Труне Титова ограда

Од нашег сталног дописника
Нова Горица, Трст – Док словеначка јавност ликује пратећи како грађевинска предузећа руше остатке пограничне инфраструктуре на Фернетичу и прелазима код Горице, коментатори примећују да то одушевљење спласне како се иде ка југу Италије, где "вероватно неће ни приметити новост". Написи у новинама указују да, иако је уклоњена жичана ограда која је деценијама делила Горицу (Италија) и Нову Горицу (Словенија), у неким главама тамо још стоји зид.

Либералнија гласила, попут недељника "Еспресо", покушавају да се на оригиналан начин лате теме о "међи ка североистоку"; опширни чланци опомињу читаоца да је опасно и глупо ширити предрасуде, па за сваки зао чин теретити Словене или Албанце. Јер онај Албанац који је, према писању медија у Видему – убио златара, није био странац него чистокрвни Фурлан, као што и опаки стрелац који је пуцао на пролазнике – није био ништа друго него италијански војник.

Медији сеју страх, упозорава Рикардо Или, гувернер Фурланије-Јулијске крајине, који поводом прогањања Рома и Румуна подсећа на хиљаде италијанских бизнисмена који су у Темишвару и широм Румуније нашли обећану земљу са јефтином радном снагом. Али ни гувернер италијанске најсевероисточније покрајине није успео а да се не запита јесу ли полиције (девет) нових чланица Европске уније, које преузимају чување ЕУ границе, способне да је бране и осигурају "њену непропустљивост". Илијев одговор је – негативан.

Трст од 22. децембра више није тик уз шенгенску границу, примећује Или, не нарочито весео што су зону Шенгена преузеле земље које "имају нижи доходак по глави становника и немају финансијске могућности за формирање персонала и информатизацију система". Гувернер би да ту ускочи Брисел, јер безбедност и јавни ред нису само национални проблем, отуда би по узору САД требало и ЕУ да створи федералну полицију која би, поред лова на илегалне имигранте, организовану проституцију и трговце оружјем, бринула и о спољном зиду границе. У то име Или, у Италији утицајан политичар и привредник, предлаже увођење "плаве карте" која би била одговор на америчку "зелену", с којом би у Европу смели да уђу "најквалификованији радници" из света који је изван шенгенског режима.

Серију чланака о менама шенгенске границе репортер "Еспреса" почиње на граници Горица – Нова Горица, у којој меланхолично спознаје да нестају четири рампе које затварају пролаз на крају улице Сан Габријеле, иако у том појасу сваке године "уђе четвртина свих илегалних усељеника, дупло више него преко Средоземља или острва Лампедуса". Новинар описује како труне ограда која је још у Титово време и доба нуклеарних ракета делила Европу, када су "на једној страни били Италијани и Горица, а на другој Југословени и Нова Горица; сада трг Трансалпина подсећа на Чекпоинт Чарли неколико дана уочи пада Берлинског зида".

--------------------------------------------------------------------------

Шанса за видео

Царинарница на Ерјавчевој улици у Новој Горици, где су службеници путнике деценијама заустављали питањем "Шта имате да пријавите?", претворена је у велику видео-исповедаоницу, где намерници могу да "плакну са душе" оно што својевремено нису смели да помену царинику. То је акција организације Киноатеље, а хепенинг је успео захваљујући пројекту Еу-форија чија је сврха очување заједничког пограничног сећања. "За Нову Горицу је ово скроз ново, с обзиром на то да је 1948. настала баш због границе", објашњава Ана Медвед, ауторка, која у брисању границе види бојазан да град, изграђен у Југославији, "сад остаје без свог узрока".