Шрафцигером у леђа директора школе

Од нашег дописника

Никшић – Добро се осећам, имам пуне руке посла. У току је полагање матурских испита, а имамо и доста радних састанака. Почетак школске године је на прагу, рекао је за „Политику” директор Машинске школе Горан Давидовић, кога су у четвртак напала с леђа двојица ученика. Ј. Г. и Д. Ј. завршног разреда трећег степена ове школе и нанели му лакше телесне повреде. Први човек ове васпитно-образовне установе се након указане помоћи у никшићкој болници вратио на посао.

Управа полиције је саопштила да су ови ученици починили кривично дело убиство у покушају, јер су с леђа напали директора школе, проболи га шрафцигером у пределу десне лопатице након чега су побегли.

– Срећно сам прошао, јер су центиметри одлучивали о мом животу – рекао нам је Давидовић, нагласивши да не познаје ученике који су га напали без икаквог повода. – Шокиран сам, али верујем да ће надлежни органи испитати цео случај. Не бих генерализовао овај догађај, јер је Машинска школа примерна и у њој се усавршава 800 ђака. У просвети сам више од 20 година, а као директор школе шест. Видео сам много тога, али никада нисам имао било какав конфликт са ученицима или њиховим родитељима. Ово што се мени десило, а квалификује се као покушај убиства, други је случај у Никшићу. Пре неколико година професора Економско-угоститељске школе ученик је напао ножем.. Игром случаја, обојица смо срећно прошли – истиче наш саговорник.

Као по неком неписаном правилу, последњих 15 година испред некадашњег Школског центра, Машинске и Економско-угоститељске школе, ученици нападају професоре, директоре, бацају се бомбе кашикаре, а „летели су у ваздух” и аутомобили челних људи ових васпитно-образовних установа. Још се памти када је у дворишту школе у улици Вука Караџића, испод аутомобила тадашњег директора Драгана Перовића, подметнута експлозивна направа. Нанета је знатна материјална штета, али срећом нико од ученика испред паркираног аутомобила није повређен.

Бушење гума, ломљење шофершајбни и провокације појединих ученика ових школа нису ретка појава. О разлогу инцидената у никшићким средњим школама само се нагађа. Да ли је у питању велика концентрација ученика на једном месту, или близина угоститељских објеката, или слабе оцене и недовољно залагање ученика у завршној години и нижим разредима, теме су за размишљање оних који воде рачуна о црногорском образовању и васпитању.

Р.Вукићевић