Како студенти доживљавају Бога

У мају прошле године  др Зорица Кубурић, социолог,  спровела је једно истраживање међу студентима Филозофског факултета у Новом Саду испитујући њихов однос према религији. Ево како млади академци описују Бога и шта за њих он значи.

"Моја породица је религиозна, али само теоретски, јер се никад нисмо бавили религијским питањима, нисмо никад о томе причали. Славили смо једино славу. Ни дан данас не знам да ли је разлог била нека навика, или наша дужност или неки религијски обичај. Сходно томе ја сам себе доживљавала као атеисту..."

"Нисам од оних верника који редовно посећују цркву, али идем у цркву када су верски празници попут Васкрса и Божића. Мислим да се религиозност не огледа у томе колико пута неко одлази у цркву, да ли се придржава поста или не већ је битна његова унутрашњост, оно што он осећа па тако и да се понаша..."

"Верујем у Бога, у оног Бога који је бесконачни извор љубави, свега оног што је добро. Бог је живот. У ствари вера у Бога је нешто без чега би живот био незамислив."

"Ретко замишљам Бога. Молим се ноћу, пред спавање и он ми делује као најсјајнија звезда која је веома удаљена од мене, а која ме у тренутку молитве обасјава и слуша..."

"Верујем у Бога, али не у Бога творца свега на свету, већ у појам надљудског, чистог и узвишеног..."

"Дух који је увек са нама, без обзира на то да ли смо у цркви и да ли поштујемо верске обичаје..."

"Замишљам Бога као вагу која одмерава добро и зло."

"Ја не верујем у Бога, а мислим да га млади доживљавају врло примитивно, у виду сликовних представа."