Сезона лова на милијардере

Ако тра­жи­те љу­бав и страст, а при том не би­сте да раз­ми­шља­те о по­сле­ди­ца­ма свет­ске еко­ном­ске кри­зе на ваш бу­џет, он­да је пра­ви тре­ну­так да раз­ми­сли­те о ак­ци­ји ло­ва на 72 нео­же­ње­на ми­ли­јар­де­ра, из 17 раз­ли­чи­тих др­жа­ва, на пет кон­ти­не­на­та. Ка­ко на­во­ди но­ви­нар­ка Ерин Гел, а пре­но­си ма­га­зин „Форбс”, 21 ми­ли­јар­дер ни­ка­да ни­је стао на „лу­ди ка­мен”, док је 51 раз­ве­ден и у по­тра­зи за но­вом љу­ба­вљу.

Нај­ве­ћа кон­цен­тра­ци­ја бо­га­та­ша је у Аме­ри­ци, у ко­јој је 60 од­сто свих ми­ли­јар­де­ра све­та, да би од­мах иза ње сле­ди­ла Ру­си­ја, са 110 ми­ли­јар­де­ра и 130.000 ми­ли­о­не­ра.

То је је­дан од раз­ло­га све по­пу­лар­ни­је ли­те­ра­ту­ре и кур­се­ва у Ру­си­ји на те­му ка­ко се уда­ти упра­во за ми­ли­јар­де­ра. На се­ми­на­ри­ма овог ти­па уче се тај­не за­во­ђе­ња бо­га­та­ша, ме­ђу ко­ји­ма је и раз­би­ја­ње за­ста­ре­лих пред­ра­су­да да бо­га­ти не уме­ју да во­ле.

„Пр­во и нај­ва­жни­је пра­ви­ло је да де­вој­ке не сме­ју да из­гле­да­ју јеф­ти­но, ка­ко не би оста­вља­ле ути­сак да су у рад­ној оде­ћи укра­јин­ске про­сти­тут­ке. За­бра­ње­не су ису­ви­ше ви­со­ке пот­пе­ти­це, ма­ји­це ко­је от­кри­ва­ју сто­мак и фар­мер­ке са шљо­ки­ца­ма”, пи­шу Ок­са­на Роп­ски и Ксе­ни­ја Соп­чак у бест­се­ле­ру „Удај се за ми­ли­о­не­ра”, у ко­ме из­но­се и сво­ја ис­ку­ства са бо­га­тим му­же­ви­ма.

Да су мла­де Ру­ски­ње спрем­не да пла­те и 500 до­ла­ра за сво­ју брач­ну еду­ка­ци­ју, по­твр­ђу­је све ве­ћи број по­ла­зни­ца та­квих кур­се­ва на ко­ји­ма се де­таљ­но раз­ра­ђу­ју нај­ра­зли­чи­ти­је си­ту­а­ци­је: при­вла­че­ње па­жње, ода­бир гар­де­ро­бе, из­ла­зак на ве­че­ру, ку­по­ви­на ску­по­це­них по­кло­на и, на­рав­но, од­ла­зак пред ма­ти­ча­ра…

За не­ке си­ту­а­ци­је, ка­ко са­ве­ту­ју аутор­ке, по­жељ­но је и под­ми­ћи­ва­ње осо­бља (ави­о­ком­па­ни­ја или ре­сто­ра­на) ка­ко би лов на ми­ли­јар­де­ра сто­по­стот­но ус­пео да бу­де „спон­тан”, бу­ду­ћи да су мно­ги раз­ви­ли „Гај­ге­ров бро­јач” за спон­зо­ру­ше.

Да оне ни­су са­мо изум сре­ди­не де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка нај­бо­ље по­твр­ђу­је по­пу­лар­на хо­ли­вуд­ска ко­ме­ди­ја „Ка­ко се уда­ти за ми­ли­о­не­ра”, са глу­мач­ким зве­зда­ма Ло­рен Бе­кол, Ме­ри­лин Мон­ро и Бе­ти Грејбл, ко­је су још пе­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка од­лу­чи­ле да се уда­ју за бо­га­та­ше. Да­кле, за­што лов на ми­ли­јар­де­ре не би био ак­ту­е­лан и по­чет­ком но­вог ми­ле­ни­ју­ма, по­себ­но у вре­ме свет­ске еко­ном­ске кри­зе?

Нај­бо­га­ти­ји не­же­ња на све­ту је Мајкл Блум­берг, гра­до­на­чел­ник Њу­јор­ка, чи­је се бо­гат­ство про­це­њу­је на 16 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Овај 67-го­ди­шњак, ко­ји се обо­га­тио пре ула­ска у по­ли­ти­ку, и то на осно­ву ре­ви­зи­је про­це­не вред­но­сти сво­је ком­па­ни­је „Блум­берг ЛП”, раз­ве­ден је још од 1993. го­ди­не, од ка­да је у по­тра­зи за но­вом иза­бра­ни­цом. Рад на ими­џу по­жељ­ног не­же­ње по­твр­ђу­је и чи­ње­ни­ца да се Блум­берг по­ја­вио у култ­ној се­ри­ји „Секс и град”, у ко­јој је ту­ма­чио свој лик – гра­до­на­чел­ни­ка Њу­јор­ка.

