Мунћанова није поновила Осаку

Од нашег специјалног извештача
Берлин, 18. август – На прошлом шампионату света у Осаки 2007. Марина Мунћан је била наш најуспешнији учесник, иако се није пласирала у финале трке на 1.500 м. Била је прва испод црте – 13, а у финале је ишло 12 атлетичарки. Уз то поставила је нови национални рекорд са 4:08,02, а да је у Берлину, у првој рунди квалификација поновила тај резултат била би четврта у конкуренцији 42 атлетичарке.

Мунћанова је данас трчала много слабије и са 4:15,18 била тек 12. у својој групи, а 34. укупно.

– Не знам шта се догодило. Јутрос сам била потпуно спремна и орна за трку, али чим смо кренуле знала сам да нешто није у реду. Уз то, изостао је јак темпо, који сам прижељкивала. Трчало се споро са сталним променама ритма и кад је дошло до убрзања у завршници, ја нисам успела да „премотам” – рекла је 27-годишња Панчевка.

Репрезентативка Србије била је у најјачој групи и фaвориткиње, не само за пласман у наредну рунду, већ и за медаље, нису желеле да диктирају јак темпо знајући да у финишу могу да обезбеде место у полуфиналу. Победила је Мирјам Јусуф Џамал из Бахреина, која брани титулу првакиње света из Осаке, са скромних 4:08,76 и то је била најспорија од три групе...

-----------------------------------------------------------

Топић јуче тренер, данас такмичар

Брачни пар Топић је добро започео такмичење у Берлину, Биљана је изједначила најбољи пласман наше атлетике на светским шампионатима четвртим местом у троскоку, уз нову рекордну даљину (14,52 м), а сутра у квалификацијама у скоку увис стартује њен тренер и супруг Драгутин.

Као тренер био је успешан, као скакач одавно је навикао на успехе.

Иако је рекордер Србије далеко најстарији међу 31 скакачем увис, који ће сутра у 11,10 часова покушати да прескоче квалификациону норму (2,30 м), или остваре један од најбољих 12 резултата који воде у финале, сматра да може у финале. Овогодишњи најбољи резултат (2,31 м) даје му право на то, уосталом само шесторица из ове конкуренције скочила су у 2009. више од њега, а у каријери 2,38, колико износи његов државни рекорд, имали су али само у дворани Рус Јарослав Рибаков (четири пута, на отвореном 2,35) и Швеђанин Линус Торнблад (једном, на отвореном 2,34)...

У годинама када је Топић био на врхунцу форме светски врх је био много виши од данашњег. Злато у Токију 1991. вредело је 2,38 м, у Штутгарту 2003. чак 2,40 м, у Гетеборгу 1995, Атини 1997. и Едмонтону 2001. по 2,37 м. Пре четири године у Хелсинкију Украјинац Кримаренко је тријумфовао са само 2,32 (некад то није доносило ни сигурно место у финалу), а на прошлом шампионату „откачио” се потпуно непознати Доналд Томас са Бахама и тријумфовао са 2,35. Тада је обећао да ће научити технику и скакати још више. Технику је савладао, али скаче много слабије и има мале изгледе да одбрани злато.

Кримаренко и Томас су, очигледно, шампиони за једнократну употребу.

– Слажем се да је ситуација у скоку увис данас много неозбиљнија него некад и то је разлог што и даље тренирам и што се такмичим. И овог пута руски скакачи ће водити главну реч. Имају најбољу школу скока увис и јако су добри – искрен је 38-годишњи репрезентативац Србије.

Уочи Шампионата у Берлину рекао је „Даће бог да остваримо два финала”, мислећи на своју супругу и себе. Она је далеко надмашила обично учешће у финалу и није много недостајало да освоји прву медаљу за Србију на светским шампионатима и прву уопште за нашу атлетику.

