Страх од Америке

Од нашег дописника
Вашингтон, 17. августа – Упркос противљењу околних земаља, Вашингтон је окончао преговоре са Колумбијом о употреби седам војних база на њеној територији, чиме ће надокнадити губитак гостопримства у суседном Еквадору. По уговору потписаном пре десет година, амерички војни авиони су ради надзора наркотрафикантских путева могли да узлећу са аеродрома у Манти, на истоку Еквадора, и да слећу на њега. Председник Еквадора Рафаел Кореа није, међутим, вољан да обнови овај уговор са Пентагоном који истиче у новембру.

По усаглашеном тексту уговора са новим партнером, Американци ће следећих десет година моћи да за слетање и полетање својих авиона користе најмање седам војних база у Колумбији, која се сматра најчвршћим савезником САД у латиноамеричком региону. За договорене услуге, Богота од Вашингтона добија 40 милиона долара у кешу. Америка ће такође обучавати и опремати колумбијске јединице за борбу против наркотрафиканата. У Пентагону тврде како ће војна сарадња бити „потпуно транспарентна“ и позивају остале земље у региону да се придруже заједничком напору у борби против наркомафије. У војним круговима америчке престонице такође се истиче да ће број америчких војника са службом у Колумбији са садашњих 250 до краја године нарасти на 400.

Чавес укинуо увоз из Колумбије

Председник Венецуеле Уго Чавес замрзнуо је односе са суседном Колумбијом због нових америчких војних база, јер сматра да „империјални ратни ветрови опет дувају латиноамеричким континентом“. Из Каракаса је поручио да обуставља испоруку нафте суседној Колумбији по нижим ценама. Венецуела ће од сада увозити намирнице, аутомобиле и теретна возила из Аргентине уместо, као до сада, из суседне Колумбије. „Нека вам јефтину нафту шаље Обама”, поручио је један Чавесов функционер колумбијском председнику Алвару Урибеу.

У свом редовном недељном ТВ програму Чавес се обрушио на „политику империје, која хоће да раздвоји и завади народе Латинске Америке“. „У случају Венецуеле и Колумбије, нажалост, у томе су и успели”, додао је председник Венецуеле.

Имунитет за Американце

За разлику од америчких, колумбијски медији баве се питањем правног имунитета за америчке војнике који ће бити стационирани у Колумбији. Хаиме Бермудес, колумбијски министар спољних послова, рекао је за „Ел колумбијано“ да ће се имунитет односити само на америчке војнике, а не и на „друго особље које је ту под уговором“. У случају злочина, Американцима ће се судити у судовима који ће бити организовани у америчким конзулатима и амбасади. На захтев Боготе, амерички војници, оптужени за злочине почињене на територији земље домаћина, моћи ће да се, уз сагласност Вашингтона, гоне и пред колумбијским правосуђем, тврде званичници у Боготи. Јавност је, међутим, узнемирена због непрецизних термина и квалификација. Конгрес је ових дана блокирао исповест једне Колумбијке коју је силовао амерички војник.

Тензија се подгрева и медијским ратом. Латиноамерички аналитичари подељени су на оне који сматрају да је Чавесово противљење прерасло у антиамеричку параноју, али је више оних који не верују да америчка војска заиста има за циљ уништење наркомафије.

Како подсећа Антонио Кабаљеро у часопису „Семана“ (Богота), „где год су амерички војници дошли да сузбију тероризам и наркомафију, ту је трговина дрогом процветала“. „Да им је циљ да пресрећу товаре дроге, могли су то да ураде и на својим обалама, где су много боље опремљени”, додаје Кабаљеро. Он упозорава колумбијску владу да се не заварава кад у „империји види пријатеља“. „И ирански шах и Мобуту веровали су у пријатељство са Вашингтоном, па и сам Садам Хусеин, када му је оданде стигло оружје за рат са Ираном. Био је то рат који је однео милионе жртава у обе земље. Чавес је само реалиста, а никако параноик”, закључује колумбијски аналитичар. Други, пак, сматрају да би и Чавес требало да изађе пред јавност и да тачно каже колико је оружја увезао из Русије и шта подразумевају његови уговори са Ираном. Обе стране у овој полемици сагласне су да се опасно нагомилава оружје у региону који је тренутно запостављен због знатно акутнијих ратишта у Авганистану и Ираку.

Зорана Шуваковић