Операције срца заказују се тек за 2011. годину

До краја ове године у операционе сале Клинике за кардиохирургију Клиничког центра Србије због операција на срцу и срчаним залисцима ући ће око 200 пацијената, који су на листи чекања од 2007. године. Пацијенти који се ових августовских дана уписују на листу чекања и договарају о интервенцији на срцу, осим уколико није реч о ургентним стањима, заказују се за 2010. па и за 2011. годину. Да је проблем велики, јасно је и лаицима и надлежнима у здравству.

Кад је недавно смењен стари и постављен нови директор Клинике за кардиохирургију Клиничког центра Србије професор др Миле Вранеш, он је прво прегледао листу заосталих случајева, а онда полако почео да дефинише проблеме, уводи ред и тражи решења:

– На нашој листи чекања за операцију у Клиничком центру Србије сада има укупно око 800 имена, стотинак мање него раније. Прво смо позвали све са списка из 2007. године, упутили их на поновну катетеризацију, јер ови налази после шест месеци често застаревају. Заказане су им операције. Открили смо и да је педесетак људи већ оперисано, што говори у прилог потреби за јединственом и тачном листом, а не да су пацијенти пријављени за интервенције у сва три центра у Србији. За четири месеца имаћемо завршену листу чекања према скору ризика и годинама старости пацијената, да бисмо увели ред и да више не буде својевољног заказивања – набраја др Вранеш.

Директор Клиничког центра доцент Ђорђе Бајец за „Политику” каже како број обављених операција на срцу диктирају капацитети интензивне неге, јер на 13 кревета са 12 монитора не можете сместити 130 болесника.

– У КЦС побољшана је дијагностика, али то сада значи да се открива много већи број пацијената којима је потребна операција, па се листа чекања одржава. Али, много је ствари поправљено у односу на раније године: мања смртност на операцијама, боље преживљавање код инфаркта, јер човек који доживи инфаркт на улици, или у својој кући, захваљујући бољој служби Хитне помоћи и бољој дијагностици у Ургентном центру, сада се спасава. Од Министарства здравља добили смо 50 милиона динара и започели тендер за набавку централизованог мониторинга, па ћемо решавати и проблем интензивних нега.

Др Вранеш додаје како заиста хирурзи могу да оперишу и дан и ноћ, али да је највећи проблем, „уско грло”, смештај оперисаних пацијената на интензивну негу.

– Код тешких интервенција у кардиохирургији, пацијенту у току операције, која траје од седам до осам сати, спуштамо температуру на 14 до 18 степени Целзијуса, а после операције треба све те метаболичке процесе вратити у равнотежу, па је за опоравак у интензивној нези у идеалним условима, без компликација, потребно од седам до осам дана, али има оних који кревет заузимају и две недеље или месец дана. Има случајева који иду мимо свих листа, попут дисекције аорте, инфаркта, компликација у току катетеризације. Није исто ни када оперишете некога ко има 55 или 75 година, када су компликације чешће и када кревет на интензивној нези заузима дуже – наводи др Вранеш.

Ипак, наш саговорник признаје да, када се болеснику саопшти да ће на операцију чекати две или три године, многима то делује несхватљиво.

– Често помисле „па, тај неће дочекати операцију” и истина је да одређени проценат пацијената не дочека. Међутим, уз добру процену и праћење пацијената када је реч о болестима срца та прогноза је у 80 одсто случајева остварива – листе чекања постоје у свим, па и најразвијенијим земљама. Можда вам је тешко да поверујете, али велики број пацијената углавном има разумевање за чекање. Како је реч о интервенцијама на срцу, које увек носе ризик, било да оперишете исте вечери или за две године, неки одлагање прихватају лакше, а други теже. Међутим, заиста у Србији мора што пре да се направи јединствена и транспарентна листа чекања – став је др Вранеша.

-----------------------------------------------------------

Недостижне интервенције у иностранству

О операцији у иностранству грађани Србије са уобичајеним платама могу само да сањају. Док је цена кардиохируршке интервенције у Србији коју покрива здравствено осигурање 6.000 евра, у Хјустону иста операција не може се обавити за мање од 50.000 долара, а у европским центрима за 15.000 евра.

Оливера Поповић