Саркози тешко крпи рупе

За новог шефа француске државе Николу Саркозија медени месец је дефинитивно завршен, готово у хору констатују аналитичари, сводећи рачуне о првих седам и по месеци његовог боравка у Јелисејској палати у коју је, званично ушавши 16. маја 2007, унео живост и нова правила. Имиџ хиперактивног председника, који је створио користећи амерички пи-ар систем, ипак је само форма која тешко може да "закрпи рупе" настале у расколу између предизборних обећања и постизборних остварених резултата.
Саркозијев салдо је негативан, тврди Стефан ле Фол, социјалиста и посланик Европског парламента, и додаје да ће 2008. бити још гора. Стварна опасност за шефа државе не лежи у критички настројеној опозиционој Социјалистичкој партији, која се још није опоравила од изборног пораза, већ у економији, констатује, пак, дневник "Фигаро", иначе наклоњен новом председнику.

Реформе нису далеко одмакле

Саркози је обећао не само промене, већ и дефинитиван раскид са прошлошћу. Шта је од тога до сада остварио? Дао је нови тон француској политици и оформио екстремно разноврстан кабинет, укључујући у владу не само жене и представнице етничких мањина, већ и истакнуте чланове опозиционе Социјалистичке партије. Међутим, да ли Французи живе боље? Да ли је њихова куповна моћ већа? Да ли је заустављено насиље у предграђима?

Громогласно најављиване реформе нису далеко одмакле. Усвојен је закон о аутономији универзитета, због чега су студенти у новембру блокирали око четрдесетак факултета широм земље, док је и нови закон о имиграцији, поготово увођење ДНК тестова за странце, такође доживео велику критику, чак и од неких чланова владе.

Најављене реформе пензијског система, које се сматрају најзначајнијим кораком нове владе на домаћој политичкој сцени, извеле су на улице хиљаде демонстраната. Штрајкови у октобру и новембру нису трајали у недоглед, али за сада нема договора, и то је проблем са којим ће Саркози морати да се суочи у 2008. години.

Његова влада мораће да нађе баланс: да не одустане од предизборних обећања, а да истовремено спречи нове штрајкове. Колико је то остварљиво? Алтермондијалисти сматрају да Саркози неће успети да Французе, одрасле на Русоовом наслеђу, преведе жедне преко воде и да ће на крају ипак морати да посегне за компромисним решењем уколико жели да остане на власти.

Ни спољна политика коју је спроводио нови француски председник није била успешнија, оцењује аналитичар Фредерик Мишо. Саркозију се замера да се није држао предизборних обећања да ће људска права бити неодвојиви део његове спољне политике, а прст у око француској јавности била је Гадафијева посета Паризу.

Најважнија реформа

Доминик Моази из ИФРИ-ја (Француског института за међународне односе) сматра да је ипак кључни изазов за Француску Европска унија. Откако је дошао на власт Саркози настоји да врати Француску у Европу на велика врата после фијаска 2005. када је референдумом одбачен европски устав. Овде ће му, сматрају аналитичари, бити потребан брижљив дипломатски корак пошто је и ЕУ критиковала његов позив Гадафију да посети Париз.

Мада ће Саркози у 2008. години бити суочен првенствено са економским турбуленцијама, најважнија реформа која је у плану у јануару јесте реформа државе. Да ли је Француска на путу ка "шестој републици", питање је које су постављали аналитичари почетком новембра када су стигли предлози од Савета стручњака које је основао председник у жељи да измени главне институције у земљи.

Државне институције Пете републике, коју је основао Шарл де Гол 1958. године усред алжирске кризе, готово су од првог дана биле на удару критике, а верује се да су оне и главни узрок демократске кризе која је на помолу.

Саркози је, по свој прилици, за обнову Пете републике, јер му се допада садашњи систем снажне председничке оријентације, тврди Рафаел Хадас-Лебел, професор на Институту за политичке студије у Паризу. Ипак, он подржава и тешње везе између председника и парламента, тврди исти аналитичар, и разматра решење по коме би опозиција добила формалан статус, као што се залаже за измену члана 16. Устава који шефу државе у време кризе даје веће надлежности.

Такође, у јануару пред парламент иде и такозвани "Маршалов план" предвиђен за смиривање тензије у имигрантским предграђима (позитивна дискриминација у корист етничких мањина по америчком моделу) која су, као што је недавно показала ескалација насиља у предграђу Вилије ле Бел, и даље буре барута.

Од рекордне популарности коју је Саркози достигао током лета 2007. и која је ишла и до 80 одсто, што је у Петој републици био случај само са Шарлом де Голом, шеф француске државе сада ужива подршку 50 до 55 одсто Француза. Као што су констатовали и аналитичари, за њега је медени месец могућ само са Карлом Бруни или неком другом хероином сапунске опере, феномена који је доспео и у Јелисејску палату после дугог одолевања.