Сећање на спасавање оборених авијатичара

Горњи Милановац – Навршило се 65 година од августа 1944, када је први транспортер Ц-47 („дакота”) узлетео са импровизованог аеродрома на Галовића брду у селу Прањани, односећи групу савезничких авијатичара чије су бомбардере Немци оборили над Србијом. Годишњица је обележена јуче полагањем венаца на споменик, постављен 2004. године, на месту некадашњег аеродрома; учинили су то Џенифер Браш, отправница послова америчке амбасаде у Београду, бригадни генерал Ранко Живак, командант ваздухопловних снага Србије, као и представници општинске власти и организација Равногорског покрета.

– Данас славимо више од успомене на операцију спасавања авијатичара, оживљавамо сећање на савезнике у борби против фашизма. Изражавам захвалност америчког народа људима овог краја и Србије за храброст, патриотизам и хуманизам који су том приликом испољили. Односи САД и ваше земље су све бољи, везе све чвршће, и ми смо оптимисти када је реч о будућој позицији Србије у Европи – рекла је Џенифер Браш.

Међу малобројним још живим учесницима операције „Халијард” је и Добривоје Зимоњић (88) из драгачевског села Горичани. Као припадник четничког покрета, био је у обезбеђењу на Галовића брду. Дошао је и сада на обележавање 65. годишњице и за „Политику” изнео понешто од својих сећања:

– У мојим Горичанима је било више кућа које су чувале и храниле оборене пилоте све до испраћаја у Прањане. У кући мога оца Богића су била четворица, било их је и код стрица Војимира, па у кућама Јоксима Ружичића, Сретена Стевановића и у другима. Док су се укрцавали савезнички авијатичари у „дакоте”, небо над Галовића брдом је било препуно ловачких авиона који су, потом, транспортере са пилотима пратили све до Барија.

Аеродром са земљаном узлетно-слетном пистом су, у сарадњи са америчком Службом за стратешке послове и по наредби Драже Михаиловића, на Галовића брду направили сељаци да би се извела операција „Халијард”. Био је то својеврсни ваздушни мост Прањани–Бари, започет 10. августа, а трајао је све до децембра. За то време је око 500 савезничких пилота, навигатора и другог летачког особља (говори се и о прецизној бројци од 513), углавном припадника 15. корпуса ваздухопловних снага САД, стигло својим кућама. Њихови авиони су, иначе, обарани над Југославијом по повратку са бомбардовања петролејских постројења у Плоештију у Румунији које су користили нацисти.

Оборене посаде су, у највећем броју, на свом подручју спасавали четници, али неке су спасили и допремили у Прањане и партизани са територија које су тада биле под њиховом контролом. Четницима је припао крај подухвата: градња аеродрома и помоћ око безбедности авијатичара до њиховог одласка.

У поподневним часовима је, у Музеју рудничко-таковског краја, отворена изложба фотографија које приказују поједине детаље у изградњи аеродрома, америчке ваздухопловце уочи и током евакуације за Италију и њихове домаћине, Дражу Михаиловића, његове четнике и сељаке Прањана и околине. Приказан је и краћи филм у којем Клер Мазгров, члан посаде једног авиона Б-24, и други спасени пилоти, сада већ у поодмаклим годинама, евоцирају успомене на догађај и изражавају велику захвалност српском народу за своје избављење. Филм је коментарисао потпуковник Џон Капело, ваздухопловни аташе при америчкој амбасади. Рекао је да је, 10. августа 1944. године, са Галовића брда, 18 „дакота” превезло у Италију 312 спасених ваздухопловаца. Слични сабирни центри са аеродромима су још били у Коцељеви и Бољанићу код Добоја. Укупно је превезено тих дана, тврди Капело, више од 600 авијатичара, највише Американаца, али и Енглеза, Француза и Руса који су се падобранима спасавали из погођених ваздухоплова.

Б. Ломовић