"Мајстори – певачи" енглеског фудбала
Пре много векова на тлу данашње Велике Британије, приликом окршаја две војске на бојном пољу, песници обеју страна би се повукли на неку узвишицу и причали о току битке. После борбе би се састали са највећим јунацима, ратницима које су песници често растављали у бици, а који би се касније сложили са поетским виђењем битке, ако је она заслуживала да се забележи у песми. Ови песници, још називани и "мајстори – певачи" и барди, по уважавању које су уживали били су одмах иза краљева.
Енглеска песничка традиција позајмљена је једним делом из старих британских, галских и ирских песама и другим из француских и норманских романси, а у савременим временима оно нагонско поштовање према песнику остало је видљиво још само у најзабаченијим деловима острва, између осталих у северној Шкотској. И данас када је фудбалска утакмица у постојбини најпопуларније игре нека врста битке, из крајева из којих је стигла и оних у којима још има посебно место песничка реч, дошли су и сер Алекс Фергусон и једини на острву дорасли ривал Арсен Венгер. Као што Англосаксонци нису имали "мајсторе певаче", тако је енглески фудбал посегао за Шкотом и Французом и у дугој историји није било толико успешних ривала. Док је Боб Пајсли водио Ливерпул до 18 трофеја од 1974. до 1983. Манчестер је имао тројицу менаџера, а Арсенал двојицу, који нису могли да се пореде са стратегом "црвених".
Француз који не пије вино
Попут античких песника који су врло широко образовање стицали често вишедеценијским учењем, тако су контровезне колеге, 67 – годишњи Шкот и 58 – годишњи Француз овде где су сад стигли после неуобичајено дугог рада у једној средини. Стратег Манчестер јунајтеда недавно је навршио 21 сезону у том клубу, а млађи стручњак је 11 година незаменљив на клупи Арсенала.
Фергусон и Венгер ривалитет нису изградили само дуелима њихових ратника на фудбалском пољу него нарочито личним односом који је највидљивији у, понекад веома надахнутим, изјавама које су давали током њихове битке. Она непрестано траје и само утихне од утакмице до утакмице или од једног до другог "препуцавања" преко медија. Да су они неприкосновени на узвишењу с којег гледају на све друге актере "Премијер" лиге показује и то што су "преживели" Жозеа Муриња, који је последње три године претио да ће их засенити с трећом војском, али је пре неколико месеци морао да напусти Челзи.
На врху табеле "Премијер" лиге поново су издвојени Манчестер јунајтед и Арсенал, са бодом разлике у корист овогодишњег шампиона са "Олд трафорда". Опет се само међу њима тражи најбољи, а да је драматично неизвесно говори то што је први овосезонски дуел у новембру завршен са "мирољубивих" 2-2.
Одлазак Муриња је био и један од ретких тренутака ове деценије у којем су Фергусон и Венгер јавно изрекли исто мишљење, истакавши да је Португалац одличан тренер. "Не знам шта да радим са вином", рекао је Фергусон алудирајући на боце које тренери испијају после утакмица. Сви, осим Венгера који једини у "Премијер" лиги то не практикује. Каже да у томе не види сврху, на шта Фергусон узвраћа да би требало да прихвати традицију.
Кулминација неслагања двојице стручњака одиграла се 24. октобра 2004. године после утакмице у којој је Манчестер јунајтед славио са 2:0, прекинушви серију ривала од 49 мечева без пораза. Венгер је сматрао да је пенал био измишљен, а један члан Арсеналовог тима је у тунелу храном гађао ривале. Острвска штампа је тај догађај назвала "пицагејт", по узору на неке светске афере, а односи сер Алекса и јединог тренера који се пред њим никад није повлачио, максимално су захладнели. Бар су тако мислили сви, осим Муриња који је са њима више пута учествовао на конференцијама Европске фудбалске уније (Уефа) и тврдио да су добри – пријатељи.
Сукоби две фудбалске громаде вртели су се највише око утакмица два клуба који су освојили све титуле у последњих 11 година, изузев две које је покупио Челзи 2005. и 2006. године. Обично је десетак дана пре сусрета почињао вербални дуел у којем су се "рукавице скидале" непосредно пред меч. Као стара школа, Фергусон је темпераментним испадима одржавао своје играче гладним победе, Венгер је углавном наступао као неко ко не улази у психолошки рат, али и додавао своје "зачине" целој представи.
Чија је жена најлепша
Узајамна антипатија видела се већ у првој Венгеровој сезони у Арсеналу. Изјавио је да се календар такмичења продужује да би Манчестер јунајтед могао да се одмори и освоји све живо, на шта је Фергусон узвратио да би новајлија требало да своје мишљење сачува за јапански фудбал, из којег је тада стигао у Енглеску. И када је Арсенал освојио "дуплу круну" 2002. године, Фергусон је изашао са изјавом: "Ми смо бољи тим". Венгер је био кратак: "Сваком је његова супруга најлепша".
