Неуспех САД

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. децембра – Убиство Беназир Буто је трагичан догађај који уноси нове драматичне неизвесности у живот њене земље и југа Азије, а уједно означава и неуспех америчког аранжмана за "преуређивање Пакистана". Уместо, у Вашингтону замишљеног, политичког "брака" у врху Исламабада, пројектоване демократизације и стабилизације, Пакистан је запао у нови кошмар за који Бела кућа тек треба да потражи "одговарајући приступ", истичу, такође, овдашњи специјалисти и медији. Разорени су деликатни дипломатски напори администрације Џорџа Буша и њен утицај на унутрашње ствари Пакистана се додатно смањује, констатује "Њујорк тајмс". Зашто, подробно обавештава "Вашингтон пост".

Буто је одлуку за повратак у Пакистан (18. октобра) донела у телефонском разговору са шефицом америчке дипломатије Кондолизом Рајс, само недељу дана раније, тврди престонични дневник. Уз позивање на обавештене изворе по којима је повратак Бутове био резултат "тајне дипломатије која је потрајала годину и по".

Из опсежне анализе у "Посту", као и акцентима у другим медијима, произлази да су САД планирале да се успостави "сувлашће" између Бутове, као претпостављеног премијера у складу с предвиђањима резултата на изборима заказаним за 8. јануар, и председника Первеза Мушарафа. У том правцу најпре је, средином прошле године, посредовао помоћник државног секретара Ричард Баучер путујући између Мушарафовог седишта у Исламабаду и боравишта Бутове у Лондону и Дубаију где су се двоје пакистанских лидера касније два пута и срели.

Кључни тренуци су по Буто, према "Посту" били прошлог августа кад је три недеље боравила у САД, као и кад је опет дошла следећег месеца да се увери у одавде обећану помоћ. Чинило се да је аранжман комплетиран тог септембра у коме је заменик Рајсове и бивши шеф свих обавештајних америчких служби Џон Негропонте боравио у Исламабаду. "Тада је донео поруку Мушарафу да ће САД бити уз њега али да је потребно да његова владавина добије демократску фасаду, за шта је најбољи лик Беназир Буто", изјавио је Брус Рајдел, некадашњи функционер ЦИА и члан Националног савета за безбедност а сада сарадник у Институту Брукингсу.

Приклештен да прихвати или њу или такође бившег премијера Наваза Шарифа (кога је свргао пучем 1999. године) Мушараф је изабрао Бутову "као мање зло". Али њу је снашло највеће зло.

Није ли с пропашћу америчког аранжмана "одзвонило и Мушарафу"? Одговор није јединствен: поједини експерти кажу да је "готов", други сматрају да ће га Америка ојачати као јединог, бар засад, поузданог партнера који јој је гарант за најважније да пакистанско нуклеарно оружје неће пасти у руке терориста, Ал Каиде, талибана…

Најбоље би било, слажу се овдашњи стратези, да се Пакистан "стабилизује и настави путем ка демократији". Али, тренутно су смањене шансе и за стабилизацију и за демократизацију. "Пост" у уводнику упозорава да би "највећи добитници у смрти Беназир Буто, могли да буду Ал Каида и њени исламистички савезници". Бушова администрација нема изгледну стратегију, додаје "Њујорк тајмс", ни како да извуче Пакистан из кризе, ни како да искорени Ал Каиду и талибане из тамошњих база, па ни на који би начин одржала "сигурност" атомског арсенала Исламабада.

Крах су доживеле Бушове акције за остваривање два његова главна циља у региону, уочава се такође. Уз прецизирање да се ради о његовом неуспеху да шири демократију по муслиманском свету и да нуклеарни Пакистан учврсти као важног савезника у борби против тероризма.

У овом случају се "распала политика САД", оцењује Барнет Рубин с Њујоршког универзитета. "Талибанизам, секташтво и етничке подвојености" прете да погоршају ситуацију, предочава Александер Тајер из Америчког института за мир.

Напомиње се, истовремено, да су многи овдашњи спољнополитички специјалисти "од почетка били скептични" према вашингтонском аранжману о двовлашћу Мушарафа и Буто, у чијим се ранијим поступцима такође налазе "одступања од демократичности". Личило им је то, кажу, на стављање "два питона у исти кавез".