ПДВ поделио привреднике

На адресу Канцеларије Међународног монетарног фонда у Београду јуче је стигао допис у коме се, између осталог, предлаже да се порез на додату вредност (ПДВ) у Србији повећа за један одсто. Да изненађење буде веће, није га потписала министарка финансија Диана Драгутиновић, већ привредници Асоцијације малих и средњих предузећа и Уније произвођача текстила, коже и обуће.

И док се њихове колеге из Привредне коморе Србије свим силама упињу да објасне како би повећање овог намета био додатни терет привреди, чак 146.000 послодаваца у чијим фирмама ради 450.000 људи тражи потпуно супротно, молећи при том представнике ММФ-а да у скорашњим преговорима са владом изнесу њихов захтев. Да није сишао с ума кад је на адресу ММФ-а послао овакав допис, Милан Кнежевић, први човек овог удружења, објашњава речима:

Није тачно да повећање ПДВ-а угрожава привреду, јер то је намет који не иде на терет произвођача, већ купца, објашњава наш саговорник.

Да ли то значи да ће роба после примене ове мере поскупети, питали смо.

– Не. Спремни смо да потпишемо договор са владом да нећемо повећавати цене, нити отпуштати раднике. Циљ нам је да се смањи црно тржиште у коме се годишње обави нелегалан промет од око 10 милијарди евра, због чега је прилив средстава у државну касу умањен за око две милијарде евра – истиче Кнежевић.

Кнежевићеве колеге привредници тврде супротно, објашњавајући да би повећање пореза проширило сиву зону пословања. На питање како се њему, као привреднику, исплати мера коју предлаже, Кнежевић каже:

– Поента је у томе да ми предлажемо пакет мера којим ће се смањити црно тржиште, а да смо заузврат спремни да поднесемо терет повећања ПДВ-а. Ако влада усвоји оно што сугеришемо, тражња за нашим производима ће бити повећана 50 одсто – убеђен је Кнежевић.

Он додаје да би се, применом ових мера, за само три до шест месеци у државну касу слило око 300 милиона евра, али и омогућило законито пословање привредних субјеката. Такође, отворио би се простор за нове инвестиције и запошљавање, али би се и прекинули сви негативни трендови који тренутно доминирају у српској привреди.

(/slika2)Чланови ове асоцијације на састанку са премијером и представницима Министарства финансија и економије одржаном у другој половини јула тражили су да се 8.000 комисионих продаја пререгиструје у самосталне трговинске радње, чиме би се аутоматски смањио број оних који раде на црно и самим тим обављају нелегалан промет од око 700 милиона евра.

Представници асоцијације од владе захтевају и да се поспеши ефикасност рада царинске службе. Како су навели, централизацијом и ригидном контролом јавних набавки може сеповећати прилив у буџет и до 200 милиона евра. Тренутно порез не плаћају целе привредне групације и услужне делатности, као што су зубари, лекари, адвокати, таксисти и грађевинари, подсећају у овој асоцијацији.

–Уколико влада буде спровела ове мере, а обећала је, спремни смо да предложимо повећање ПДВ-а за један одсто – објашњава Кнежевић и додаје да у супротном следи колапс привреде.

И Привредна комора Србије ће, како је најављено, ових дана влади проследити предлог монетарних и фискалних мера, сачињен на основу анкете спроведене међу привредницима о ефектима досадашњих владиних потеза за ублажавање кризе. Уз очекивање да ће ускоро бити у прилици да са економским властима поразговарају очи у очи.

На листи конкретних мера које привреда, окупљена под капом Коморе, предлаже, а до које је „Политика” јуче дошла, очекивано нема већих пореза. Напротив, претходних дана из Коморе је јавности предочен захтев за смањење оптерећења пословања – ПДВ за један до један и по одсто, пореза на зараде са 63 на 50 и пореза на добит са 10 на осам процената.

На списку коморе је и предлог да се постепено смањи обавеза држања дела девизне резерве у динарима у складу са стањем динарске и девизне ликвидности банака и кретања на девизном тржишту, односно да се омогући банкама да обрачунату динарску обавезну резерву издвајају у динарима, а девизну у девизама.

Очекује се и да монетарне власти наставе са снижавањем референтне каматне стопе НБС како би се створили услови за обарање камата за међубанкарске позајмице и снижавање динарске активне каматне стопе банака, с тим да она остане реално позитивна.

Уз то, по мишљењу привредника, ваља размотрити могућност увођења гаранција за међубанкарске позајмице, како би се повратило поверење између банака и створили услови за снижавање каматне стопе на ове позајмице. Ова мера, процењују привредници, позитивно би се одразила на стабилност банкарског сектора и укупну финансијску стабилност.

Привредницима би од користи био репрограм дужницима који своје обавезе према банци измирују благовремено или касне, али не више од деведесет дана, уместо садашњих шездесет.

Како их сем раздуживања мучи и несташица свежег новца под повољнијим условима, привреда предлаже и увођење нове кредитне линије за трајна обртна средства с роком отплате до три године, уз грејс-период од најмање шест месеци. Сугеришу и да се преиспита могућност преусмеравања дела субвенционисаних инвестиционих кредита (који се не користе) у кредите за трајна обртна средства.

Помогла би им и могућност компензације обавеза предузећа по основу пореза и доприноса са потраживањима од државе, односно буџетских корисника и одобравања гаранције Републике Србије за кредите које узимају предузећа којима је држава дужник.

Након уочених нелогичности у примени до сада предузетих мера, један од предлога јесте да се приликом одобравањасубвенционисанихкредитаизмениначинобрачунапросечнезапослености, такодасеуобрачуннеукључујусезонскирадници.

Комора предочава влади да је неопходна боља организованост и бржа и ефикаснија реализација свих припремних радњи, укључујући и израду и одобравање инфраструктурних пројеката како би се ефикасније повлачила средстава од међународних финансијских институција.

Весна Јеличић
Аница Николић