(/slika2)Мно­ги­ма ће оста­ти упам­ћен по ак­ци­ји ра­се­ља­ва­ња бес­кућ­ни­ка о тро­шку град­ског бу­џе­та, бу­ду­ћи да им је по­ну­дио бес­плат­ну кар­ту до би­ло ког ме­ста у зе­мљи или ино­стран­ству са­мо да рас­те­ре­те ули­це Ве­ли­ке ја­бу­ке. Та­квим про­гра­мом ра­се­ље­но је 5.000 по­ро­ди­ца, углав­ном у Пор­то­ри­ко. Нај­ску­пља кар­та ипак га је ко­шта­ла 6.000 до­ла­ра, ка­да је одо­брио пре­се­ље­ње по­ро­ди­це за Па­риз.

За 550 раз­ме­ште­них по­ро­ди­ца из бу­џе­та је из­дво­јио по­ла ми­ли­о­на до­ла­ра. Да­кле, би­ло би по­жељ­но да ње­го­ва бу­ду­ћа су­пру­га бу­де бар при­бли­жно бо­га­та ко­ли­ко и он.

Бан­ков­ни ра­чун од 14 ми­ли­јар­ди до­ла­ра чи­ни Ми­ха­и­ла Про­хо­ро­ва нај­бо­га­ти­јим Ру­сом, ко­ји је при том још и нео­же­њен. До­не­дав­ни су­вла­сник „Но­рил­ског ни­кла”, овај 43-го­ди­шњак је­дан је од рет­ких ми­ли­јар­де­ра ко­ји се у вре­ме кри­зе обо­га­тио, про­дав­ши у пра­вом тре­нут­ку сво­ју ком­па­ни­ју.

За раз­ли­ку од мно­гих ми­ли­јар­де­ра ко­ји су по­че­ли да еко­но­ми­шу са фи­нан­си­ја­ма у вре­ме кри­зе, Про­хо­ров је ку­пио за ско­ро по­ла ми­ли­јар­де до­ла­ра нај­ску­пљу ви­лу на све­ту, на Азур­ној оба­ли. Мно­ги га сма­тра­ју нај­по­зна­ти­јим ру­ским пред­став­ни­ком џет-се­та и плеј­бо­јем, а још увек се пре­при­ча­ва скан­дал из 2007. го­ди­не ка­да је Про­хо­ров ухап­шен у фран­цу­ском од­ма­ра­ли­шту Кур­ша­вел, под оп­ту­жбом за под­во­ђе­ње ма­ло­лет­ни­ца. Осло­бо­ђен је и про­тив ње­га ни­је по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца.

Још је­дан ми­ли­јар­дер ко­ји увер­љи­во одр­жа­ва имиџ дон­жу­а­на – Бра­зи­лац Еике Ба­ти­ста – са бо­гат­ством од 7,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, до­спео је на ли­сту нај­по­жељ­ни­јих свет­ских не­же­ња. Тач­ни­је, раз­ве­де­них, бу­ду­ћи да је јед­но вре­ме био у бра­ку са „Плеј­бо­је­вом” ма­не­кен­ком. Овај 52-го­ди­шњи ру­дар­ски тај­кун ус­пео је, у то­ку про­те­клих го­ди­ну да­на, да уве­ћа сво­је бо­гат­ство али и из­мак­не фи­нан­сиј­ској ин­спек­ци­ји, ко­ја га већ ду­же вре­ме „др­жи на оку”. Ва­жи за аван­ту­ри­сту и че­стог го­ста елит­них за­ба­ва.

Шар­мант­ни 47-го­ди­шњак Ни­ко­лас Бер­гру­ен, чи­је бо­гат­ство до­сти­же су­му од 1,8 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, ма­га­зин „Форбс”, та­ко­ђе је увр­стио у нај­по­жељ­ни­је не­же­ње све­та. Овај свет­ски пут­ник, ко­ји је од­ра­стао у Швај­цар­ској и Фран­цу­ској, а од по­кој­ног оца на­сле­дио нај­ве­ћу ко­лек­ци­ју Пи­ка­со­вих сли­ка, сту­ди­рао је фи­нан­си­је на Њу­јор­шком уни­вер­зи­те­ту, да би бо­гат­ство уве­ћао ула­га­њи­ма у не­крет­ни­не и умет­ност.

Ако же­ли­те да упо­зна­те овог не­же­њу, ње­го­ви при­ја­те­љи, ка­ко пре­но­се ме­ди­ји, са­ве­ту­ју да има­те со­бу у не­ком од нај­лук­су­зни­јих свет­ских хо­те­ла, бу­ду­ћи да Ни­ко­лас не жи­ви у ку­ћи већ ис­кљу­чи­во у њи­ма.

Да ли ће­те свој љу­бав­ни жи­вот сма­тра­ти успе­шним је­ди­но ако „уло­ви­те” ми­ли­јар­де­ра или ће­те уме­ти да пре­по­зна­те ис­кре­не емо­ци­је и са му­шкар­цем пли­ћих џе­по­ва, лич­на је од­лу­ка. То би тре­ба­ло да бу­де, ипак, пи­та­ње ср­ца, зар не?

Зо­ри­ца Ка­ра­но­вић