„Бања” за лечење немара

Панчево – Крај малог видно запуштеног базена у кукурузиштима крај Омољице чиновници Месне заједнице поболи су таблу са упозорењем да је забрањено купање у „бањи“, а забрану је оснажило и особље локалне амбуланте које је на клупи крај базена захефтало папир на којем стоји да се купање забрањује „због појаве инфекције“. Тако се бројним купалиштима у Панчеву и околини – чије су воде, налазом стручњака панчевачког Завода за јавно здравље, неподобне за летња опуштања – придружила и омољичка „бања“.

Да не буде забуне, реч „бања“ овде није стављена под наводнике зато што се ради о пуком народном веровању да вода из артеског бунара у кукурузишту нешто лечи – лековитост ове воде је несумњива, наводници су због изгледа „лечилишта“ које, ни 41 годину пошто је откривено, нико није нашао за сходно да уреди бар толико да му не приличи епитет срамотно запуштеног.

Омољичка „бања“ настала је 1968. године када је на овом месту „Нафтагас“ покушао на дубини од преко 800 метара да нађе нафту. Вода која је покуљала уместо нафте, претпоставља се, долази са дубине од око 650 метара, а 1999. два професора и један магистар потписали су налаз Института за рехабилитацију из Београда у којем стоји да вода спада у минералне и лековите и да би се могла користити за лечење гастроинтестиналних и реуматских обољења и за рехабилитацију после ортопедских повреда. Температура јој је 30,5 степени. Анализу је платила општинска управа.

(/slika2)Осим неколико неиспуњених обећања, то је углавном све што је општина, односно сада град Панчево учинио да се вода користи на ползу народа. Мештани, који су сазнали и пре званичних анализа о лековитости воде, доносили су од кућа металну бурад до артеског бунара, пунили их водом и „бањали се“. Онда је село изградило базен од четири квадратна метра (?!), да би 1994. од добровољних прилога Омољичана и уз помоћ Рафинерије Панчево био изграђен већи базен, од 32 метра квадратна, у којем се тискало увек бар десетак оних који су овде тражили лека.

Сава Мијатовић, виши референт у Месној канцеларији Омољица, каже да је село издвојило ове године 300.000 динара да мало уреди „бању“, али за оно што је годинама било запуштено, то није довољно. Месна заједница је покушала да протури пројекат уређења „бање“ кроз НИП, али је надлежна општинска комисија, пре но што је предлог стигао у Београд, предлог стопирала.

И, најзад, догодило се оно што је морало. У само четири дана овог месеца у локалну амбуланту јавило се 14 особа са јасним знацима „контактног дерматитиса“. Заједничко оболелима је било да су се купали у омољичкој „бањи“.

Др Јелена Марић, шеф одсека за хигијену воде у панчевачком Заводу за јавно здравље, каже за „Политику“ да је у узорцима узетим из базена 8. августа пронађено више врста патогених бактерија, а међу њима и врло незгодна ешерихија коли, која указује на фекално загађење базена. Вода базена „бање“ није раније испитивана, јер, кажу, нико то није тражио. А није тражио јер анализа мора да се плати. Налог да се узму узорци наложио је овога пута панчевачки Секретаријат за заштиту животне средине, тек пошто је пријаву, због појаве заразе, поднео један градски одборник.

Мијатовић каже да су се Омољичани не толико због резултата анализе, већ због кожних обољења суседа који су се купали у базену „бање“, уплашили и не користе купке. Воду са артеског бунара, пак, доносе и даље канистерима и пију. Нико им није рекао да је то забрањено иако је последња анализа воде на изворишту обављена пре десет година.

Миодраг Шашић