"Јужни поток" данас пред владом

Руски нацрт споразума о градњи гасовода "Јужни поток" који би требало да прође преко Србије, могао би већ данас начелно да се усвоји на ванредној седници владе, сазнаје "Политика". Али, потпис на нацрт споразума не значи и коначан договор са Русима. Cрпско-руски преговори биће настављени после Нове године, а до тада вероватно нећемо поуздано знати да ли су министри успели да до краја усагласе ставове.  Да у Коштуничином кабинету постоји несагласје, бучно је обелоданио Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, изјављујући да је руска понуда за НИС "понижавајућа".

Међутим, 400 милиона евра вредна понуда из Москве заправо је идентична оној коју је пре годину и по дана влади предочио и приватизациони саветник за НИС. Наиме, 400 милиона евра за 51 одсто вредности компаније одговара рачуници приватизационог саветника за НИС "Мерил-Линча" и "Рајфајзен инвестмента" -  да би продајом 50 одсто НИС-а држава могла да заради 587 милиона долара.

Да је у међувремену расписан тендер, толико би по свој прилици за НИС платио сваки потенцијални купац. У том би случају "Гаспром" био само један од потенцијалних купаца националне нафтне компаније, а на тај износ се не би мрштио ни министар привреде. Можда не би било ни јавних страхова да би Србија могла постати руски енергетски роб. Један од "Политикиних" извора из Владе Србије који се залаже за споразум са Русима се приватно чуди што су министри из претходне владе, који и данас седе у Немањиној бр. 11, пустили да сви рокови за расписивање тендера буду пробијени. Логика је следећа: ако им тада није било понижавајуће мало да за НИС узму 400 милиона евра, односно 580 милиона долара, како то да данас  јесте? Још једно питање, које се поставља, јесте, ко је заправо Србију довео пред свршен чин. Руси, или Србија саму себе?

Руси су, тврди други извор упућен у преговоре, дуго чекали да тендер буде расписан, да би пре две недеље дошли да званичном Београду дају конкретну понуду, где би у пакету с градњом гасовода "Јужни поток" ишла и модернизација НИС-а, односно његова већинска приватизација.

Извор "Политике" тврди да се у руској понуди не помињу никакве конкретне цифре о томе колико ће гаса стизати у Србију уколико овај крак гасовода прође, па ни о томе колико НИС заиста вреди. Овај извор наглашава да такви конкретни детаљи никад нису део сличних међудржавних докумената, већ се у таквим папирима међууговорни односи увек само начелно наводе.

Упитан да прокоментарише откуд онда све те бројке по штампи, овај извор каже да су се оне могле чути протеклих дана на преговорима српско-руске стране, али само као предлог, никако као дефинитивна одлука или захтев "Гаспрома". То исто важи и за најаву да би Владимир Путин 18. јануара могао да се сусретне са председником Борисом Тадићем и премијером Војиславом Коштуницом у Бугарској, где би, како је најављено, могао да буде потписан уговор о градњи "Јужног потока" између Русије, Бугарске, Грчке и, подразумева се, Србије, ако до гасног споразума дође.

Нацртом споразума једино је предвиђено формирање заједничке српско-руске компаније која би радила на пројекту "Јужни поток", где би руски удео био 51, а српски 49 одсто, као и компаније која би градила подземно складиште гаса "Банатски Двор".

Овим документом који је државна тајна, како потврђује исти извор, предвиђено је да свака од страна самостално обезбеђује новац за финансирање делатности у компанији. Руска страна предлаже у свом споразуму да ако оснивачи компаније не постигну договор о ценама својих услуга, да се оне одређују у минималном износу који обезбеђује покривање капиталних трошкова и текућих расхода компаније. Како стоји у руском предлогу, овај споразум би се примењивао од датума његовог потписивања, што је још на дугом штапу.   

--------------------------------------------------------------------------

Поповић: Са Русима сигурно снабдевање

Упитан да прокоментарише јучерашње наводе Млађан Динкића, да је понуда Руса за НИС понижавајућа, Александар Поповић, министар рударства, рекао је да је ово министарство према Закону о енергетици задужено да спроводи енергетску политику Србије и њен основни циљ је сигурно, квалитетно и поуздано снабдевање енергијом.

Пролазак "Јужног потока" преко Србије и модернизација НИС-а су од кључног значаја за остваривање овог циља, јер би се грађанима Србије дугорочно обезбедило снабдевање нафтом и гасом, а тиме и енергетска сигурност земље. Са енергетског становишта споразум са Руском Федерацијом то сигурно обезбеђује, закључио је Поповић.