Таин, хлеб стар 97 година

Пирот – Музеј Понишавља у Пироту чува један од најстаријих комада хлеба на Балкану, односно војнички хлеб таин умешен пре 97 година. Тај комад хлеба био је прво војничко следовање Пироћанцу Алекси Здравковићу, тадашњем првопозивцу мобилисаном за одлазак у Први балкански рат.

Таин је инспирисао професора прехрамбене технологије Радосава Пејчића и професора историје Давора Лазаревића да за „Пиротско културно лето” први пут приреде тродневну манифестацију посвећену хлебу. Било је предавања о историјату хлеба, али су и деца, са мајкама и бакама, на радионицама учила како да умесе хлеб.

Последњег дана манифестације приређена је и изложба обредних хлебова, предмета и алатки који су некада коришћени у припремању хлеба, а први пут, на сат времена, изложен је и таин.

Комад овог хлеба прати занимљива прича.

Наиме, према мајчином завету, војник Алекса Здравковић, није појео хлеб – своје прво следовање – већ га је читавих шест година носио са собом, верујући да је амајлија која ће га заштитити од турских, бугарских и, касније, аустроугарских куршума.

Ратови су га водили од Пирота до Битоља и Прилепа, у балканским ратовима, и од Мачве до Солуна, у Првом светском рату. Мила Савић, историчар кустос у Музеју Понишавља, каже да су Здравковићеви потомци очеву амајлију и многобројна одликовања љубоморно чували све до шездесетих година прошлог века. Тада су ипак пристали да све уступе Музеју када им је понуђен бесплатан прикључак за електричну енергију.

– Здравковић је најпре војевао у саставу Трећег пешадијског пука Моравске дивизије. Пре него што ће се појавити на мобилизацијском месту, мајка га је заветовала да своје прво следовање таина не поједе, већ да га чува док год може, а најбоље до краја „размирице“ (рата). За тајну о комаду таина у војничкој торбици знало је свега неколико Алексиних другова – прича нам Савићева.

Када је у бици на Облаковском вису метак погодио Алексину чутуру а не њега поверовао је да је буђав комад хлеба амајлија. Уследио је рат са Бугарима, а већ следеће, 1914, и са Аустроугарима. Србија ни две године није била у миру, а Здравковић који се није враћао кући и даље се није одвајао од комада хлеба – амајлије.

Трећи пешадијски пук и, сада већ поднаредник, Здравковић, овога пута нашли су се у равници Мачве. Приликом једног повлачења на резервни положај десило се да изгуби торбицу. Вратио се по своју амајлију и нашао је иако су се његови саборци противили.

У бици на Колубари је одликован, и тада је целим пуком почела да кружи прича о хлебу с почетка балканских ратова. Таин је постао знамење пука и сви су почели да верују да доноси срећу. Уследило је мукотрпно повлачење преко Албаније, затим одлазак на Крф и Солун. И савезници Французи почели су да причају о комаду буђавог хлеба у торбици српског војника. После рата, Здравковићеви саборци из Пирота причали су да су му Французи нудили огроман новац за ово парче хлеба, међутим, Алекса није хтео да изневери мајчин завет.

– После пробоја Солунског фронта, Здравковић се 13. октобра 1918. са Трећим пуком победоносно вратио у Пирот. После рата, власник таина се бавио терзијским послом, а издахнуо је напрасно, 1941. године, када је бугарска окупациона војска ушла у Пирот – испричала нам је Мила Савић.

Марија Пенчић