Најближа медаљи била је у петом скоку, када се одразила 21,3 сантиметара пре линије која дели исправан скок од преступа. И упркос томе постигла је резултат 14,43 метра: ефективни скок јој је, дакле био дуг 14,64 метра, а Рускиња Пјатих је освојила бронзу са 14,58, а Кубанка Геј сребро са 14,61. Наравно, ни оне нису имале идеалан одраз, али о томе нека брину други.

После финала, дуго се задржала на допинг контроли, довољно да бар мало среди утиске и емоције.

– Пресрећна сам. У прва три скока ишла сам на сигуран пласман и са 14,38 остварила најбољи скок сезоне. Знала сам да је то мало за још нешто више, а премало за медаљу. У четвртој серији постигла сам држави рекорд са 14,52 метра и освојила четврто место. Не смем да будем незадовољна. Није срамота бити четврти у свету, четврта сам била и зимус на Европском првенству у дворани – рекла је 32-годишња Биљана Топић.

Успех у Берлину потврдио јој је да је на добром путу да оствари своје спортске амбиције, на који је кренула после порођаја определивши се дефинитивно за троскок (у Сиднеју 2000. трчала је у штафети):

– Само шест сантиметара ме је делило од медаље, прве медаље за Србију на светским шампионатима на отвореном. Од медаље не одустајем. Спремићу се за Светско првенство у дворани, које се идуће године одржава у Дохи. Надам се да ће мој пласман и жеља да напредујем бити подстицај за одговорне у нашем спорту, јер тренирамо у катастрофалним условима. Наши противници из света имају врхунске услове за рад, а нама би били довољни и пристојни услови – рекла је наша најуспешнија атлетичарка на светским шампионатима.

-----------------------------------------------------------

Томашевићева баца за друго светско финале

У дебију на светској сцени, на Шампионату света у Хелсинкију 2005. Драгана Томашевић је заблистала. Пласирала се у финале, а онда и у мало финале заузевши хицем од 60,56 метара седмо место. У Осаки пре две године са 57,96 остала је у квалификацијама, а у Берлину – могла би и једно и друго.

У квалификацијама у бацању диска учествује 39 атлетичарки, норма за пласман у финале је 61,50, а наша рекордерка има 26. лични рекорд по вредности (63,63). И овогодишњи најбољи резултат јој је јачи од норме – 61,89. Проблем је, не само њој већ и осталим такмичаркама, само постићи ту даљину у рано јутро. Да то није тако организатори би норму морали да знатно повећају, јер више од 30 атлетичарки има много бољи резултат од оног који се захтева за место у финалу.

Драгана Томашевић је јутрос (у време квалификација) тренирала под надзором тренера Данила Кртинића и од ње можемо очекивати да искористи досад стечено искуство на великим такмичењима, а тек онда да говори о тешким условима за рад, који се нимало не мењају најбоље.

-----------------------------------------------------------

Исинбајева: Све је било перфектно!

Од нашег специјалног извештача
Берлин, 18. август – Свет је прошле вечери добио најбржу жену света у наредном двогодишњем мандату у Јамајчанки Шели-Ен Фрејзер, а Етиопљанин Кенениса Бекеле је четврти пут узастопно постао светски шампион на 10.000 метара, али много већу пажњу од њих добила је трагичарка Светског првенства у Берлину Јелена Исинбајева.

Најбоља скакачица мотком свих времена (26 светских рекорда) до синоћ је била непоражена на великим такмичењима, а синоћ је завршила такмичење без исправног скока, без пласмана. Упркос томе, стрпљиво је одговарала на питања новинара из целог света, дефилујући од микрофона, преко касетофона, до оловке, пред камерама и фото апаратима читав час. Стрпљиво и љупко, као што и доликује великој шампионки, повремено и уз неку сузу, као што доликује једној девојци. На питања је одговарала на енглеском и руском...

