Poslanici polemisali o transplantaciji organa

Da je na promovisanju doniranja organa potrebno da rade svi, jer za ljude koji čekaju na transplantaciju to znači život, usaglasili su se juče svi poslanici vlasti i opozicije u Skupštini Srbije. Međutim, ni ova tema nije prošla bez polemike o stanju u našem zdravstvu i o tome ko i kako može da zloupotrebi zakonska rešenja i uplitanja politike u nešto gde joj nije mesto, kako je i većina opozicionara isticala i pridržavala se toga, ali je, ipak, bilo i onih koji su od tog stava odstupili.

Tokom rasprave o amandmanima na Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa Miroslav Aleksić (NPS) kazao je da razume pokušaje da se „na neki način motivišu građani da budu donori kako bi se spasli životi ljudima, ali to se ne radi ovako kako vi želite da uradite”. Kazao je: „Ovim zakonom vi van snage stavljate donorske kartice, to je suština. Jer čemu će služiti donorska kartica ukoliko etički odbor neke zdravstvene ustanove, ili član porodice, može da opozove odluku onoga ko ima donorsku karticu. Odluku će donositi nekakvi etički odbori, dakle otvarate prostor za zloupotrebe i manipulacije. Pa pogledajte šta se u svetu dešava, u afričkim zemljama postoji tiha pandemija prodaje organa, epidemija, sirotinja prodaje organe bogatašima. Juče sam vam govorio, mi smo videli šta se dogodilo u Žutoj kući, dakle ozbiljna je tema, poverenje u zdravstvo ne postoji, raspada se, lekari odlaze...”

Reagovala je Marija Zdravković (SNS), rekavši: „Uneli ste veliki nemir među ljude koji nisu čitali zakon i tumačili sve članove. Raznim teorijama zavere stanovništvo može da se uznemiri i da dobijemo kontraefekat. Ja prosto ne želim da verujem da u ovoj sali postoji bilo ko ko je protiv transplantacije u Srbiji i da ona bude što bolja i u što većem obimu. Kada je reč o etičkim odborima, u njima sede veoma moralni i kompetentni ljudi, a kada je reč o zakonu, jasno piše da se onaj ko želi da bude donator upisuje u registar donora, a onaj ko ne želi se upisuje u registar onih koji to ne žele. Ukoliko neko ima donorsku karticu, on naravno može da se upiše. Čim zakon postane aktivan, on podrazumeva registar i on može da se upiše. Evo, ja sam osoba koja želi da se upiše u registar donora i ja pozivam sve one koji nas danas gledaju, sve naše građane koji zaista imaju altruistički stav prema tome i koji osećaju potrebu da se upišu. Država je pokazala da poštuje želju i stav nekih ljudi koji ne žele da budu donori organa, a takvih ima, oni mogu da se upišu u registar onih koji ne žele nikada. Kada je reč o porodici, ona odlučuje onda kada se neko nije odlučio i kada postoji situacija da se porodica pita. Etički odbor je samo krajnja instanca koju sam sigurna da će se veoma retko koristiti, ali je to u potpunosti pravno uređeno, a i veoma moralno uređeno jer se etički odbor sastoji od ozbiljnog broja ljudi i ja još jednom ponavljam, tu se biraju ljudi najčasniji, profesionalci koji godinama rade taj posao.”

Aleksić je odgovorio da mu je „žao što vi ovo ne razumete, ali svesno obmanjujete građane”. Kazao je: „Mi treba da imamo poverenje u neki etički odbor neke zdravstvene institucije, ili u neke članove porodice, ozbiljnu i lošu stvar radite.” Govorio je i o stanju u zdravstvu i listama čekanja, a Zdravkovićeva mu je odgovorila: „Veliki broj ustanova je rešio problem lista čekanja, za svoju na Bežanijskoj kosi mogu da vam kažem da ne postoje liste čekanja za koronarografije, skenere i magnetnu rezonancu i da ne postoje liste čekanja, već liste zakazanih operacija za kuk i koleno. Ali to nije samo na Bežanijskoj kosi. Ovakve paušalne stvari nije u redu govoriti i zbunjivati narod, koji najbolje zna koliko je zdravstvo unapređeno u poslednjih nekoliko godina, koliko se bila velika ulaganja.”

