Деца више верују од очева и мајки

Истраживања показују да се у прошлој деценији број оних који се изјашњавају као религиозни два пута повећао, док се драстично смањио број атеиста. Мирко Благојевић зато сматра да се у Србији  религија ревитализовала у све три битне димензије: религијској самосвести, религијском понашању и религијском веровању.

Занимљиви су и резултати из једног још необјављеног истраживања које је спроведено у Војводини, на узорку од 1.253 испитаника, које наводи др Зорица Кубурић, професор Филозофског факултета у Новом Саду.

Испитаницима је понуђено да изаберу девет модалитета односа према религији. Тако се 15,1 одсто испитаника изјаснило "верник сам јер прихватам све што моја вера (црква) учи. За модалитет "верник сам јер се придржавам свих обичаја које налаже моја вера" определило се 17,2 одсто Војвођана. За понуђени одговор "верник сам, али не прихватам све што моја вера учи" одлучило се 21,9 одсто грађана. Да верује у Бога, али не припада ниједној вери (цркви), определило се 6,6 одсто испитаника.

Занимљиво је да шест одсто испитаника није сигурно да ли су религиозни. Ово истраживање регистровало је и такозване "полуатеисте". Тако се 18,7 одсто грађана изјаснило: "Нисам верник, али се придржавам верских убеђења свог народа. Да нису верници и да их религија не занима изјаснило се 2,6 одсто, а само један проценат испитаника је рекао да је против сваке религије.

Истраживање Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду из 1999. године показало је да уверених верника који прихватају све што њихова вера учи има  26,6 одсто. У категорији "религиозан сам, али не прихватам све што моја вера учи"  има 32,7 процената испитаника. О религији размишља, али није начисто да ли верује или не – 14,5 одсто испитаника. Према религији је равнодушно 6,8 одсто испитаника, док је оних који не верују, али немају ништа против религије 17,6 одсто. Ово истраживање регистровало је само 1,4 одсто противника религије.

Поводом увођења веронауке др Зорица Кубурић је поредила степен религиозности младих и дошла до закључка да је степен религиозности већи код деце него код родитеља.

На питање "Какав је ваш лични однос према религији", постављено ученицима и родитељима, добијени су следећи резултати.

Да су уверени верници и да прихватају све што њихова вера учи изјаснило се 47 одсто родитеља и 59 процената средњошколаца.

За одговор "религиозан сам, али не прихватам све што моја вера учи" определило се 27 одсто родитеља и 21 одсто ученика.

Занимљиво је да је подједнак број родитеља и ђака ( 14 одсто) рекло да доста размишљају, али нису сигурни да ли верују или не. Да није религиозно определило се осам одсто родитеља и само два одсто деце.

--------------------------------------------------------------------------

Девојке друге вере прихваћеније од мушкараца

Др Зорица Кубурић је у својим истраживањима дошла до закључка да што су више уверени верници, који прихватају све што њихова религија учи, то су склонији да верују да је човек сигурнији ако живи у верски хомогеном простору. Ако се посматра однос између полова и верског хомогеног простора, истраживања показују да је мушкарцима важније да имају религиозно хомогену средину него девојкама.