И богати – осиромашили

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21. августа – Вредео је 100 а сада само четири милиона долара. Финансијско стање му је и даље критично па распродаје имовину да би вратио дугове у које је упао погрешно рачунајући да ће му нова улагања донети профит. Заглибио је толико да намерава да се из преосталог луксуза у Њу Мексику пресели у Белизе јер су тамо мањи порези…

Таква судбина задесила је Џона Мекафија (63) оснивача истоимене компаније. Створио је један од најмоћнијих антивируса за компјутере али је подлегао вирусу текуће америчке кризе…

Његов случај је најупечатљивији пример новог овдашњег феномена – сиромашења суперимућних, оног танког друштвеног слоја досад „имуног” на дејство проклетства „да бог да имао па немао”. Тренутно, хипербогати Американци се први пут после много година више не богате, констатује „Њујорк тајмс” у данашњој опсежној анализи заокрета.

Број Американаца чија имовина вреди више од 30 милиона долара смањен је прошле године за 24 одсто, прецизира се. А Бил Гејтс, Ворен Бафет, наследници трговачке империје Вол-март, па и оснивачи Гугла изгубили су понаособ милијарде долара, известио је магазин „Форбс”.

Њихово сиромашење не значи, наравно, да ће они постати сиромашни. Залихе су им довољне за остајање у горњем делу и врховима социјалне лествице.

Околност да су и њима фондови скресани говори, пак, о дубини системске кризе. Са сигурношћу се претпоставља да ће последице њиховог посртања бити лоше и по друге, а наслућује се да ће можда некима бити поправљен сада незавидан положај.

Истањиће се прилози универзитетима, музејима и другим установама које су досад примале замашне донације. Повећаће се и неприлике у централној каси као и у буџетима савезних држава, јер ће им опасти приходи од пореза.

Набоље би могло да крене средњој и нижој класи. Пола века, од 1929. до 1979. расподела националног богатства је ишла ка уравнотежавању прихода, а од почетка осамдесетих, донедавно, расла је неједнакост, да бисмо сада ушли у нову фазу равномерније дистрибуције – изјавио је „Тајмсу” Нил Сос, шеф економиста Кредит Свиса.

За око три деценије, до 2007. године, принадлежности једног процента супербогатих Американаца су се удвостручила, док су приходи средњег слоја порасли за једва 20 одсто а најнижег за само 12 процената, наводи се. Предстоји усклађивање, али стручњаци сматрају да неће доћи до релативног „заравнавања” прихода какво је било педесетих и шездесетих. Предвиђају, преноси њујоршки дневник, да ће неједнакост остати већа него што је била у већем делу прошлог века.

Али, биће и новости, кажу: супербогати се неће брзо опоравити од губитака, бар не онако хитро као у ранијим ситуацијама. Неки подаци сугеришу да се сада осетно одричу статусних навика: цене уметничких предмета пале су за 32 одсто, њујоршки бејзбол клуб није успео да прода многе карте за најскупља седишта на стадиону и принуђен је да појевтини улазнице, а драстично је опала и продаја кућа скупљих од два милиона долара.

Сиромашење богатих сведочи да „нужда закон мења” и да су у изгледу далекосежне претумбације, произлази из процене харвардског економисте Лоренса Каца. Признајући да су многа супербогатства нарасла из тржишне утакмице и технолошких унапређења, он рачуна и да су „знатне своте стечене фаворизовањем у пословима са државним органима, ниских пореза и помањкања регулисања финансијских токова”.

Администрација Барака Обаме настоји да ублажи те мањкавости али наилази на снажне отпоре. „Без политичких промена, врхунски приходи би опет могли да за неколико година достигну стари, високи ниво”, коментарише Кац.

Засад се аналитичарима чини, преноси „Тајмс”, да се „можда ближи крају 30 година дуго доба непрестаног повећавања и богатства и броја суперимућних Американаца”. Видеће се да ли ће опстати бар логика о међузависности кретања, па да сада пад вредности поседа супербогатих означи почетак осетнијег раста принадлежности средњег и нижег слоја, исто онако као што је брзи раст прихода финансијске елите коинцидирао са спорим повећањем дохотка готово свих других социјалних група…

М. Пантелић