Dragocenija od krvi

Svaki žitelj Srbije utroši punu kadu i nešto pride (370 litara) vode dnevno, trostruko više od stanovnika Nemačke!

Ima li suvislog objašnjenja za toliko rasipanje, ako su se minulih godina umnožila upozorenja stručnjaka da će tečnost bez koje život nije moguć biti nafta 21. veka (izveštaj „Goldman Saksa”)? Naveliko se raspreda, čak, da će za oskudne izvore među sobom ratovati narodi i države (Kevin Votkins, zvaničnik Programa UN za razvoj, UNDP). U opticaju je desetak „vrelih tačaka” širom sveta.

U bistroj suzi, dragocenijoj od kapi krvi, kao u kristalnoj kugli gomilaju se tamni oblaci mnogih sukoba. Čovečanstvo je jednom postradalo u biblijskom potopu (verujemo li predanjima), hoće li sledeći put u sveopštoj suši?

Kakvog li protivrečja: na „vodenoj planeti” (razlije li se ravnomerno sa 71 odsto površine koju prekriva, cela će se naći pod vodom dubokom dva i po kilometra) mnogima nedostaje? I ljudsko telo je pozamašno skladište: kod odraslih čini 60 procenata (a kod novorođenčadi 75) prosečne mase. Zamislite samo: ispari li tek jedan odsto, smesta se opažaju naznake prvih zdravstvenih tegoba!

Na Zemlji voda nije postojala odvajkada – uveliko se pretpostavlja da se pretežna količina slila s neba u pljuskovima kometa, kosmičkih ledeno-kamenih grudvi, ali čim se pojavila označila je početak, do naših dana neprekinute, utakmice stvaranja svakojakog života ili evolucije. Još je antički filosof Empedokle (483-423. god. p. n. e) podučavao da je ona jedno od četiri počela – uz vatru, zemlju i vazduh.

Od davnina je smatrana nezamenljivom za opstajanje života, pa i opstojanje – duše: obredno umivanje i kupanje preporučuje se u gotovo svim verskim učenjima. Zar Jordan nije sveta reka hrišćana u kojoj je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista? (U „Bibliji” se voda pominje 442 puta)! Šerlok Holms je, navodno, govorio da se rasuđivanjem može iz jedne kapi dokučiti kolika je moć Atlantskog okeana ili Nijagarinih vodopada, a da ih nikada niste videli.

Hoće li milioni (i milijarde) ljudi u skoroj budućnosti umirati u žeđi?

Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od polovine naroda suočiće se s nestašicom sveže vode, a sredinom stoleća oskudevaće dve trećine! Svakom čoveku potrebno je 1.000 kubnih metara godišnje (dve petine zapremine olimpijskog bazena) da bi utolio žeđ, spremio hranu i održao čistoću. Svake dve decenije, prema podacima Svetske organizacije za hranu (FAO) potrošnja se udvostruči, a potrebe će se u sledećih petnaestak godina utrostručiti, tako će se na udaru, uz desetine drugih, naći i dve najmnogoljudnije zemlje – Kina i Indija.

(/slika2)Oskudica pogađa (prema nalazima UN) 80 zemalja, gotovo 40 odsto ljudi nema pristupa čistoj vodi i isto toliko živi blizu reka koje protiču kroz nekoliko zemalja – kao što su Bramaputra, Ind, Mekong, Niger, Nil i Tigar – i svaka zemlja bi želela da na svoju vodenicu skrene što više.

Jedan jedini okršaj zabeležen u istoriji dogodio se između 2500. i 2350. godine pre naše ere, oružje su ukrstile sumerske državice Lagaš i Uma. Uprkos nedostatku dokaza, izvesno je da je bilo kudikamo više sukoba. Voda i hrana su, uostalom, dve osnovne čovekove potrebe. Procene ukazuju da će za, otprilike, deceniju i po veći delovi Južne Amerike, podsaharske Afrike, južne Kine i Indije iskusiti nestašicu.

