Фирер неће да чита латиницу

Нови Сад – Јуче је у Окружном суду у Новом Саду образложено и појашњено због чега је прихваћена жалба Горана Давидовића, неформалног вође организације „Национални строј” на одлуку овдашњег Општинског суда којом је пресуђено да Динку Грухоњићу, председнику Независног друштва новинара Војводине исплати 500.000 динара, јер му током суђења у првостепеном поступку није омогућено да сву документацију користи на ћириличном писму.

Одлука новосадског правосуђа наишла је, међутим, на одјек и дилеме у широј јавности управо због образложења другостепеног органа о обавези коришћења ћирилице у службеној употреби. Међутим, у Окружном суду у Новом Саду указују да је све урађено по закону.

У званичном реаговању ове правосудне установе указује се да је у парничном поступку у Општинском суду у Новом Саду који је вођен између тужиоца Динка Грухоњића и туженог Горана Давидовића ради накнаде штете, Општински суд донео одлуку којом је усвојен тужбени захтев у целости.

Међутим, током првостепеног парничног поступка, тужени Давидовић, међу својим присталицама познатији као Фирер, тражио је да му се омогући употреба „његовог ћириличног писма”, достављањем свих списа на ћирилици. Овај захтев првостепени суд није усвојио. Тужени је на пресуду Општинског суда уложио жалбу Окружном суду у Новом Саду у којој се позвао на „апсолутно битну повреду парничног поступка, јер му је првостепени суд онемогућио употребу његовог писма”.

(/slika2)У другостепеном поступку који је потом вођен у Окружном суду, усвојени су ти наводи жалбе туженог и пресуда укинута, а предмет враћен на поновно суђење.

„У поступку по жалби Давидовића, Окружни суд је утврдио да је првостепени суд, заиста, починио апсолутно битну повреду парничног поступка зато што је противно одредбама закона одбио захтев странке да у поступку слободно употребљава свој језик и писмо”, саопштили су јуче о овој правосудној установи.

У додатном образложењу указује се да је Законом о парничном поступку прописано да се парнични поступак води на српском језику екавског или ијекавског изговора и да се користи ћирилично писмо, а латинично писмо у складу са Уставом и законом. При томе, Окружни суд се позива на Закон о службеној употреби језика и писма (Сл. гласник РС бр. 45/91, 53/93,67/93, 48/94, 101/05) у коме је чланом 8. утврђена службена употреба латиничног писма.

„Њиме је предвиђено да у општинама у којима у већем броју живе припадници народа чије је примарно писмо, у складу са традицијом тог народа, латиница, у службеној употреби буде и латинично писмо. Службена употреба латиничног писма утврђује се статутом општине. Међутим, Статутом града Новог Сада (Службени лист града Новог Сада бр. 1/01) чланом 5, став 1, предвиђено је да је у граду у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо”, појаснили су поменуту одлуку у Окружном суду.

У овој установи, такође, указују да и на територији оних општина у Републици Србији у којима је у службеној употреби истовремено и ћирилично и латинично писмо, странке у парничном поступку имају право да се служе својим језиком и писмом.

(/slika3)„У одлуци Окружног суда у Новом Саду не дира се у право тужиоца који се суду обраћао латиничним писмом, већ се води рачуна о равноправности странака у поступку и налаже се првостепеном суду да поступи по захтеву друге стране, који је од првостепеног суда тражио да поштује његово право на употребу свог писма и да му се сви списи достављају на ћириличном писму”, закључују у овој установи.

Динко Грухоњић у разговору за „Политику” није желео да коментарише формалну страног овог случаја, али каже да није изненађен таквом одлуком, с обзиром на каквом Уставу се темељи. „Више бринем како ће се Давидовић снаћи на путу од Италије, где се тренутно налази, до Србије, где треба да се поново сретнемо у судници, јер је већина путоказа написана латиницом”, каже иронично Грухоњић.

Грухоњићев адвокат Владимир Бељански сматра, међутим, да „оваква пресуда убудуће може да створи негативну судску праксу, јер до сада није било уобичајено да се судска документација преводи са латинице на ћирилицу”.

„Свакако ћемо морати да се повинујемо одлуци Окружног суда и да учествујемо поново у првостепеном поступку, мада већ две године чекамо доношење те другостепене пресуде. Да ли ће касније бити неопходно да подносимо жалбу Уставном суду одлучићемо по окончању поступка”, истиче Бељански.

Давидовић је још у Италији од које је наше правосуђе затражило његову екстрадицију ради издржавања правоснажне једногодишње казне затвора због изазивања верске, националне и расне мржње коју је изрекао новосадски Окружни суд, а потврдио Врховни суд.

Иначе, у парничном поступку у Општинском суду у Новом Саду, у јуну 2007. године, усвојен је тужбени захтев Динка Грухоњића, јер су му написима у Давидовићевој књизи „Национални строј” повређени углед, част и права и одредио да Давидовић плати 500.000 динара и трошкове поступка. У тој својој књизи Давидовић је Грухоњића назвао „новинаром пропагандистом који ради за одређене обавештајне службе непријатељске нашем народу и држави”, а позабавио се и његовом националном припадношћу.

Славољуб Живковић

-----------------------------------------------------------

Давидовић искористио правну зачкољицу

Криминолог Добривоје Радовановић, сматра да у „случају Фирер ништа није спорно” и да је окривљени искористио процесну зачкољицу која може да обори првостепену пресуду. Формално и процесно, према речима Радовановића, окривљени има право да тражи оно што му припада.

– Мислим да је пропуст првостепеног суда што списе предмета није доставио на ћирилици. Судови морају да поштују људска права загарантована Уставом, законом и Европском конвенцијом о људским правима. Као и у овом и другим случајем, где се појави сумња у стручно поступање суда, Министарство правде је затражило извештај који ће упутити надзорном одбору Врховног суда Србије који је једини надлежан да одлучује о томе – рекао је Радовановић.

М. Д.

-----------------------------------------------------------

Министарка правде тражи извештај

Министарка правде Снежана Маловић изјавила је да ће затражити извештај о поступању у „предмету Фирер” и да ће га потом упутити Врховном суду Србије, једином надлежном да одлучује о конкретном поступку. Министарка поручује и да судови морају да поштују људска права загарантована Уставом, законом и Европском конвенцијом о људским правима.

М. Д.