можда јесте сиромашна, на моменте врло тужна и малодушна, понекад ескапистична, али је човечна и часна, уљудна и грађанска и ја је волим баш такву каква јесте.“ Ово је написала после обиласка Србије у кампањи најважнијег противкандидата. Нико, а поготову не статистичари, не могу да оповргну да је већинска Србија управо оваква, гореописана. Наметнут нам је модел Србије који представљају ријалити програми, извештавање о криминалу и насиљу. У таквом моделу нема места ни за шта, осим за страх и осећање беспомоћности. Оно што медији форсирају, људи одбацују с гнушањем, али схватају да живе под својеврсном окупацијом. И прилагођавају се, примењујући ону формулу „гласаћу

Колумнисти

09.03.2017 у 08:00

Чија су деца? Заплети популационе политике

Пре двадесетак година написала сам књигу у којој сам доказивала да је немогуће из демографске перспективе објаснити низак наталитет, јер се објашњење налази на другој страни. На оној страни која родитеље, мајке и очеве, посматра из перспективе њихових стварних живота, као појединке и појединце који имају своје властите разлоге да буду или не буду родитељи. Јер, децу не рађају нације, нити доносе роде, већ их рађају мајке, и то је чињеница коју треба уважавати и 8. марта, али и током целе године! Занимљиво је, међутим, да овакав рационалан приступ није увек био мањински и „непатриотски“, пре се ради о аномалији у коју је упало српско друштво од Милошевића до данас. Можда зато треба подсетити да је истраживање с почетка текста рађено унутар пројекта САНУ којим је руководио академик Милош

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Марина Благојевић Хјусон