Словенија уводи цензуру

Специјално за „политику” од извештача бете
Љубљана, 21. Августа – Судија окружног суда у љубљани катарина новшак-каплан је пре два дана запрепастила словеначку јавност.

Донела је привремену одлуку којом је љубљанском листу „Дневник” ограничила извештавање о италијанском бизнисмену Пјерпаолу Черанију, који је од словеначког привредног магната бошка шрота откупио трећину фирме „Колонел” у чијем су знатном делу у власништву и пивовара „лашко”, преко ње пивовара „Унион”, „Раденска”, „Фруктал”, „Меркатор” и издавачке куће „Дело” и „Вечер”.

У образложењу пресуде донесене на основу претходног писања „дневника”, судија је написала да писање о Черанију у одређеном контексту подстиче сумњу у италијана и смањује поверење у његов поштен рад, које скоро да неће бити могуће поново успоставити уколико „дневник” настави са таквим писањем.

У случају да љубљански лист прекрши њену одлуку мораће да плати казну у износу од 50.000 евра.

„У току истраживања пословне биографије господина Черанија дошли смо до података, који су важни и за схватање његове активности у Словенији”, изјавио је након обелодањивања одлуке суда одговорни уредник „Дневника” Али Жардин и додао да је „објављивање тих података несумњиво у јавном интересу”, али и да би „Дневник” ако би објавио те податке „био кажњен изузетно високом казном”.

Читаоци „Дневника” и читава словеначка јавност остали су тако под претњом новчаном казном прикраћени за сазнања листа о лику и делу италијанског бизнисмена. Одлука судије је, међутим, добила прави назив – цензура.

Жардин се пита у данашњем издању листа „какво је законодавство које допушта могућност привремене или трајне забране извештавања о стварима које су несумњиво у најширем јавном интересу и о лицима која држе узде у најважнијим предузећима у држави”.

Стручњак за медијско право Јуриј Журеј је још директнији и каже да „морамо бити отворени, говоримо наиме о дозвољеној, али и поред тога још увек цензури”. Према Журеју, слична је забрана писања дозвољена када друштво жели да заштити интегритет деце или приватност породице”, али додаје да „заштита угледа и части јавних личности само ретко испуњава критеријуме на начин који дозвољава претходну цензуру”.

Поводом одлуке окружног суда у Љубљани огласиле су се многе новинарске организације из Словеније и света, које нису штеделе речи осуде за словеначко законодавство и правосуђе.

Уставом Словеније је гарантовано право говора и јавног изражавања мишљења, а одлука окружног суда је противна основним тековинама демократије на које су поносне све модерне државе, а словенија се оправдано види управо међу њима.

„Пресуда окружног суда у љубљани нас враћа у време тоталитаризма”, јер је супротна схватању права на слободу штампе у државама са дужом демократском традицијом, и онемогућава право на информисање јавности, каже се у саопштењу Удружења новинара и публициста Словеније.

Председник Удружења новинара Словеније Грега Реповж данас каже да је одлука суда „у суштини – смешна, јер је у времену и у друштвеном уређењу државе у којима се десила тако невероватна, толико ван времена и демократије”.

Председник новинарске организације упркос томе наглашава да је треба узети са пуном озбиљношћу, јер и када би све што су новинари „Дневника” написали било неистина, у модерним и демократским државама постоје други начини гоњења, „а не такав апсурдан облик цензуре”. Реповж још додаје: „тиме нас судска власт исписује на географску карту држава у којима се слобода медија и новинарства не разуме”.

Реагујући на љубљанску пресуду међународно професионално удружење Новинари без граница је нагласило да је том пресудом „озакоњен облик цензуре неприхватљив у земљама Европске Уније”.

Међу многима се огласила и медијска организација југоисточне европе, чији је председник Дејвид Даџ у изјави за јавност нагласио да је „изузетно забринут”, као и да привремена одредба у ствари значи да би лист „Дневник” о читавој ствари у вези са италијанским бизнисменом морао да ћути низ година. Наравно, тада ће већ бити касно за било какво извештавање о целом случају везаном за черанија, куповину фирме „Колонел” и стварима о којима „Дневник” сада под претњом новчане санкције мора да ћути.

А ако ово око „Дневника” не буде разрешено како то треба да се уради у демократској држави можда ће бити касно и за демократију у Словенији.

Александар Млач