Јефтини станови на пролеће?

Изградња „трећег Београда” на левој обали Дунава, о коме се годинама говори као о великом потенцијалу за ширење српске престонице, могла би да почне на пролеће.

За тада је министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић најавио отварање великог градилишта – 20.000 станова у Овчи, Борчи и Крњачи. Услов свих услова за почетак овог посла на банатској страни Дунава, сматрају стручњаци, јесте градња најмање још једног моста, али и комунално опремање, пре свега канализацијом, како би најмање 60.000 нових становника добило пристојне услове за живот.

– Ако се претходно не подигне мост Земун–Борча и не реше проблеми одвођења атмосферских и фекалних вода, зидање насеља за неколико хиљада житеља није добра идеја – каже Миодраг Ференчак, одговорни урбаниста за Генерални план из 2003. године.

Премда овај стратешки плански документ Београда предвиђа градњу три моста преко Дунава (друмских Земун–Борча и Ада Хуја–Крњача и железничко-друмског Винча–Панчево), за сада је једино извесна изградња моста Земун–Борча о чијем ће финансирању наредних дана у Пекингу преговарати висока српска делегација. Градске власти су најавиле да би посао требало да почне следеће године, а по плану мост би требало да буде готов 2013. године.

Усвојена је и одлука о изради плана детаљне регулације за Северну тангенту – магистралну саобраћајницу која ће као део саобраћајног прстена око Београда спојити две дунавске обале. Траса креће из Земуна, преко будућег моста силази на леву обалу Дунава, укршта се са Зрењанинским и иде до Панчевачког пута.

– Са саобраћајног аспекта подизање новог дела града не би био проблем уколико би се истовремено са припремом планске документације за насеље кренуло у изградњу „кинеског моста” – сматра Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета у Београду. –У супротном, стање би било горе него на „Газели” која сада има 50 одсто више капацитета од „Панчевачког моста”. Јер, додатних 50.000 људи који би требало да га пређу потпуно би загушило саобраћај.    

Делови Борче, Овче и Крњаче покривени су плановима детаљнe регулације.

– За Крњачу је у току измена постојећег плана како би се створили услови за обимне радове који ће осим система за одводњавање, обухватити и изградњу колектора, канализационе мреже и путева – каже Сања Ђорђевић из Урбанистичког завода Београда. –Изменама плана у Крњачи планирано је подизање кућа и зграда за 30.000 становника. У зависности од тога да ли је решена имовина на земљишту и будуће микролокације за масовну станоградњу за поједине делове, не би било препрека ни уколико би реализација пројекта почела на пролеће следеће године.

Према Генералном плану, зоне намењене за становање моћи ће да се прошире за 300 хектара у Борчи, 50 у Крњачи и за 83 у Овчи. Међутим, комунално опремање локација биће крупан залогај за инвеститора. Јер више од 100.000 људи који већ живе на територији Крњаче, Овче и Борче бори се са високим подземним водама, мочварним земљиштем и честим плављењем, што је последица и нелегалне градње. Градитељи су стихијским зидањем кућа засипали мелиорационе канале тако да је онемогућен одвод кишнице. Да би систем одвођења беспрекорно функционисао, на пример у Крњачи чији се већи део територије налази испод нивоа високих вода Дунава, тако да падавине не отичу према реци већ се задржавају, неопходно је између осталог очистити запуштене канале. За разлику од снабдевања водом које, како кажу у Београдском водоводу, није и неће бити проблем, непостојање канализације је рак-рана тог приградског дела.   

Да би сви садашњи грађани леве обале Дунава добили могућност прикључења на канализациону мрежу, пре 13 годинa је урађен регулациони план Банатског канализационог система. У Крњачи је планирана фабрика за прераду отпадних вода, а досад су једино саграђени колектори на Панчевачком и Зрењанинском путу.

– Ове године завршили смо 4,5 километараканализације за око 20 одсто насеља Борча. Градимо окопет километара фекалне канализације у насељу Мали Збег, тако да ће 30 одсто насеља бити опремљено канализационом мрежом – наглашава Ненад Бајић из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Осим што би запошљавањем 100.000 радника масовна станоградња била спас за домаћу грађевинску оперативу, инвеститори кажу да није нереално да цена квадрата буде 600 евра.

– Квадрат стана на левој обали Дунава не прелази 900 евра. У Овчи га можете купити за 600 евра. Цену квадрата најпре диктира локација, а тамо су таксе за уређење земљишта много јевтиније него на десној обали Дунава – истиче инвеститор који је желео да остане анониман.

Ко ће стати иза овог капиталног пројекта, на који начин ће бити обезбеђено земљиште, хоће ли се градити у фазама, да ли су сви у производном ланцу спремни да се одрекну свог дела профита... питања су на које би одговоре ускоро требало да да владина радна група у чијим је рукама план за реализацију масовне станоградње.

Далиборка Мучибабић