Zdravkovićevoj je Aleksić odgovorio da neće da kaže da je „loše što ste uradili domove zdravlja po Srbiji, to je dobro, ali pitanje je ko tamo radi, jer lekari odlaze”. Kazao je: „Jedino dobro je to što, kako sam čuo, građani dobijaju najkvalitetnije kukove i kolena, najskuplje, bolje nego u Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, zato što se tu izma najveći procenat. Što je skuplji kuk, veći je procenat i vi nas ubeđujete da izmene ovog zakona neće biti zloupotrebljene za neku korupciju. Jeste li vi, bre, normalni, probudite se.” Zdravkovićeva je kazala da joj je jako žao što „vi mislite da kvalitetni materijal predstavlja korupciju” i dodala: „Meni je drago da su ljudi koji su operisani rešili veliki životni problem. Vi možete da pričate šta god želite, a mi znamo šta nam kažu naši pacijenti, koji su jako zadovoljni. Kada je reč o odlasku lekara, to nije tačno, postoji specijalna kancelarija u Ministarstvu zdravlja i možete da vidite koliko je zdravstvenih radnika došlo iz Nemačke, Austrije, iz Švedske, koji se vraćaju, postoje objektivni parametri i prazne priče.”

Potrajala je ova polemika, pa je Muamer Bačevac (SDPS) kazao: „Zamolio bih da se vratimo na jučerašnji ton kad smo imali apsolutnu dominaciju profesije, a danas politike. Upamtio sam reči opozicionog poslanika, uvaženog profesora Dragana Delića, koji je diskusiju započeo rečima: ’Danas pričamo o izuzetno važnom zakonu, neću pominjati korupciju, izgradnju, pričaću samo o zakonu i promovisanju donorstva u Srbiji.’ To je patriotski pristup i ja pokazujem duboko poštovanje prema takvom pristupu. Osporavanje etičkog odbora za nas lekare je isto kao da nam odsečete ruke i noge, upravo u tim etičkim odborima sede ljudi kao što je profesor Delić i slični naši profesori od kojih smo sve naučili i to je zaista loša namera, ili nepripremljenost. Kažete da je lako otići, a zakonska procedura u ovoj zemlji je najteža za odlazak lekara u inostranstvo. Meni, na primer, treba 15 godina rada u bolnici koja me uputila na specijalizaciju da bih mogao da odem. Računa se uža i opšta specijalizacija, ja imam imam tri uže i jednu opštu, puta dve godine, zakonski okvir otežava jednom lekaru da ode i tačno je što kaže profesorka Zdravković, trendovi su obrnuti. Zbog lošeg stanja i nestabilnosti u Evropi, lekari se vraćaju.”

Reagovao je ministar za evrointegracije Nemanja Starović: „Bojim se da je ovo što smo čuli u obraćanju jednog šefa poslaničke grupe možda i najskandaloznija stvar koja je ikad izrečena u ovom visokom domu. Samo pominjanje trgovine ljudskim organima, pa čak i Žute kuće, najmonstruoznijeg zločina, koji je sproveden nad našim sunarodnicima na prostoru bivše Jugoslavije u kontekstu zakona o presađivanju organa, zapravo predstavlja implicitno vređanje naših lekara i zdravstvenih radnika koji spasavaju ljudske živote sa zlikovcima i koljačima terorističke UČK. Kada govorimo o odgovornosti što je stopa zaveštanja organa u Srbiji među najnižima u Evropi, ona prevashodno leži u krilu onih koji šire najmračnije teorije zavere, a pogotovo je strašno kada neki to čine zarad sitnih političkih poena. Taj šef poslaničke grupe je tu tezu izneo i juče, verovao sam, naivno, da je uvideo svoju grešku, da je otišao predaleko, ali sama činjenica da to ponavlja i sada znači da to predstavlja autentični izraz politike koju zastupa. Verujem da naši lekari i zdravstveni radnici zaslužuju jedno izvinjenje, ali bojim se da to nećemo čuti.”

