Sezona lova na milijardere

Ako tra­ži­te lju­bav i strast, a pri tom ne bi­ste da raz­mi­šlja­te o po­sle­di­ca­ma svet­ske eko­nom­ske kri­ze na vaš bu­džet, on­da je pra­vi tre­nu­tak da raz­mi­sli­te o ak­ci­ji lo­va na 72 neo­že­nje­na mi­li­jar­de­ra, iz 17 raz­li­či­tih dr­ža­va, na pet kon­ti­ne­na­ta. Ka­ko na­vo­di no­vi­nar­ka Erin Gel, a pre­no­si ma­ga­zin „Forbs”, 21 mi­li­jar­der ni­ka­da ni­je stao na „lu­di ka­men”, dok je 51 raz­ve­den i u po­tra­zi za no­vom lju­ba­vlju.

Naj­ve­ća kon­cen­tra­ci­ja bo­ga­ta­ša je u Ame­ri­ci, u ko­joj je 60 od­sto svih mi­li­jar­de­ra sve­ta, da bi od­mah iza nje sle­di­la Ru­si­ja, sa 110 mi­li­jar­de­ra i 130.000 mi­li­o­ne­ra.

To je je­dan od raz­lo­ga sve po­pu­lar­ni­je li­te­ra­tu­re i kur­se­va u Ru­si­ji na te­mu ka­ko se uda­ti upra­vo za mi­li­jar­de­ra. Na se­mi­na­ri­ma ovog ti­pa uče se taj­ne za­vo­đe­nja bo­ga­ta­ša, me­đu ko­ji­ma je i raz­bi­ja­nje za­sta­re­lih pred­ra­su­da da bo­ga­ti ne ume­ju da vo­le.

„Pr­vo i naj­va­žni­je pra­vi­lo je da de­voj­ke ne sme­ju da iz­gle­da­ju jef­ti­no, ka­ko ne bi osta­vlja­le uti­sak da su u rad­noj ode­ći ukra­jin­ske pro­sti­tut­ke. Za­bra­nje­ne su isu­vi­še vi­so­ke pot­pe­ti­ce, ma­ji­ce ko­je ot­kri­va­ju sto­mak i far­mer­ke sa šljo­ki­ca­ma”, pi­šu Ok­sa­na Rop­ski i Kse­ni­ja Sop­čak u best­se­le­ru „Udaj se za mi­li­o­ne­ra”, u ko­me iz­no­se i svo­ja is­ku­stva sa bo­ga­tim mu­že­vi­ma.

Da su mla­de Ru­ski­nje sprem­ne da pla­te i 500 do­la­ra za svo­ju brač­nu edu­ka­ci­ju, po­tvr­đu­je sve ve­ći broj po­la­zni­ca ta­kvih kur­se­va na ko­ji­ma se de­talj­no raz­ra­đu­ju naj­ra­zli­či­ti­je si­tu­a­ci­je: pri­vla­če­nje pa­žnje, oda­bir gar­de­ro­be, iz­la­zak na ve­če­ru, ku­po­vi­na sku­po­ce­nih po­klo­na i, na­rav­no, od­la­zak pred ma­ti­ča­ra…

Za ne­ke si­tu­a­ci­je, ka­ko sa­ve­tu­ju autor­ke, po­želj­no je i pod­mi­ći­va­nje oso­blja (avi­o­kom­pa­ni­ja ili re­sto­ra­na) ka­ko bi lov na mi­li­jar­de­ra sto­po­stot­no us­peo da bu­de „spon­tan”, bu­du­ći da su mno­gi raz­vi­li „Gaj­ge­rov bro­jač” za spon­zo­ru­še.

Da one ni­su sa­mo izum sre­di­ne de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka naj­bo­lje po­tvr­đu­je po­pu­lar­na ho­li­vud­ska ko­me­di­ja „Ka­ko se uda­ti za mi­li­o­ne­ra”, sa glu­mač­kim zve­zda­ma Lo­ren Be­kol, Me­ri­lin Mon­ro i Be­ti Grejbl, ko­je su još pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka od­lu­či­le da se uda­ju za bo­ga­ta­še. Da­kle, za­što lov na mi­li­jar­de­re ne bi bio ak­tu­e­lan i po­čet­kom no­vog mi­le­ni­ju­ma, po­seb­no u vre­me svet­ske eko­nom­ske kri­ze?

Naj­bo­ga­ti­ji ne­že­nja na sve­tu je Majkl Blum­berg, gra­do­na­čel­nik Nju­jor­ka, či­je se bo­gat­stvo pro­ce­nju­je na 16 mi­li­jar­di do­la­ra. Ovaj 67-go­di­šnjak, ko­ji se obo­ga­tio pre ula­ska u po­li­ti­ku, i to na osno­vu re­vi­zi­je pro­ce­ne vred­no­sti svo­je kom­pa­ni­je „Blum­berg LP”, raz­ve­den je još od 1993. go­di­ne, od ka­da je u po­tra­zi za no­vom iza­bra­ni­com. Rad na imi­džu po­želj­nog ne­že­nje po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da se Blum­berg po­ja­vio u kult­noj se­ri­ji „Seks i grad”, u ko­joj je tu­ma­čio svoj lik – gra­do­na­čel­ni­ka Nju­jor­ka.