(/slika2)– Уопште немам објашњење за ово што ми се десило данас. Све је било перфектно, ја сам била расположена за такмичење и у загревању прескочила сам 4,70 метара – започела је причу о такмичењу у којем је старовала неуспешно на 4,75 м, а затим рушила летвицу и на 4,80 у два преостала скока. – Када је такмичење почело, лежала сам на стази и концентрисала се, замишљала сам своју победу, добре скокове, а не пораз.

Очекивано питање било је: зашто није почела да скаче на мањој висини?

– Зашто бих. Понављам – у загревању сам прескочила 4,70, а да сам и прескочила 4,65 то ми не би ништа значило. Нисам очекивала неуспех. Нешто слично десило ми се још пре девет година. Мислим да се то десило зато што је једном морало да се деси. Уосталом, нисам машина. Ја сам обична девојка.

Наравно, губитак титуле првакиње света је привремен, на две године, а биће још великих такмичења.

– Ово такмичење ми је било веома важно, али надам се да ће и од неуспеха бити неке користи. Надам се да ће ми то дати снагу да будем најбоља на Олимпијским играма у Лондону 2012. Надам се да ћу ово преболети успешно – рекла је Јелена Исинбајева, која је на врхунцу каријере доживела нешто слично што је доживљавао и њен узор и ментор легендарни Сергеј Бубка (СССР, Украјина).

У Сплиту, 1990. на Европском првенству није прескочио почетну висину, као ни на Олимпијским играма у Сеулу и Барселони, а ипак је највећи скакач мотком свих времена.

-----------------------------------------------------------

Влашић у финале са шест копчи, Фридрих са једним скоком

Ривалства у спорту, па и у атлетици су генератор напретка атлетичара и побољшања резултата и као да су сви једва дочекали да светска првакиња из Осаке Бланка Влашић добије велику ривалку за дужи период, јер би тиме и светски рекорд Стефке Костадинове од 2.09 м са Светског првенства у Риму 1987. био брже угрожен.

Очекивало се да ће Хрватица и Немица водити велики дуел за злато у Пекингу, али изненадила их је Белгијанка Тија Елебо. Влашићева је освојила сребро а Фридрихова само пето место. Ове сезоне у дворани обе су прескочиле по 2,05 м, а први међусобни дуел припао је Немици која је освојила злато на Европском првенству у дворани. На почетку сезоне на отвореном Фридрихова је поново победила Влашићеву на првом митингу „Златне лиге” и избацила је из конкуренције за премију од милион долара, као што је учинила то прошле године на последњем митингу! При том је поставила нови немачки рекорд са 2,06 и приближила се Бланки Влашић на сантиметар (2,07 из 2007. године). Ове сезоне Влашићева је са 2,05 сантиметар слабија од Фридрихове, али све то може да се драстично помени прекосутра у финалу.

Већ квалификације су биле узбудљиве.

Влашићева је скакала четири пута – на 1,85, на 1,89, 1,92. и на 1,95 м што је била норма за пласман у финале и сва четири пута летела је високо преко летвице, а после, у микс зони открила је да је јутрос имала велики пех.

– Јутрос сам се загревала скакућући по хотелском ходнику и нисам приметила да сам дошла до места где је свод краћи. Скочила сам и ударила главом. Крв ми је одмах кренула. Отишла сам у амбуланту и одмах добила шест копчи. Није ме охрабрило ни то што је сестра, која је почела да ме шије, при трећем шаву умало пала у несвест, па је дошао доктор да заврши посао. Да нисам толико висока то ми се не би десило – нашалила се на свој рачун висока Сплићанка.

Аријана Фридрих се не шали.

У квалификацијама извела је само један скок – на 1,95 метара и пласирала се у финале. У микс зони, у којој се срећу спортисти и извештачи, изненадила је све, па и домаће новинаре. Само је пројурила поред њих, а без изјава остали су и новинари ИААФ, који раде за официјелни сајт шампионата...

Живко Баљкас