Пролеће које то јесте

Једна моја дугогодишња саборкиња у борби за демократску Србију написала је у изборном дану на свом ФБ профилу: „Mоја домовина можда јесте сиромашна, на моменте врло тужна и малодушна, понекад ескапистична, али је човечна и часна, уљудна и грађанска и ја је волим баш такву каква јесте.“ Ово је написала после обиласка Србије у кампањи најважнијег противкандидата. Нико, а поготову не статистичари, не могу да оповргну да је већинска Србија управо оваква, гореописана. Наметнут нам је модел Србије који представљају ријалити програми, извештавање о криминалу и насиљу. У таквом моделу нема места ни за шта, осим за страх и осећање беспомоћности. Оно што медији форсирају, људи одбацују с гнушањем, али схватају да живе под својеврсном окупацијом. И прилагођавају се, примењујући ону формулу „гласаћу за тебе, када победиш“.

Научна саветница, Институт за социолошка и криминолошка истраживања, Београд

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