Уз многе друге, односима њих двојице у Енглеској су се бавили и спортски психолози. Један од њих сматра да Фергусон и Венгер користе своје ривалство као део концентрације на предстојећу утакмицу.
Алекс Фергусон сутра ће прославити 67. рођендан. Рођен је у Говану (Глазгов), отац му је био радник у бродоградилишту. У браку је 41 годину, са супругом Кети има тројицу синова, од којих су млађа двојица близанци. Играо је на позицији нападача 17 година (25 голова за Ренџерс на 41 утакмици), а тренерским послом бави се од 1974. За њега је Европа први пут чула девет година касније када је са Абердином освојио Куп победника пупова, финалном победом над мадридским Реалом. На клупу Манчестер јунајтеда сео је 6. новембра 1986. и од тада освојио Лигу шампиона (1999) и девет енглеских титула (укупно 27 трофеја са "црвеним ђаволима").
О Фергусоновој владавини чврстом руком говори и најпознатији инцидент који је везан за њега. После више недеља шпекулација о сукобу са првом звездом тима Дејвидом Бекамом, овај је из свлачионице изашао са великом посекотином изнад левог ока. Фергусон га је гађао копачком... Није прошло много и плавокоси везиста је продат Реалу. Свађе са играчима дешавале су се више пута, неки тврде да је једва спречена туча са Полом Инсом који је био увређен тренеровим речима. Део приче о Фергусону је и оштар однос према медијима. Често није желео да одговори на питање, неке медијске конференције је и прекидао. Национална ТВ кућа "Би Би Си" платила му је 10.000 фунти да не би покренуо судску тужбу, као што је хтео после једног критичког извештаја. У ДВД филму "Манчестер јунајтед – играјте као шампиони", одговорио је на питање која је његова тајна успеха: "Уживајте у фудбалу, радите много и уживајте у фудбалу".
Арсен Венгер је рођен 22. октобра 1949. у Стразбуру, многи и не знају да има супругу и кћерку. За разлику од Фергусона није играо за велике клубове и, супротно од Шкота, играо је у одбрани. Тренер првог тима је постао у Нансију 1984, водио је Монако седам а јапанску Нагоју две године. Док је Фергусон велики део успеха постигао доводећи за немали новац свима познате потенцијале, који су затим постали суперзвезде (последњи примери Кристијано Роналдо и Вејн Руни), Венгер пре свега покушава да будућег аса пронађе међу анонимним фудбалерима. Тренинге и утакмице широм света посећује прерушен да га не би препознали. Преко компензације је довео Фабрегаса који је данас један од најбољих везних играча на свету. Тако је за десет година потрошио на појачања онолико колико је Челзи уложио за три сезоне.
Венгер је увео нови начин рада, јаче и краће тренинге темпиране у секунд. Применио је правила исхране са којима се срео у Јапану. Шокиран што Арсенал дели тренинг центар са студентима, када је пожар уништио свлачионице у њему, убедио је руководство клуба да плати 12 милиона евра за нови комплекс. Колико пажње посвећује детаљима, говори то што је бирао и столице за кантину тог центра...Када не жели да одговори на питање, као што је често био случај после црвених картона његовим играчима (52 у првих седам сезона у клубу) каже "нисам то видео". Својим радом широм је отворио врата тренерима из иностранства, који су завладали енглеским клубовима, а тим је потпуно интернационализовао. У првој утакмици у којој је саставио тим Арсенала, међу 11 стартера нашло се девет Енглеза. Деценију касније победио је Реал на "Сантјаго Бернабеу" без домаћег играча у екипи. "Само ако играју најбољи може да се подигне квалитет", каже поводом оптужби и подсећа да је Фергусон летос потрошио дупло више новца за довођење странаца него на енглеске фудбалере. Обојица су недавно подржала долазак Италијана Капела на кормило репрезентације "Гордог Албиона".
И, после толико времена, тешко је замислити Манчестер јунајтед и Арсенал без њихових неуништивих стратега. Очекује се да Фергусона наследи његов четврти асистент од доласка у клуб, Португалац Карлос Кеирош (54) који је стигао 2004. године. Ако овај стручњак којем се приписују заслуге за лансирање португалских звезда Луиса Фига и Руија Косте не добије шансу, можда хоће неки бивши играч клуба. Велшанин Марк Хјуз (44) из Блекбурна који је проглашен за тренера месеца у октобру, или Рој Кин, сада на клупи Сандерленда с којим је пре неки дан изгубио од Манчестер јунајтеда са 4:0. Може бити да ће Венгера заменити вршњак који је од 1996. његов помоћник, некадашњи играч Арсенала Пет Рајс. Срећом, Фергусон и Венгер ће још неко време водити своју битку...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


