Ископавање рукописа Креманског пророчанства

Ужице – Кад неће Ужичани у потрагу за Креманским пророчанством, онда хоће – Креманац. Већ су, наиме, све наде биле покопане да ће неко да копа по темељима срушене Поповића куће у Ужицу, где би, по предању, могла бити боца са оригиналним рукописом онога што предсказаше Тарабићи, а, ево, Дирекцији за изградњу града са таквим захтевом се обратио нико други до Драган Пјевић из Кремана, промотор креманског пророчког туризма, власник изгореле "космичке кугле". Како сазнајемо, тражи Пјевић од Дирекције да му одобри да откопа темеље тог здања, да крене у потрагу за закопаним пророчанством. "Највећа загонетка пророчанства су рукописи проте Захарија Захарића, за које нико са сигурношћу не зна где се налазе", пише у захтеву Пјевић, па са вером да би они могли да буду баш овде, тражи да му, зарад туристичке промоције Кремана и пророчанства, дозволе откопавање. Постоји, на књигама утемељено, веровање да је кремански прота Захарије – кум пророцима Тарабићима коме су они своја прорицања поверавали да би их записивао – оригинални рукопис Креманског пророчанства крајем 19. века дао свом пријатељу Гаврилу Поповићу, ужичком проти, који је запис ставио у флашу са уљем и укопао у темељ једне од својих кућа.

Према ужичком историчару Милораду Искрину, газдовао је Гаврило комплексом зграда, али је само једну, поменуту Поповића кућу, направио, док је друге купио. А није кућа поњава да се подигне и под њу смести флаша, има обичај да каже историчар Искрин. Ту кућу прота Гаврило је правио брату Алекси, угледном политичару свог времена, човеку од поверења династије Обреновић. Краљеви Милан и Александар Обреновић одседали су у Поповића кући кад би долазили у Ужице.

И Радован Казимировић у књизи "Тајанствене појаве у нашем народу", писаној између два светска рата, наводи речи проте Захарија да је "гледао својим очима како је прота Гаврило тај рукопис узејтињавио, метно га у стакло и укопао под темеље своје старе куће, рекавши – кад се кућа стане рушити, наћи ће се и ово"! Поповића кућа је прошле године срушена, по намерама урбаниста да уреде средишни градски кварт, с тим да нико није покушао да завири шта је испод ње. Први, ево, то хоће Драган Пјевић. А како у Дирекцији за изградњу Ужица гледају на Пјевићеву намеру, за наш лист објашњава директор Иван Петронијевић: – Сматрамо да нема разлога да се ископавање не допусти, с обзиром на то да не нарушава слику града. Потребна је сагласност Републичког правобранилаштва, будући да је реч о парцели коју је општина својевремено поклонила Министарству просвете. Једина дилема је да ли допустити неком појединцу, па и Пјевићу, да копа, или то организовати у сарадњи са овлашћеном институцијом, музејем – истиче Петронијевић.

За мишљење смо питали и историчара Милорада Искрина, који поздравља Пјевићеву иницијативу, као покушај да се већ једном расветли ова мистерија. – Ако се копање дозволи, можда би било добро да то буде под стручним надзором археолога из ужичког музеја, да држава поведе рачуна о томе. Чудим се да никог из археолошке струке до сада ово није заинтересовало – каже Милорад Искрин.

Где су у овом археолози, запитасмо стручњака, археолога ужичког Народног музеја Милоја Мандића. Одговорио нам је да се, нажалост, струка у вези са сличним стварима мало у овом граду пита, урбанисти раде своје. Ето, срушена је Поповића кућа и нико није консултовао ни музеј, ни Завод за заштиту споменика, каже Мандић, па поставља питање: ко зна шта је могло бити у њеним зидовима?