Застој у суђењу Караџићу и Шешељу

Дописник Бете, специјално за „Политику”
Хаг – Први дани у Хашком трибуналу, после редовне тронедељне летње паузе, протичу у знаку поступка против Војислава Шешеља, за који се још не зна када ће бити настављен и окончан, и Радована Караџића, чији је почетак судија Ијан Бономи недавно најавио, сада је већ извесно, превише оптимистички – засептембар.

Утисак је да се то неће променити ни наредних седмица, када, с првим опалим лишћем на хашким улицама, у три суднице трибунала буденастављено чак шест суђења оптуженима за ратне злочине наКосову, у БиХ и у Хрватској.

Први наступ пред судијама на почетку своје седме хашке јесени, Шешељ је већ искористио за (не) очекивану офанзиву, улажућизахтев да суђење – које је прекинуто у фебруару због тврдњеоптужбе да је прећено сведоку ВС-008 – буде настављено што пре,зато што у протеклих шест месеци те тврдње нису доказане.

Лидеру Српске радикалне странке у томе је свесрдно помогаопредседавајући судија Жан-Клод Антонети, који се, иначе, противиопрекиду сугеришући оптуженом да успутну усмену примедбу назовезваничним захтевом, на који веће мора ускоро одговорити.

Свој став судија Антонети се није трудио превише да прикријепостављајући Шешељу „хипотетичко” питање да ли би уложиозахтев за ослобађање због недостатка доказа „ако суђење сутра буденастављено” и тужилаштво оконча доказни поступак саслушањемпреосталих десетак сведока.

Друго двоје судија Фредерик Хархоф из Данске и Флавија Латанци изИталије, који су у фебруару одлучили да суђење буде прекинуто, прегласавајући Антонетија – упадљиво су за то време ћутали.

Шешељ, који је до сада одбијао да уложи жалбу на одлуку опрекиду или затражи њено преиспитивање, тврдећи да је у притворуспреман да остане „још 77 година”, показао је, при том, поново,знаке нервозе и журбе, оптужујући западне обавештајне службе дажеле да га елиминишу из политичког живота у Србији и униште СРС.

Ионако запетљани процес, додатно је закомпликовао тужилац ДерилМандис, најављујући да „у петак” напушта трибунал, на шта јеШешељ цинично приметио да се „тужилаштво изнутра осипа”.

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, са другестране, током августовских ферија није дао ни дан одмора свом главномправном саветнику Питеру Робинсону.

Амерички адвокат Робинсон засуо је, наиме, трибунал низом захтевада туце држава и НАТО обавеже на достављање обавештајнихдокумената који, како тврди одбрана, доказују одговорност власти уСарајеву за две експлозије на пијаци Маркале; умешаност САД, блискоисточних земаља и Унпрофора у наоружавање армије БиХ, теделовање исламских фундаменталиста у тој војсци.

На хитро издат позив судског већа, Северноатлантска алијанса већје одговорила да таквих докумената нема,док су друге прозване државе„започеле претраге” својих архива.

Већу судије Бономија, Караџић је у августу, после годину дана упритвору у Схевенингену, поднео и захтев да му због, како тврди, нелегалног хапшења у Србији, 18. јула 2008, буде смањена казна, акопред трибуналом буде осуђен, или исплаћена одштета, уколико послесуђења не буде проглашен кривим.

Премда је трибунал већ одбио његов захтев за ослобађање на основуимунитета који му је 1996. наводно гарантовао изасланик САД РичардХолбрук, Караџић и даље инсистира на тој тврдњи. Покушавајућида „исцеди суву дреновину”, његов адвокат Робинсон је чак иу прилично безсадржајном разговору са шефом шведске дипломатије КарломБилтом, који је у критично време био високи представник међународнезаједнице у БиХ, видео доказ да је Холбрук заступао не само САД, негои УН, што би „имунитет” који је наводно гарантовао учинилообавезујућим за трибунал.

Лавина поднесака одбране и чињеница да је Караџић уложио вишежалби на раније одлуке судског већа, укључујући и ону о„холбруковању”, чини неизвесним планирани почетак суђења усептембру, упркос експедитивном раду већа судије Бономија.