Брисање политичких пресуда

На рочишту одржаном 9. априла ове године, унуку Драгослава Драже Михаиловића уручена је копија дискете на којој се налази целокупна документација коју је прибавио Окружни суд по подношењу захтева за рехабилитацију војног министра у Краљевини Југославији. С обзиром на то да је документација изузетно обимна, унуку некадашњег четничког војводе, иначе подносиоца захтева, остављено је време да се са њом упозна после чега ће судско веће заказати термин рочишта.

Да би прикупио сву потребну документацију за почетак поступка рехабилитације која је изазвала велику пажњу, суд се 26. јануара 2007. године, непуних два месеца пошто је Михаиловићев унук поднео захтев, обратио Историјском архиву. Из ове установе, суду је достављено обавештења да не поседује тражену документацију. У „истраживачком походу”, суд се потом обратио Војном архиву који му је, недуго потом, доставио дискету на којој се налази 6.500 страна судских списа и доказа. Од тада је суд у више наврата позивао Војислава Михаиловића да преузме копију дискете. Сви позиви, међутим, враћали су се као неуручени. Последњи позив унуку четничког војводе упућен је преко судског достављача.

Законом о рехабилитацији, уређена је рехабилитација лица која су са и без судске или административне одлуке лишена, из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе или неких других права од 6. априла 1941. године до дана ступања на снагу овог закона, а имали су пребивалиште на територији Републике Србије. Захтев за рехабилитацију може да поднесе свако заинтересовано физичко или правно лице, а право на његово подношење не застарева. Поступак рехабилитације и прибављање доказа ослобођено је свих такси и трошкова. Рехабилитована особа се, према закону, сматра неосуђиваном, а право на накнаду штете и право на повраћај конфисковане имовине биће уређено посебним захтевом.

– Захтев за рехабилитацију подноси се окружном суду према месту пребивалишта, односно седишту подносиоца захтева или месту где је извршен прогон или неправда. Захтев садржи податке особе чија се рехабилитација предлаже и доказе о оправданости захтева. Уколико подносилац захтева није у могућности да поднесе доказе о оправданости захтева, онда се уз овај документ подноси опис прогона или насиља са подацима који могу да послуже за ближу идентификацију жртве и догађаја. У таквим ситуацијама суд, пре одлучивања о захтеву, прибавља потребна документа и податке од надлежних органа и организација, који су дужни да их доставе у року од 60 дана – наводи Рамићева.

Образложеним решењем суд усваја или одбија захтев за рехабилитацију. Решењем којим усваја захтев за рехабилитацију, суд утврђује да је одлука која је била донета против рехабилитоване особе ништава од тренутка њеног доношења, као и да су ништаве правне последице, укључујући и казну конфискације имовине. Рехабилитована особа, сматра се не осуђиваном. Уколико, међутим, у конкретном случају, судска или административна одлука није ни била донета, суд у решењу којим се усваја захтев за рехабилитацију, утврђује да је рехабилитована особа била жртва прогона и насиља из политичких или идеолошких разлога. На решење о одбијању захтева може да се изјави жалба Врховном суду Србије и то у року од 30 дана од дана пријема решења.

Министарство правде, по службеној дужности, сваког месеца објављује имена и податке о рехабилитованим особама у „Службеном гласнику” Републике Србије

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Документација уз захтев

Окружном суду у Београду до 31. марта ове године поднет је 751 захтев за рехабилитацију. Од 387 решених захтева 200 је усвојено. Суд поступа по свим поднетим захтевима, међутим, проблем представља то што овај предлог често не прати потребна документација и докази о његовој оправданости. Документацију која недостаје, суд прибавља по службеној дужности, па се тим поводом најчешће обраћа Безбедносноинформативној агенцији, Архиву Србије и Војном архиву. Подношење потребне документације уз захтев свакако би убрзало поступак одлучивања – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

-----------------------------------------------------------

Рехабилитација познатих

• Борислав Пекић, истакнути књижевник

• Жанка Стокић, глумица

• Андрија Хебранг, високи политички званичник Хрватске и Југославије током и после Другог светског рата

• Слободан Јовановић, један од водећих српских правника и интелектуалаца

• Момчило Нинчић, некадашњи министар иностраних послова у избегличкој Влади Краљевине Југославије

• Драгослав Михаиловић, књижевник

• Ђока Дунђерски, војвођански индустријалац и велепоседник

• Антон Шустер, лимар на двору Карађорђевића, кога су партизани стрељали у јесен 1944. године