Драгоценија од крви

Сваки житељ Србије утроши пуну каду и нешто приде (370 литара) воде дневно, троструко више од становника Немачке!

Има ли сувислог објашњења за толико расипање, ако су се минулих година умножила упозорења стручњака да ће течност без које живот није могућ бити нафта 21. века (извештај „Голдман Сакса”)? Навелико се распреда, чак, да ће за оскудне изворе међу собом ратовати народи и државе (Кевин Воткинс, званичник Програма УН за развој, УНДП). У оптицају је десетак „врелих тачака” широм света.

У бистрој сузи, драгоценијој од капи крви, као у кристалној кугли гомилају се тамни облаци многих сукоба. Човечанство је једном пострадало у библијском потопу (верујемо ли предањима), хоће ли следећи пут у свеопштој суши?

Каквог ли противречја: на „воденој планети” (разлије ли се равномерно са 71 одсто површине коју прекрива, цела ће се наћи под водом дубоком два и по километра) многима недостаје? И људско тело је позамашно складиште: код одраслих чини 60 процената (а код новорођенчади 75) просечне масе. Замислите само: испари ли тек један одсто, сместа се опажају назнаке првих здравствених тегоба!

На Земљи вода није постојала одвајкада – увелико се претпоставља да се претежна количина слила с неба у пљусковима комета, космичких ледено-камених грудви, али чим се појавила означила је почетак, до наших дана непрекинуте, утакмице стварања свакојаког живота или еволуције. Још је антички философ Емпедокле (483-423. год. п. н. е) подучавао да је она једно од четири почела – уз ватру, земљу и ваздух.

Од давнина је сматрана незаменљивом за опстајање живота, па и опстојање – душе: обредно умивање и купање препоручује се у готово свим верским учењима. Зар Јордан није света река хришћана у којој је Јован Крститељ крстио Исуса Христа? (У „Библији” се вода помиње 442 пута)! Шерлок Холмс је, наводно, говорио да се расуђивањем може из једне капи докучити колика је моћ Атлантског океана или Нијагариних водопада, а да их никада нисте видели.

Хоће ли милиони (и милијарде) људи у скорој будућности умирати у жеђи?

Према проценама Уједињених нација, више од половине народа суочиће се с несташицом свеже воде, а средином столећа оскудеваће две трећине! Сваком човеку потребно је 1.000 кубних метара годишње (две петине запремине олимпијског базена) да би утолио жеђ, спремио храну и одржао чистоћу. Сваке две деценије, према подацима Светске организације за храну (ФАО) потрошња се удвостручи, а потребе ће се у следећих петнаестак година утростручити, тако ће се на удару, уз десетине других, наћи и две најмногољудније земље – Кина и Индија.

(/slika2)Оскудица погађа (према налазима УН) 80 земаља, готово 40 одсто људи нема приступа чистој води и исто толико живи близу река које протичу кроз неколико земаља – као што су Брамапутра, Инд, Меконг, Нигер, Нил и Тигар – и свака земља би желела да на своју воденицу скрене што више.

Један једини окршај забележен у историји догодио се између 2500. и 2350. године пре наше ере, оружје су укрстиле сумерске државице Лагаш и Ума. Упркос недостатку доказа, извесно је да је било кудикамо више сукоба. Вода и храна су, уосталом, две основне човекове потребе. Процене указују да ће за, отприлике, деценију и по већи делови Јужне Америке, подсахарске Африке, јужне Кине и Индије искусити несташицу.

У најугроженија подручја стручњаци убрајају: Мексико Сити, један од најнасељенијих градова, Шпанију која настоји да реку Ебро преусмери у водоводне цеви, Чад, чије се истоимено језеро на које излазе и Нигер, Нигерија и Камерун, средином шездесетих смањило за запрепашћујућих 95 процената, Нил око којег се начичкало десет држава са 160 милиона становника, Израел у којем се Галилејско језеро полако исушује, Ирак, Турска, Аралско море (или језеро) у средњој Азији, Кина, приобаље Ганга (свете реке хиндуизма) и јужна Аустралија.

Света река Јордан, ионако размеђа хиљадугодишњих трвења, искрсава као најосетљивије и највероватније поприште разрачунавања Либана, Сирије, Израела и Палестине.

А Србија? Нашавши се на 47. месту, с којега може да одскочи увис, није разврстана у сиромашне, а пре десетак година обелодањено је, истина усамљено предвиђање, да следећа три столећа неће знати за жеђ.

Није згорег да се, на крају, подсетимо препоруке – опомене – записане у Европској повељи: „Без воде нема живота”!

-----------------------------------------------------------

Земља није једина

У течном облику вода постоји једино на површини Земље, а у истом стању – што поткрепљују сателитски снимци – заробљена је утроби два Сатурнова верна пратиоца – Енкелада и, по свему судећи, Европе. У Сунчевој породици уочена је у облику леда на поларним капама Марса, на Јупитеровом месецу, Титану, вероватно на Месецу, Тетису, Урану, Нептуну и Плутону и на планетоиду Серери.

Од укупне површине Земље (510 милиона квадратних километара) око 71 одсто (или 367 квадратних километара) стално је прекривено водом у течном или чврстом стању. У дивној књизи „Молекули у тајнама живота и свету око нас”, недавно објављеној здруженим напором Завода за уџбенике и наставна средства, Српске академије наука и уметности и Хемијског факултета, пише да – према поузданим проценама – на нашој планети има 25-26 милијарди кубних километара (10⁹ km³) воде.

Aли слатка која се прерадом или обрадом преобрати у воду за пиће (и питку) чини мање од три одсто (2,58) а претежно се налази у поларним капама, рекама, језерима, подземљу и у атмосфери. Нећете веровати: по 20 одсто је у Великим језерима (Северна Америка) и Бајкалском језеру (Русија).

Вода на Земљи је, вероватно, плод засипања кометама, иако та претпоставка није до краја потврђена.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Вода у Србији

• Само 32 одсто становништва пије воду која се делимично или уопште не проверава.

• Oд 155 провераваних водовода у Србији, сваки други успева да обезбеди хемијски и микробиолошки исправну воду за пиће.

• У раздобљу од 2005. до 2008. повећао се проценат водовода са исправном водом са 40 на 50,6 одсто.

• Градови у којима је побољшана каквоћа пијаће воде: Београд, Нови Сад, Панчево, Шабац, Ваљево, Смедерево, Пожаревац, Бор, Зајечар, Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш, Куршумлија, Пирот, Врање и Лесковац.

• Насеља у којима се вода увелико прерађује да би била ваљана за пиће: Суботица, Бачка Топола, Мали Иђош, Сомбор, Кула, Апатин, Тител, Србобран, Кикинда, Зрењанин, Ћићевац, Младеновац, Гроцка.

-----------------------------------------------------------

Мисли

Вода није обновљив природни извор.

У жедним друштвима ни посао не цвета.

Светска декада воде 2005-2015. година.

Јапанци отопљене глечере продају у боцама као најстарију воду.

Жеђ се јавља када се смањи количина воде у телу.