U najugroženija područja stručnjaci ubrajaju: Meksiko Siti, jedan od najnaseljenijih gradova, Španiju koja nastoji da reku Ebro preusmeri u vodovodne cevi, Čad, čije se istoimeno jezero na koje izlaze i Niger, Nigerija i Kamerun, sredinom šezdesetih smanjilo za zaprepašćujućih 95 procenata, Nil oko kojeg se načičkalo deset država sa 160 miliona stanovnika, Izrael u kojem se Galilejsko jezero polako isušuje, Irak, Turska, Aralsko more (ili jezero) u srednjoj Aziji, Kina, priobalje Ganga (svete reke hinduizma) i južna Australija.

Sveta reka Jordan, ionako razmeđa hiljadugodišnjih trvenja, iskrsava kao najosetljivije i najverovatnije poprište razračunavanja Libana, Sirije, Izraela i Palestine.

A Srbija? Našavši se na 47. mestu, s kojega može da odskoči uvis, nije razvrstana u siromašne, a pre desetak godina obelodanjeno je, istina usamljeno predviđanje, da sledeća tri stoleća neće znati za žeđ.

Nije zgoreg da se, na kraju, podsetimo preporuke – opomene – zapisane u Evropskoj povelji: „Bez vode nema života”!

-----------------------------------------------------------

Zemlja nije jedina

U tečnom obliku voda postoji jedino na površini Zemlje, a u istom stanju – što potkrepljuju satelitski snimci – zarobljena je utrobi dva Saturnova verna pratioca – Enkelada i, po svemu sudeći, Evrope. U Sunčevoj porodici uočena je u obliku leda na polarnim kapama Marsa, na Jupiterovom mesecu, Titanu, verovatno na Mesecu, Tetisu, Uranu, Neptunu i Plutonu i na planetoidu Sereri.

Od ukupne površine Zemlje (510 miliona kvadratnih kilometara) oko 71 odsto (ili 367 kvadratnih kilometara) stalno je prekriveno vodom u tečnom ili čvrstom stanju. U divnoj knjizi „Molekuli u tajnama života i svetu oko nas”, nedavno objavljenoj združenim naporom Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Srpske akademije nauka i umetnosti i Hemijskog fakulteta, piše da – prema pouzdanim procenama – na našoj planeti ima 25-26 milijardi kubnih kilometara (10⁹ km³) vode.

Ali slatka koja se preradom ili obradom preobrati u vodu za piće (i pitku) čini manje od tri odsto (2,58) a pretežno se nalazi u polarnim kapama, rekama, jezerima, podzemlju i u atmosferi. Nećete verovati: po 20 odsto je u Velikim jezerima (Severna Amerika) i Bajkalskom jezeru (Rusija).

Voda na Zemlji je, verovatno, plod zasipanja kometama, iako ta pretpostavka nije do kraja potvrđena.

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

Voda u Srbiji

• Samo 32 odsto stanovništva pije vodu koja se delimično ili uopšte ne proverava.

• Od 155 proveravanih vodovoda u Srbiji, svaki drugi uspeva da obezbedi hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu za piće.

• U razdoblju od 2005. do 2008. povećao se procenat vodovoda sa ispravnom vodom sa 40 na 50,6 odsto.

• Gradovi u kojima je poboljšana kakvoća pijaće vode: Beograd, Novi Sad, Pančevo, Šabac, Valjevo, Smederevo, Požarevac, Bor, Zaječar, Užice, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Niš, Kuršumlija, Pirot, Vranje i Leskovac.

• Naselja u kojima se voda uveliko prerađuje da bi bila valjana za piće: Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš, Sombor, Kula, Apatin, Titel, Srbobran, Kikinda, Zrenjanin, Ćićevac, Mladenovac, Grocka.

-----------------------------------------------------------

Misli

Voda nije obnovljiv prirodni izvor.

U žednim društvima ni posao ne cveta.

Svetska dekada vode 2005-2015. godina.

Japanci otopljene glečere prodaju u bocama kao najstariju vodu.

Žeđ se javlja kada se smanji količina vode u telu.