Победио и компанију и државу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, децембра - Џејмс Маркезе (38) постао је нови симбол Американаца у борби против "мутних радњи". Изашао је као победник у дуелима с компанијом у којој је био запослен а затим и с државом која није хтела да га награди за помоћ коју јој је пружио за повраћај њене изгубљене добити. "Изгубио сам шест година живота, посао, кућу, разорен ми је брак и живот ми је претворен у пакао", исповедио се, са сузама у очима, у завршници процеса пред судијом у Сијетлу. Муке су му почеле кад је фармацеутску фирму "Сел терапеутикс", у којој је тада радио као продавац лекова, пријавио Министарству правосуђа да је обманом регистровала недовољно испитани препарат за борбу против рака и тако, уз остало, оштетила јавну касу.

Савез појединца и власти против предузетничке махинације, био је плодоносан. После дугог натезања, оптужена компанија је прошлог пролећа пристала да државу обештети са 10,5 милиона долара.

Ефикасни пакт се, међутим, онда распао. Министарство је одбило Маркезеов захтев да му се од те своте исплати постотак као награда за допринос државним финансијама и правди. Очекивао је то на основу акта донетог још у време овдашњег грађанског рата (1861 - 1865) којим се појединцима, за пријаву службених злоупотреба, даје 15-25 процената од повраћене вредности.

Тражио је максимум, а министарство је сматрало да дотадашњи савезник не треба да добије ништа. Наједном га је оптужило да је био "пројектант компанијске штетне шеме", па да се, такорећи, потоњим открићем само искупио за почињени грех.

Судија Марша Пекман одбацила је наводе министарства као "непоткрепљене" и "пресекла" по средини између захтева за 25 одсто и нуле. Пресудила је да држава Маркезеу исплати 15 процената - 1,6 милиона долара.

Искритиковала је, додуше, добитника спора што није раније пријавио малверзацију компаније. Али га је, у образложењу пресуде, и похвалила, нагласивши да без његовог доприноса власти не би могле да открију злоупотребе, па ни да попуне оштећени им фонд.

Маркезеов случај није усамљен. Он је само један од многих овдашњих "вислблоуера", људи који пријављују неправилности у раду државног апарата, предузећа…

Вашингтонски "Национални центар вислблоуера" тврди, на основу недавне анкете, да његови активисти откривају 43 одсто превара у приватним корпорацијама, знатно више од јавних тужилаштава (19 процената). По евиденцији центра, од 2000. до 2006. године Министарство правосуђа је успело да поврати 12 милијарди долара проневереног новца, при чему су "вислбоуери" заслужни за готово две трећине те своте, тачније за 7.972.051.660 долара.

Откриваче штетних радњи не треба отпуштати јер они својим поступцима, ако су засновани на чињеницама, раде за добро акционара, каже председник центра, адвокат Стивен Кон. Сличну вајду сагледали су и конгресмени који су се управо заложили да се ојача заштита откривача злоупотреба у државној служби.

Представнички дом и Сенат већ су усвојили нацрте прописа којим би се реформисао закон из 1989. тако да "вислблоуерима" гарантује да их шефови неће шиканирати. Треба само да усагласе две верзије, од којих је захтевнија она у Представничком дому. У њој се, како у уводнику прецизира "Њујорк тајмс", наведена заштита тражи и за припаднике Федералног истражног бироа (ФБИ), раднике на аеродромским скенерима, приватне бизнисмене који по уговору раде за владу…

Бела кућа, пак, прети ветом. Процењује да би тако широким захватом била угрожена домовинска безбедност. "Цурење поверљивих података" већ је довело до оставки неколицине ресорних челника, а надређени у администрацији се често за то свете "вислбоуерима" тако што их киње и пребацују на ниже службене положаје, додаје њујоршки дневник.

Ипак се више од 400 државних службеника годишње усуђује да, ризикујући каријеру, прозбори о запаженим неправилностима у раду власти, констатује "Вашингтон пост". Њихову смелост неки подводе под "саморекламерство" и "потказивање колега", док је јавност махом поздравља као чин грађанске одговорности и давања предности општем интересу над канцеларијским "марифетлуцима".

Потребно је да подржимо откривање расипништва, превара и других злоупотреба владе, нагласио је демократски сенатор са Хаваја Данијел Акака, један од сенатских подносилаца предлога новог закона. Његова партнерка у тој иницијативи, републиканка Сузан Колинс из Мејна, додаје да је неопходан "приступ информацијама неопходних за надзор" управних органа.

Хроничари подсећају да су предлози за јачу заштиту откривача "мутних радњи" у власти, стопирани у последњи час већ шест година. То је тачно онај период у коме је Маркезеов живот "претворен у пакао", пре него што му се ових дана посрећило са досуђених му 1,6 милиона долара.