Darko Laketić (SNS) je rekao: „Preko puta sede ljudi koji se predstavljaju evropejcima i oni govore o etičkim odborima praveći paralele sa nekim, da kažem, zločinačkim organizacijama, šire sumnju kod građana u doniranje organa, mi ovde svi zajedno treba da napravimo konsenzus da dođemo do promene svesti u vezi s odnosom prema doniranju organa, a ne da govorimo o lažima o etičkom odboru. Širimo sumnju kod građana, onaj ko nije pročitao zakon nikad neće potpisati da bude donor, a 1.700 ljudi čeka toliko željeni organ, čeka život.”

Milenko Jovanov (SNS) rekao je: „Juče smo čuli neke predstavnike opozicije koji su lekari, mislim da među lekarima, s koje god strane dolazili, postoji apsolutna saglasnost. Ono čemu danas svedočimo je pokušaj politizacije cele priče, ubiranje jeftinih političkih poena na strahu, teorijama zavere i evo dokle to dovede kada se ubaci politika u tamo gde politike u suštini ne bi trebalo da bude.”

Poslanici su završili raspravu po svim tačkama, a danas će se izjasniti i o ovoj, kao i, između ostalog, o setu pravosudnih zakona.

Bajatović: Produžen gasni ugovor s Rusijom za tri meseca

Produžili smo gasni aranžman sa Rusijom o snabdevanju gasom za naredna tri meseca, a produžićemo i do Nove godine, uskoro, još to nisam objavio, ali to se već desilo, rekao je juče poslanik SPS-a i direktor JP „Srbijagas” Dušan Bajatović, tokom rasprave o davanju državnih garancija ovoj firmi, što je opozicija oštro kritikovala kao dodatno, nepotrebno, zaduživanje zemlje.

Bajatović je, odgovarajući na kritike, rekao: „Nema investicija bez gasa, ukoliko se neki od ovih projekata o kojima govorimo, poput interkonekcije sa Rumunijom i sa Severnom Makedonijom, ne pojačaju kapaciteti prema mađarskoj i ne završe skladišta koja se tu pominju, gas će da poskupi za minimum 40 odsto. Ako ga uvozimo sa nemačke obale i poslušamo neke od analitičara, poskupeće 80 odsto. Sve te primopredajne stanice i svi ti gasovodi se nalaze na evropskoj agendi i uslov su, između ostalog, za otvaranje Klastera 3. Između ostalog, te primopredajne stanice su uslov za otvaranje tržišta. Sve to traži Evropa.”

Istakao je da „Srbijagas” investicione kredite finansira sam, ali da je neophodna garancija države da će projekat biti završen i dodao: „Zašto smo išli na komercijalne kredite? I to morate da razumete. Doskoro nije bilo kreditiranja za gas, za gasnu infrastrukturu, ni od Svetske banke, ni od EBRD-a. Šta hoćete? Kritikujete da dođu Kinezi. Uzeli smo u proseku kamatne stope 2,4 odsto, na sedam godina. Nađite te kamatne stope u Evropi da vidimo da li je to bolje ili lošije. Suštinski se finansira iz portfolija banaka koje rade na srpskom tržištu. Sve su naše banke visoko likvidne i spremne da sarađuju i sa Vladom i sa ’Srbijagasom’. Evo, sad se razrađuje novi projekat, za novi veliki gasovod, 10 milijardi godišnje transporta i znate ko će ga finansirati? Svetska banka. Ali do juče finansiranje od međunarodnih institucija ili bilo koje finansijske institucije iz Evrope za gasne projekte nije bilo. Zašto to sad rade? Pa hoće i oni gasne elektrane, hoće i oni da utiču na diversifikaciju, oni čak hoće da eliminišu ruski gas, što mi nećemo.”

Pozvao je opoziciju da gleda širu sliku i da imaju u vidu da projekti moraju da se završe, ne zato što je to evropska agenda, već naša potreba. Zaključio je: „I ako želimo da imamo normalne cene gasa i ako želimo da imamo energetsku bezbednost, gospodo, pa mi moramo da izgradimo te kapacitete. To da li ću da uberem neki politički poen, ja to i ne reklamiram. Ja vas molim da ’Srbijagas’ ne reklamirate kao preduzeće koje nema tekuću likvidnost.”