Избеглице чекају да багери поруше бараке

Нова Пазова – Десет избегличких породица из Книнске Крајине, смештених у старим баракама „Планума” из Земуна, у Омладинској улици у Новој Пазови, од уторка немају струју и воду, а у обавештењу, које је „Планум” полепио по баракама, после тога одмах следи рушење барака. Избеглице, махом старији људи, требало је по обавештењу „Планума” да се иселе 17. августа ове године.

„Планум” је обавестио избеглице да је уговор са Комесаријатом за избеглице Републике Србије о смештају ових изгнаника раскинут 31. јула, а да у међувремену није решено питање смештаја 25 избеглица.

– Најављује се да ће ући багери да поруше бараке и да су због тога искључени струја и вода. А где ћемо ми то нико не зна. У Новим Бановцима су саграђене две зграде са 76 станова за избеглице и социјалне случајеве, конкурисали смо сви, нико одавде није добио стан – прича Јованка Вујатовић (74), којој је муж умро у овом избегличком центру.

Четрнаест година људи се злопате, а купатила која су уређена пре неколико година, људи из „Планума” су закључали, тако да их избеглице нису могле користити, иако су опремљена од донација.

– Кад смо се сместили шеф Канцеларије УНХЦР-а из Новог Сада Роберт Лесмајсфер довезао је белу технику намењену избеглицама. Нико ништа од тога није добио, то је једноставно закључано у „Планумову” бараку и ми то нисмо ни видели – каже Горан Вуковић (39), који живи са супругом и кћеркицом у старој бараци.

Већина избеглих не зна куда ће, али сви кажу да је ово за њих нова „Олуја”, да стари и изнемогли ово неће преживети.

– Мени треба соба и купатило, градити не могу, сама сам, имам 56 година, немам никаквих примања, одавде само могу у Дунав. Тамо у Обровцу ми је кућа спаљена, одавде ме терају, нисам нигде пристала – каже Милица Турукало.

Све приче су само чемер и јад, неколико млађих људи жели да се отме, да изађе из старе бараке, али не зна како. Тражили су, кажу, плацеве од три ара у Новој Пазови, или Новим Бановцима и да им се помогне у грађевинском материјалу, да направе кућице од 35 квадрата, или да се купе мале монтажне куће, они би отплаћивали део тих кућа, али нико ништа не предузима.

– Нас је и бог заборавио, ово нам нико до сада није радио, а сада ми у Србији прете багером – каже четрдесетогодишњи Драган Четник, који живи са оцем.

Ђуро Бјелан каже да му је нуђено да иде у колективни центар у Смедереву, а ради у Београду. Морао би да напусти посао, а тек онда би био просјак и социјални случај.

-----------------------------------------------------------

Комесаријат: Одбили су понуђена решења

Комесаријат за избеглице Републике Србије саопштио је да је на захтев „Планума”, у чијим баракама су смештене избеглице у Новој Пазови, пристао на споразуман раскид уговора о изнајмљивању барака, јер избеглице имају могућност да одлуче о даљем збрињавању. Комесаријат наводи и то да је 16 избеглица одбило понуђена решења – откуп домаћинстава са окућницом, једнократну помоћ у роби и новцу, пресељење у други колективни центар или смештај у установе социјалне заштите за старе и пензионере.

Преосталих 16 избеглица инсистира да добије локацију за градњу кућа у Новој Пазови, или Новим Бановцима, као и да добију помоћ у грађевинском материјалу или да им се поставе монтажне куће.

Јеленко Слатинац