Козји сир слађи од политике

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Да побегне од света и свакодневице, од заморне политике, успео је последњих неколико година бивши општински функционер Социјалистичке народне партије четрдесетогодишњи Бранко Бојовић из Убала, на двадесетак километара од Подгорице.  – Узалудан је то био посао, као и свака политика. Имах нешто пара, попризајмих, подигох кредите и купих триста коза. Нико ми не верова да то би паметно и добро. Ја сам био убеђен да је то добар посао и да ће од њега боље моћи да се живи него од политике и кафане, од које живех десетак година – прича нам Бранко Бојовић из чувеног кучког племена војводе и народног књижевника Марка Миљанова. – Није било лако. Пола деценије градим штале, бунаре, бистијерне, цистерне, како бих створио максимум услова да одржим козе које су веома осетљиве на бактерије и успео сам. Ни на трен се нисам покајао што ово радим – говори нам Бранко и показује две штале од по 350 квадрата и управо купљен пар нових цистерни за воду запремине педесет тона.

 – Све што произведем одмах продам овде у Кучима и хипермаркету "Царине". Ове сезоне сам сакупио и продао 1.500 килограма чистог козјег сира, по цени од шест евра за килограм. Млеко не продајем, мада много литара поклањам људима за лек и срећан сам што могу да им дам и помогнем – прича Бранко.

Многи су већ помислили да овај огромни посао око коза ради пуно домаћица, али није тако. Бранко је све специјализирао – мужу, сирење, маркетинг и продају... Козе помузе ујутро и навече, истина, уз помоћ машине музилице, а ту је и седамдесеттрогодишња мајка Загорка. Уз њега је и радник из Каловика Божо Мандић. Направио је сам и пресу за сир, на којој би му позавиделе и веће фабрике млека и млечних производа.

Ускоро ће у обору бројно стање бити најмање удвостручено, јер Бранко очекује "принове" – најмање триста јарића. Када достигну дванаестак килограма продаће их по цени од шест евра по килограму.

Да би стадо коза презимило, а посебно јарићи, Бранку је неопходно да обезбеди десет тона сена и исто толико кукуруза.

– Не знам како да издржим када су цене житарица скоро утростручене. Џак од 50 килограма кукуруза прошле сезоне сам плаћао осам, а сада осамнаест евра. Премија Министарства пољопривреде од 1.600 евра није довољна, јер ми треба најмање још толико да бих стадо до 10. априла прехранио. Паре од продаје јаради могу да очекујем тек од 1. јуна – вели нам Бранко Бојовић.

Кад гора озелени, и Бранку је лакше, тада стадо сели тридесетак километара од Убала на планину Жијево, до 2.200 метара надморске висине, где има саграђену троспратну колибу, базене за воду, просторије за сир и млеко, и тамо остану све докле га снегови не присиле на селидбу.

Овај сточар планира да на Ублима сагради и мини-млекару. Каже да ће ту почети производњу четири врсте сира а јединствен производ биће, не само у овим крајевима – козји трапист.

У центру Убала, у постојећој кафаници препуној ловачких трофеја – дивокоза, срндаћа, дивље мачке, тетреба – отпочео је изградњу националног ресторана у којем ће се служити искључиво производи браће Бојовића: домаћи сир, козји и крављи, овчји, јареће кувано и месо печено испод сача, цицвара, качамак, приганице, мед... А на имању већ гради модерну шталу за будућу ергелу расних коња. Уз два коња, за који дан из Војводине ће стићи и још један липицанер, нимало јефтино грло, и фијакер, да потомци Марка Миљанова седну у кочије којима су њихови преци одлазили на славе, свадбе...

А како до таквог иметка, објашњава нам Бранко:

– Ништа није лако. Мора да се ради. То нико неће, сви би преко ноћи да зараде и обогате се. Искрено саветујем младима да се овим баве. Најпре морају да знају да је прва зарада и прво разочарење. Али ако се предаш, готов си. Најлакше је дићи руке и рећи – ја ово не могу. У сваком послу којим се бавиш са љубављу не можеш а да не успеш.

Формулу успеха имају одиста Бранко Бојовић и његова браћа Мијо и Бутко. Моћна је то породица. Само ове јесени Бутко је слио 2.000 литара вина и испекао 1.500 литара ракије. Зазимио више од стотину кошница. А Мијо је сакупио десетину тона крављег и овчјег сира од тридесетак крава и 500 оваца које је у планини Жијево летос напасао. И не чуди што килограм крављег сира прода по шест, оног из мешине по 12 евра.

--------------------------------------------------------------------------

Фарма Радмиловац - Кучи, производи лек за двадесет први век

Изнад лепе куће Бојовића, на педесетак метара, бројно стадо коза у штали ишчекује сено и кукуруз.

– Видиш ли како чекају редовни оброк. Ту нема да се касни. Коза је као и пчела. Сваки дан до десет километара мора у пашу. Иде од цвета до цвета, бира и брсти и зато су производи од мојих коза тражени као лек. И пролазе као лек – објашњава нам овај млади козар.

Док разгледамо качару, спремиште за тоне вина и ракије, стотине килограма меда од педесетак кошница његовог брата Бутка, бројне мешине сира и кајмака трећег му брата Мија и виноград са неколико хиљада корена, Бранко нам показује канте козјег сира од пет и десет килограма на којима пише: "Козји сир, фарма коза Радмиловац – Кучи. Производи лек за двадесет први век".