(/slika2)Mno­gi­ma će osta­ti upam­ćen po ak­ci­ji ra­se­lja­va­nja bes­kuć­ni­ka o tro­šku grad­skog bu­dže­ta, bu­du­ći da im je po­nu­dio bes­plat­nu kar­tu do bi­lo kog me­sta u ze­mlji ili ino­stran­stvu sa­mo da ras­te­re­te uli­ce Ve­li­ke ja­bu­ke. Ta­kvim pro­gra­mom ra­se­lje­no je 5.000 po­ro­di­ca, uglav­nom u Por­to­ri­ko. Naj­sku­plja kar­ta ipak ga je ko­šta­la 6.000 do­la­ra, ka­da je odo­brio pre­se­lje­nje po­ro­di­ce za Pa­riz.

Za 550 raz­me­šte­nih po­ro­di­ca iz bu­dže­ta je iz­dvo­jio po­la mi­li­o­na do­la­ra. Da­kle, bi­lo bi po­želj­no da nje­go­va bu­du­ća su­pru­ga bu­de bar pri­bli­žno bo­ga­ta ko­li­ko i on.

Ban­kov­ni ra­čun od 14 mi­li­jar­di do­la­ra či­ni Mi­ha­i­la Pro­ho­ro­va naj­bo­ga­ti­jim Ru­som, ko­ji je pri tom još i neo­že­njen. Do­ne­dav­ni su­vla­snik „No­ril­skog ni­kla”, ovaj 43-go­di­šnjak je­dan je od ret­kih mi­li­jar­de­ra ko­ji se u vre­me kri­ze obo­ga­tio, pro­dav­ši u pra­vom tre­nut­ku svo­ju kom­pa­ni­ju.

Za raz­li­ku od mno­gih mi­li­jar­de­ra ko­ji su po­če­li da eko­no­mi­šu sa fi­nan­si­ja­ma u vre­me kri­ze, Pro­ho­rov je ku­pio za sko­ro po­la mi­li­jar­de do­la­ra naj­sku­plju vi­lu na sve­tu, na Azur­noj oba­li. Mno­gi ga sma­tra­ju naj­po­zna­ti­jim ru­skim pred­stav­ni­kom džet-se­ta i plej­bo­jem, a još uvek se pre­pri­ča­va skan­dal iz 2007. go­di­ne ka­da je Pro­ho­rov uhap­šen u fran­cu­skom od­ma­ra­li­štu Kur­ša­vel, pod op­tu­žbom za pod­vo­đe­nje ma­lo­let­ni­ca. Oslo­bo­đen je i pro­tiv nje­ga ni­je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca.

Još je­dan mi­li­jar­der ko­ji uver­lji­vo odr­ža­va imidž don­žu­a­na – Bra­zi­lac Eike Ba­ti­sta – sa bo­gat­stvom od 7,5 mi­li­jar­di do­la­ra, do­speo je na li­stu naj­po­želj­ni­jih svet­skih ne­že­nja. Tač­ni­je, raz­ve­de­nih, bu­du­ći da je jed­no vre­me bio u bra­ku sa „Plej­bo­je­vom” ma­ne­ken­kom. Ovaj 52-go­di­šnji ru­dar­ski taj­kun us­peo je, u to­ku pro­te­klih go­di­nu da­na, da uve­ća svo­je bo­gat­stvo ali i iz­mak­ne fi­nan­sij­skoj in­spek­ci­ji, ko­ja ga već du­že vre­me „dr­ži na oku”. Va­ži za avan­tu­ri­stu i če­stog go­sta elit­nih za­ba­va.

Šar­mant­ni 47-go­di­šnjak Ni­ko­las Ber­gru­en, či­je bo­gat­stvo do­sti­že su­mu od 1,8 mi­li­jar­di do­la­ra, ma­ga­zin „Forbs”, ta­ko­đe je uvr­stio u naj­po­želj­ni­je ne­že­nje sve­ta. Ovaj svet­ski put­nik, ko­ji je od­ra­stao u Švaj­car­skoj i Fran­cu­skoj, a od po­koj­nog oca na­sle­dio naj­ve­ću ko­lek­ci­ju Pi­ka­so­vih sli­ka, stu­di­rao je fi­nan­si­je na Nju­jor­škom uni­ver­zi­te­tu, da bi bo­gat­stvo uve­ćao ula­ga­nji­ma u ne­kret­ni­ne i umet­nost.

Ako že­li­te da upo­zna­te ovog ne­že­nju, nje­go­vi pri­ja­te­lji, ka­ko pre­no­se me­di­ji, sa­ve­tu­ju da ima­te so­bu u ne­kom od naj­luk­su­zni­jih svet­skih ho­te­la, bu­du­ći da Ni­ko­las ne ži­vi u ku­ći već is­klju­či­vo u nji­ma.

Da li će­te svoj lju­bav­ni ži­vot sma­tra­ti uspe­šnim je­di­no ako „ulo­vi­te” mi­li­jar­de­ra ili će­te ume­ti da pre­po­zna­te is­kre­ne emo­ci­je i sa mu­škar­cem pli­ćih dže­po­va, lič­na je od­lu­ka. To bi tre­ba­lo da bu­de, ipak, pi­ta­nje sr­ca, zar ne?

Zo­ri­ca Ka­ra­no­vić