Година странаца

БАЛЕТ
На нашој играчкој сцени у 2007. години игру су водили странци. Пре свега се то односи на кореографе и њихове креације што су нам долазиле и са Истока и са Запада. Ауторски рукописи разни, а плесна панорама живописнија у земљи у којој је уметничка игра практично сведена на њена два највећа града.
Ову годишњу ретроспективу започињемо тамо где се родио балет у Србији, у београдском Народном позоришту, које је својој публици приложило две премијере.

Пред крај пролећа гледали смо "Јесење цвеће", које је потписао француски кореографски (и брачни) тандем Мари-Клод Пјетрагала - Жилијен Деруо, а те исте јунске вечери, на исту ову сцену, вратио се "Кавез" Лидије Пилипенко, обновљен за нову играчку генерацију у нашем старом театру. Друга премијера је новембарски "Дон Кихот", дело из такозваног гвозденог класичног репертоара, које је на београдску сцену поставио Владимир Васиљев, један од највећих руских играча 20. века. Слична прича десила се у Балету новосадског СНП. Опет две премијере и опет страни кореографи: у марту "Ромео и Јулија" Сергеја Прокофјева, креација госта из Мађарске Иштвана Херцога, и у овој текућој сезони "ОСМЕХ УМА - Чини ми се да ми недостаје дрво...", бугарске кореографкиње Галине Борисове.

Београдски театри као да показују све више расположења да своје гледаоце повремено изненаде сопственом играчком продукцијом или да барем угосте туђе. У томе се посебно истиче БДП. На сценама театра на Црвеном крсту, не само што већ четири пролећа гледамо дефиле представа са Београдског фестивала игре, већ се ту повремено десе и домаћи играчки радови, попут априлске премијере "Handle with great care", аутора Далије Аћин. Истог месеца и једна значајна репертоарска "новост" у кући мјузикла - Позоришту на Теразијама. Зове се "La Capinera" и премијером овог плесног комада позната балерина Ашхен Атаљанц обележила је својих 20 година на сцени. Италијанском кореографу Микелеу Мероли ова представа донела је нашу најпрестижнију награду на пољу игре - "Димитрије Парлић".

Од плесне "суше", због објективно скромне домаће продукције, спасавају нас већ етаблирани београдски фестивали, који не пате од мањка публике и, наравно, повремени добри гости из света што нас походе и мимо фестивалских календара. Међу догађајима године по правилу су отварање и затварање Београдског фестивала игре, у Сава центру. У години на измаку то задовољство приуштили су нам чувена холандска компанија NDT, са комадима Јиржија Килијана и тандема Лајтфут - Леон, и шведски Кулберг Балет, са кореографијама такође изузетних Матса Ека и Јохана Ингера. Као посебан фестивалски програм у Мадленијануму је представљен пројекат "Килијан Балкану". Асистенти славног кореографа приближили су његово дело младим играчима из Србије и суседства, а на јесен се исто играчко јато поново окупило и запутило на турнеју: Нови Сад - Ријека - Скопље - Софија.

Лепо расте и Фестивал кореографских минијатура под кровом Народног позоришта, па се после читаве деценије проведене у малој сали "Раша Плаовић" преселио на Велику сцену. На 11. фестивалу убедљиво је тријумфовала Дуња Јоцић, са минијатуром "Без цвећа, молим". Био је то кореографски деби као из снова ове младе Београђанке чија је играчка адреса: компанија Клуб Гај&Рони, Гронинген, Холандија. Иначе, Гај је - Вајцман, а Рони - Хавер. Пред нашом публиком они су се веома добро показали као кореографи вишеструко награђиване новосадске представе "Језик зидова". У овој фестивалској причи незаобилазан је и чин отварања 41. Битефа и прво представљање у Београду чувене израелске трупе Батшева. Да не прескочимо и ово: на истом месту, у Сава центру, недавно смо гледали програм "Суперзвезде руског балета". Ови гости заиста су то и били!